Klimatske promene, u obliku visokih letnjih temperatura i suša, imaju značajan uticaj na koke nosilje u celom svetu, pa i u Srbiji. Smanjena nosivost, lošiji kvalitet jaja i povećan rizik od bolesti su neki od ključnih problema sa kojima se farme suočavaju. Prilagođavanje uslova uzgoja i ishrane mogu pomoći u ublažavanju ovih negativnih efekata.
Vrućina, sa temperaturama koje su bile iznad 30°C tokom dana i nisu padale ispod 20°C noću, je potrajala i to je dovelo do velikih problema u uzgoju živine, naročito koka nosilja za čiji je uzgoj potrebno umerenije i stabilnije vreme. Koke nosilje koje su posebno osetljive na toplotu jer nemaju sposobnost znojenja i većinom se oslanjaju na disanje kako bi se rashladile kada je temperatura okoline prelazila 30°C, ulazile su u fazu stresa i tada su se javili problemi. O kakvim problemima je bilo reči saznali smo kroz razgovor sa odgajivačem koka nosilja Željkom Stojanovićem iz Kraljeva.
Da li je dužina letnje sezone i drastično povećanje prosečne temperature uticalo na koke nosilje na vašoj farmi?
– Svakako da velika vrućina i visoke temperature u objektima na savremenim farmama nepovoljno utiču na proizvodnju jaja. Ova godina je specifična zato što je špic letnje sezone, koji je nekada trajao oko mesec dana, produžen na preko 2 meseca. To se direktno odrazilo na smanjenu konzumaciju hrane i smanjenje nosivosti koka nosilja. Smanjen unos hranljivih materija uticao je osim na proizvodnju jaja i na gubitak telesne težine kod kokošaka
Za koliko je smanjena konzumacija hrane, a za koliko nosivost? Da li je bilo problema sa snabdevanjem vodom? Da li je povećan procenat uginuća koka?
– Konzumacija hrane na našoj farmi je smanjena za 3-5%, što ima direktan uticaj na broj i veličinu snesenih jaja i čvrstinu ljuske jaja. Koke pokušavaju da održe termoregulaciju pojačanim dahtanjem, širenjem i mahanjem krila i energiju unetu hranom više troše na rashlađivanje, a manje na proizvodnju jaja. Visoke temperature uticale su i na kvalitet ljuske jaja, koja je postajala tanja i lomljivija zbog nedostatka kalcijuma koji koke dobijaju iz hrane. Takođe, dolazilo je i do smanjenja veličine jaja i njihovog kvaliteta. Koke imaju i povećanu potrebu za vodom, pa svaki proizvođač treba da obezbedi stalnu dostupnost sveže i higijenski ispravne vode. Visoke temperature mogu dovesti do toplotnog udara kod koka, pa je u ovom periodu bilo i i povećano uginjavanje koka.
Osim pada nosivosti sa kojim ste se problemima još sretali?
– Proteklih nekoliko godina smo svedoci pojave „superćelijskih oluja“ u našim krajevima, koje karakterišu olujni vetrovi praćeni gradom i jakom grmljavinom. I ove godine tokom jedne ovakve epizode, zbog snažnih udaraca grada o krov i zidove našeg objekta sa kokama nosiljama, došlo je do uginuća jedinki usled stresa nastalog kao posledica straha od nepoznatih i jakih zvukova.
Na koji način ste vi kao odgajivači pokušali da ublažite posledice klimatskih promena?
– Prvo je trebalo prekombinovati obrok za koke, povećali smo unos kalcijuma u cilju jačanja ljuske jajeta. Zatim smo dodali mineralno-vitamnske suplemente kroz sistem napajanja (posebno vitamin C). Mikroklimatske uslove održavamo u optimalnim opsezima uz pomoć velikih ventilatora, koji u uslovima visokih spoljašnjih temperatura rade i po 24 sata. Sledeće godine planiramo da na bočne otvore objekta za koke postavimo rashladni sistem u vidu saća kroz koje prolazi voda. Ulaskom vazduha u objekat kroz saće snižava se temperatura vazduha u objektu čak za 10-15 ° C. Tako rashlađen vazduh prolazi kroz objekat zahvaljujući ventilatorima koji se nalaze na suprotnoj strani objekta i hladi se cela površina.
Poznato je da klimatske promene značajno povećavaju rizik od zdravstvenih problema kod koka nosilja. Pre svega to su respiratorna oboljenja i pad imuniteta. Visoke temperature i suša povećavaju koncentraciju prašine i amonijaka u objektima, što može da izazove respiratorne probleme kod koka. Zagušljivost i loša ventilacija je dodatno pogoršavaju. Tu je prisutan i stres izazvan toplotom koji dovodi do pada imuniteta kod koka, što ih čini podložnijim bolestima. Da li ste se sretali sa nekim od ovih problema?
– Ne. Nismo imali problem sa zdravstvenim stanjem koka. Učestalo praćenje zdravstvenog stanja koka i primena preventivnih mera odlična je preventiva u smanjenju rizika od bolesti tokom ekstremnih klimatskih uslova.
Da li se smanjenje proizvodnje odrazilo na cenu?
– Cena jaja se formira na osnovu ponude i potražnje na tržištu. Pošto je povećan uvoz jaja iz okolnih zemalja, došlo je do smanjenja cena u odnosu na prošlu godinu.
I u odnosu na prošlu godinu koliko ste manje prihodovali?
Zbog sniženja cene konzumnih jaja i pada nivoa proizvodnje, prihod kod većine proizvođača je značajno manji.
Tekst: Irena Đenić Janić, diplomirani veterinar
