Piše: Jelena Lukić
Jedan od najstarijih kaktusara u Srbiji, Novica Janjić (74) iz Ćuprije, čekao je 32 godine da mu procveta kaktus. Ovaj zaljubljenik u kaktuse kaže da je vredelo toliko čekati da prvi put procveta njegova najstarija biljka ehinokaktus grusoni, koja ima oko 44 godine.
– Dugo čekanje pripremilo me je na mirno uživanje u tim prvim cvetovima. To je doživljaj koji se ne može uporediti ni sa čim, ni sa skupim autom, ni s letovanjem. Kada su posle toliko decenija moji kaktusi počeli da cvetaju, sjatilo se ovde na stotine posetilaca da vide to čudo – seća se Novica Janjić.
Veoma prodavane mamilarije
Janjić je najveći kolekcionar kaktusa u Pomoravskom okrugu sa čak 1.000 vrsta i oko 5.000 komada kaktusa i sukulenata sa svih kontinenata. Prvi kaktus posadio je 1976. godine i od tada traje ta ljubav prema ovim, kako kaže, vanplanetarnim biljkama.
– Volim kaktuse jer, posle orhideje, oni imaju najlepši cvet. Sakupljanje kaktusa je poseban hobi jer kaktusi svakoga mogu da opčine. Neki vas obraduju cvetovima, drugi bodljama. Nisu zahtevni za čuvanje pa im se ništa neće desiti ako ih ne zalijete po tri meseca – kaže Janjić.
Oni koji gaje kaktuse znaju da se ne zalivaju od novembra do marta.
– Mogu da prezime na 7 do 8 stepeni, bez kapi vode. Nije im potrebno ni svetlo. Buđenje počinje s tri orošavanja u razmaku od nekoliko dana, a leti, kada su velike vrućine, na tri, četiri dana se zaliva. Postoje vrste kaktusa koje leti ne trpe zalivanje, od 10. juna do 10. avgusta ne sipa se ni kap vode. Takav tretman zahtevaju rebucije, mamilarije, odnosno sve vrste koje potiču s visokih nadmorskih visina. Ima više od 300 vrsta mamilarija i veoma su prodavane jer imaju najlepše cvetove koje prave venčić na kaktusu – ističe Janjić.
Novica je još kao dete voleo prirodu i biljke, ali ga je životni put odveo na metalski zanat. Cvećarstvo mu je bilo samo hobi. Sam je sve izučavao i informisao se preko naše revije ,,Dobro jutro“. Međutim, ljubav prema biljkama i kaktusima bila je jaka pa ga je ipak dovela do Srednje škole za hortikulturu u Futogu koju je završio sa skoro 30 godina. Tada je čvrsto rešio da mu to bude životni poziv.
– U jednoj knjižari video sam dvadesetak kaktusa u izlogu i nekoliko knjiga na mađarskom jeziku o kaktusima. Mene su kaktusi tada očarali i, evo, ta ljubav traje više od četiri decenije. Osamdesetih godina sam prilično teško dolazio do kaktusa iz celog sveta. U Zagrebu je postojalo Društvo kaktusara Hrvatske i s njima sam ostvario kontakt. Kasnije smo formirali Udruženje kaktusara Srbije, a među osnivačima bio je i moj prijatelj Japanac Hirojasu Honda koji je moje godište, i koji je svoju ljubav prema kaktusima preneo iz Japana u Srbiju. Živi u Beogradu, a oženjen je Srpkinjom – navodi Janjić.
Prodajom pokriva troškove
Janjić kaktuse gaji u velikom stakleniku od 200 kvadrata.
– Ono što prodam izdržava kolekciju, jer kolekcija troši. Staklenik zimi mora da se greje, moraju da se kupuju saksije, supstrat. Ovo nije skup hobi, ali mora da se ulaže. Tu nema zarade. Meni su kaktusi uživanje – ističe Novica.
Kaktuse, kaže Novica, vole strpljivi ljudi, spremni na čekanje, oni koji vole druženja, a ne konflikte.
– Kaktusari se ne hvale mnogo, uglavnom su skromni ljudi. Da bih imao ovakvu kolekciju kaktusa odrekao sam se civilizacijskog života. Zadnji put sam na odmoru bio 1994. godine. Ali, meni to ne manjka. Kaktusi mi nisu bili ekonomska kategorija, već je to jedna veličanstvena igra u mom životu. Kod mene je održano 15 susreta kaktusara Srbije, a na pojedinim je bilo i do 120 ljudi. Drago mi je što sam tu ljubav preneo i na druge ljude, mlađe, jer od kada sam ja kaktusar, nastalo je bar 700 do 800 novih kolekcija – ponosno kaže Janjić.
Da neki kaktusi nemaju cenu, kao što ni ljubav nema cenu, govori i anegdota da je svojevremeno došla žena da kupi najstariji kaktus, koji je bio generacija Novičinog sina, ali ju je on odbio, rekavši da taj kaktus nije na prodaju.
Pre 20 godina otvorio je rasadnik ,,Norka“ na Vezirovom brdu kod Ćuprije, a u poslu mu pomaže sin Dragoslav Janjić (44) koji je završio pejzažnu arhitekturu.
– Moja porodica živi od tog rasadnika koji se prostire na dva hektara. Tu imamo više od 300 biljnih vrsta, uglavnom drveće i cveće, a od neobičnih vrsta drveća bih izdvojio japanske trešnje, japanski javor, šarenolisne bukve, tise, ginko, zimzelenu magnoliju. Za ovih 40 godina, kako se bavim hortikulturom, posejao sam oko 700 hektara travnjaka. Igrao sam se kaktusima, a od rasadnika sam živeo – istakao je Janjić i dodao da, iako više nema toliki elan kao ranije, ipak i danas nabavi neki novi primerak kaktusa. Jer, to je ljubav koja ne bledi.
Kaktus visok 4,5 metara
Neki kaktusi sporo rastu, pa tako postoje biljke stare 30 godina koje su velike svega 34mm, a ima i onih koje rastu po pola metra godišnje.
– Najveći kaktus koji imam visok je 4,5 metara. To su kaktusi trihoceriusi. Kolekcionari ih izbegavaju jer su glomazni i nemaju gde da se čuvaju. U prirodi karnegia gigantea može da naraste do 12 metara, i da ima 6 tona. Taj kaktus potiče iz Južne Amerike. Najmanji kaktus koji imam je blosfeldia liliputana, koji ima 34mm u prečniku i 36mm mu je visina. Imam kaktuse stare 40 godina, to je ehinokaktus grusoni koji su teški oko 100 kilograma. Zatim imam portulakarija koja je za 35 godina porasla 3,5 metara. Neke kaktuse čuvate 12 meseci, a cvetaju svega 15 dana – ističe Janjić.
