Насловна РАЗНО Uvački beloglavi supovi pojedu 300 tona uginulih životinja

Uvački beloglavi supovi pojedu 300 tona uginulih životinja

807

Psi lutalice su zimus u selima kod Nove Varoši zaklali pedesetak ovaca, a nesreći koja je zadesila vredne stočare „obradovali“ su se jedino beloglavi supovi iz Specijalnog rezervata prirode „Uvac“, kojima su stradala grla servirana za obrok. Na hranilište Mastirine godišnje im se istera više od 300 tona klaničnog otpada i lešina, pa je zahvaljujući redovnom obroku koji imaju ovde svoj dom našlo više od 400 ptica. Slično je i u kanjonu Mileševke kod Prijepolja, u čijim liticama se gnezdi oko 40 parova orla lešinara.

Uvačka kolonija beloglavih supova najveća je u ovom delu Evrope. Beloglavi supovi su pod zaštitom su države kao ugrožena vrsta, a zahvaljujući svom načinu ishrane od velike su pomoći  u nevolji i meštanima planinskih sela u jugozapadnoj Srbiji. Stoka koja ugine od raznih bolesti ili strada od zverinja više se ne zakopava niti se baca u jaruge i potoke, već se tera u „menzu“ pod otvorenim nebom gde se servira orlovima.

-Ni jedna opština u ovom delu Srbije nema stočno groblje, pa je do pre dvadesetak godina kada su beloglavi supovi počeli da se vraćaju u uvačke litice, bezbedno uklanjanje strvina bilo veliki problem. Značaj beloglavih supova u tom segmentu je nemerljiv zbog čega nam je Ministarstvo zaštite životne sredine pomoglo da kupimo novo terensko vozilo za prevoz uginulih životinja. A gotovo da nema dana, a da na hranilište ne isteramo po neko uginulo goveče ili ovcu i kozu- kaže Miljka Dučić, direktorka preduzeća „Rezevrat Uvac“ koje gazduje ovim zaštićenim prirodnim dobrom.

Kako bi orlovima obezbedili hranu, rendžeri dnevno prelaze i po 350 kilometara. Obroci za supove su bogati i raznovrsni i na hranilište Mastrine stižu iz desetak opština. Nahraniti gladne ptice nije, međutim, ni malo lak posao, posebno u zimskim mesecima, kada sneg zaveje planinske puteve, pa se do hranilišta na obodu kanjona mora pešice. 

-Stignemo i do najudaljenijeg kutka ovog dela Srbije, jer nas zovu gde god ugine ili strada neko grlo stoke. A toga je najviše leti, kada su česta uginuća prilikom teljenja, kada zmije pecaju stoku na paši ili strada od udara groma i prilikom padova. Dosta posla ima i zimi kada vukovi, medvedi  i psi lutalice kidišu na stada, a na usluzi smo i inspekcijama. Desi se i da u menzi pod vedrim nebom orlovima serviramo i meso ekstra kvaliteta, spremljeno za sušenje u pršutu, a koje inspekcija zaplenila tokom kontole ilegalnih klanica i sprečavanja šverca- kaže rendžer Stevo Radovanović.  

Beloglavi supovi za jedan obrok pojedu do kilogram mesa, a bez hrane mogu da izdrže i do 20 dana. Na Uvcu se, međutim, nikada nije dogodilo da su toliko dugo bili gladni. Kako bi se smanjila gužva na Mastirinama, nedavno je otvoreno i hranilište na Pešterskom polju iznad Sjenica, a ideja je da se oformi još nekoliko manjih.

-U našoj hladnjači na Rastokama uvek na zalihama imamo 3-4 tone mesa, tako da supovi na Mastirinama  imaju redovan obrok čak i zimi kada je manje uginuća. To ih je i spasilo od nestanka na ovim prostorima, jer smo početkom devedesetih u kanjonu Uvac imali svega sedam ptica-  kažu u preduzeću „Rezervat Uvac“, koje gazduje sa ukupno 7.500 hiljada hektara zaštićenog prirodnog dobra na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica. 

I u kanjonu Mileševke, sa druge strane Zlatara, servira se obrok za belogaleve supove. Grupa zaljubljenika u prirodne lepote prijepoljskog kraja osnovala je pre desetak godina Udruženje „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ i na šumskom proplanku na Karakolu i u obližnjem Kašanu formirala hranilišta. Ovde na oko 1.300 metara nadmorske visine , nebu pod oblake, redovno se iznose kukuruz, crkotine  i klanični otpad za beloglave supove, divlje svinje, lisice, medevdi i drugo životinje. Formiranjem hranilišta odahnuli su i meštani planinskih sela, jer zverinje sve ređe zalaze u sela i prave štetu,

-U okviru projekta  „Zaštitimo beloglavog supa“, koji je podržala  organizacija ORCA, samo u poslednja dva meseca ovde su isterali oko 2,5 tona životinjskog otpada. Na ovaj način vrši se „prirodna reciklaža“ otpada, a cilj nam je i da se stanovništvo podstakne na odgovorniji onos prema njemu- kažu u Udruženju „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.

Željko Dulanović