NAŠI BOROVNIČARI IMAJU ADUTE ZA SVETSKI PRIMAT
Srbija ima neuporedivo bolje agroekološke uslove za proizvodnju većine kontinentalnih voćnih vrsta od mnogih drugih zemalja. Otuda izreka da kupci voća iz naše zemlje bolje znaju šta od nas dobijaju, nego mi šta im dajemo. Bogom dani uslovi i primena savremenih tehnologija učinili su da budemo među prvim zemljama u svetu po proizvodnji maline, šljive, višnje, a poslednjih godina smo sve prisutniji i na zahtevnoj tržnici plodova visokožbunaste borovnice. Pritom, na ruku nam je išao i rast tražnje za svežim i prerađenim plodovima borovnice kod nas i u svetu.
Potražnja i potrošnja borovnice podstaknuta je i brojnim istraživanjima i dokazima o pozitivnom uticaju njenih plodova na imuni sistem i zdravlje, kao i na opšte fizičko stanje ljudi. Veliki odjek u naučnoj i stručnoj javnosti imaju saznanja o uticaju bioaktivnih sastojaka iz ploda borovnice na efekat insulina kod različitih kategorija obolelih od šećerne bolesti. Potvrđeno je da konzumiranje svega 150 grama plodova borovnice dnevno značajno poboljšava efekte korišćenja insulina kod obolelih kod kojih je vremenom insulinska terapija gubila uticaj (gojazni i insulinski rezistentni pacijenti). Sve ovo, kao i činjenica da je borovnica, kao i drugo jagodasto voće, zaslužila epitet „super hrane”, uticali su na pozitivan trend rasta tražnje i potrošnje kod nas i u svetu.
Uz sve rečeno, i vreme prispevanja naše borovnice, kad ovih plodova nema dovoljno na svetskim tržnicama, utiče da ostvarujemo bolju cenu u odnosu na konkurentske zemlje.
Održavanje kvaliteta znanjem
Održavanje takve pozicije na svetskoj pijaci velika je obaveza i odgovornost naših borovničara. Jedan od uslova su standardi u pogledu krupnoće plodova koji su lako dostižni u prvim godinama po sadnji, kada biljke imaju manju količinu roda. Sa starenjem zasada i porastom prinosa, izrazita krupnoća plodova je teže ostvariva.
Poseban problem u prethodnoj godini predstavljao je i slabiji kvalitet plodova zbog dugotrajnih kiša tokom proleća. Problem je bio naročito izražen u slučajevima prekomerne upotrebe mineralnih hraniva putem fertigacije, kada su biljke usvojile više vode i mineralnih materija, naročito pred sam početak berbe. Plodovi iz takvih voćnjaka su po branju veoma brzo počinjali da dehidriraju, da „cure” i tako gube tržišnu vrednost. Ovakvih pojava je bilo manje u zasadima u kojima je urađena bolja priprema bankova i bolji drenažni oticaj viška vode iz zone korenovog sistema. I bolja provetrenost zasada, zbog položaja i kvalitetne rezidbe, smanjivala je štetno delovanja preterane vlage.
Iskusniji proizvođači borovnice su predupredili nastajanje štete programom zaštite i ishrane u kojem su koristili preparate zasnovane na masnim kiselinama, pre svega fosfolipidima koji formiraju hidrofobni film unutar ploda borovnice. Tako su smanjivali suvišnu hidrataciju izazvanu višim turgorom (pritiskom u tkivu biljaka i ploda).
Jedna od mera za predupređivanje nastanka šteta kod borovnice je upotreba kalcijum hlorida ili kalijum hlorida, pre ili posle padavina sa ciljem poboljšanja kvaliteta plodova.
Uloga makro i mikro elemenata
I prošlogodišnje iskustvo nas uči da poznavanje uloge makro i mikro elemenata u ishrani visokožbunaste borovnice, pored ostalih preduslova, predstavlja osnov uspešne proizvodnje. Posebnu pažnju zaslužuju azot (N), kalijum (K) i kalcijum (Ca) zbog njihovog uticaja na prinos i kvalitet plodova.
Za pravilnu ishranu je izuzetno važno razviti i održati dobru funkciju korenovog sistema, jer se zahvaljujući njemu obavlja apsorpcija svakog od neophodnih hranljivih elemenata. Pri tome je veoma bitno stimulisati razvoj novog korena. Naime, apsorpcija fosfora se obavlja samo u prvim milimetrima vrha korena, što važi i kod usvajanja kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i drugih elemenata. Dakle, ključ uspešne proizvodnje predstavlja dobar i funkcionalan korenov sistem. U suprotnom, ni najskuplje formulacije hraniva neće dovesti do većih prinosa i kvalitnijeg ploda.
Obodna nekroza i uvijenost listova usled deficita kalcijuma
U proizvodnji je veoma bitno poznavati i načine kretanja elemenata kao i njihovu pokretljivost u biljnom tkivu. Elementi se kroz biljku kreću putem ksilema i floema. Uzlazno kretanje vode i hranljivih materija vrši se putem ksilema, a kretanje iz listova u bilo kom pravcu samo kroz floem, naviše – ka vršnim pupoljcima, ili naniže.
U grupu veoma pokretljivih elemenata u biljkama spadaju azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg) i hlor (Cl). Slabo pokretljivi su sumpor (S), gvožđe (Fe), mangan (Mn), bakar (Cu) i cink (Zn), a veoma nepokretljivi su kalcijum (Ca) i bor (B).
Činjenica da više od 85 % ploda borovnice čini voda, dovoljno govori o značaju pravilnog zalivanja zasada. Najvažniji korak u uspešnoj proizvodnji borovnice predstavlja uravnotežen odnos između vode i kiseonika, odnosno dobre aerisanosti supstrata u kome raste korenov sistem. Pored obezbeđenja dovoljnih količina, veoma bitan je i kvalitet vode za navodnjavanje, ali je to posebna tema za neki od narednih brojeva.
Poguban deficit, štetan suficit azota
Azot (N) je strukturni elemenat više esencijalnih jedinjenja i delova biljaka. On ulazi u sastav hlorofila, nukleinskih kiselina (DNK i RNK u ćelijama) i svih proteina. U zemljištima sa većim sadržajem organske materije biljke mogu imati manju potrebu za ovim elementom. Debeo sloj strugotine može uticati na dupliranje potreba za azotom, zbog privremenog onemogućavanja biljke da koristi ovaj elemenat. Sa starošću, potrebe za azotom biljaka rastu. Potrebe za azotom su veće na lakšim, nego na težim zemljištima.
U slučaju nedostatka azota dolazi do skraćivanja izdanaka, kao i do delimičnog ili potpunog izostanka rasta novih izdanaka. Deficit azota je i vizuelno uočljiv putem pojave hloroze listova, koja se prvo javlja na starijem lišću, koje je bledo zelene ili žuto zelene boje. Takođe, u slučaju manjka azota lišće rano dobija karakterističnu jesenju boju i ranije otpada tokom jeseni.
Deficit azota uzrokuje manju produkciju plodonosnih prirasta, lošiju diferencijaciju i obrazovanje generativnih (rodnih) pupoljaka i samim tim manji prinos. Usled nedostatka azota, a zbog već pomenutog problema sa hlorozom i smanjenom funkcijom lisne mase, priliv hranljivih materija u plodove je redukovan, pa oni budu sitniji i lošijeg kvaliteta.
Sa druge strane, višak azota može da ima mnogobrojne negativne efekte na biljke borovnice. Vizuelni simptomi viška se karakterišu pojačanim vegetativnim rastom i velikom bujnošću izdanaka. Višak azota prouzrokuje i rast izdanaka u drugom delu sezone. Takvi izdanci u zimu ulaze nedovoljno pripremljeni i zbog toga često dolazi do njihovog izmrzavanja, na temperaturama od svega nekoliko stepeni ispod nule. Jedan od karakterističnijih simptoma viška azota je pojava listova sa izrazito tamno zelenom bojom. Takođe, višak azota kod borovnice izaziva smanjenje prinosa, sitnije plodove i kasnije sazrevanje. Isto tako, ukoliko izostane ili se rezidba ne obavi kvalitetno, zbog prekomerne zasene dolazi do poremećaja u formiranju cvetnih pupoljaka i smanjenog roda u sledećoj vegetaciji.
Prilikom odabira đubriva mora se imati u vidu da borovnica nedovoljno efikasno koristi nitratni (NO3–) oblik azota. Za ishranu se preporučuju amonijum sulfat ili urea, odnosno hraniva koja sadrže amonijačni jon ili nakon čije primene ovaj jon nastaje hemijskom reakcijom.
S obzirom na specifičnost korenovog sistema visokožbunaste borovnice i njegovu distribuciju u supstratu, primena azota u zasadima treba da bude podeljena na više tretmana. Prvi tretman ne bi trebalo da bude pre jasnog kretanja vegetacije (pucanja pupoljaka), jer ga biljke tada ne mogu koristiti, jer najveće potrebe i najveća sposobnost usvajanja azota kod visokožbunaste borovnice nastaju od faze kasnog cvetanja do kraja berbe. Azot se nakon toga može primeniti još jednom do dva puta tokom maja i juna.
Postoje tvrdnje da folijarna primena azota nema većeg uticaja na kondiciono stanje i prinos biljaka sa uravnoteženom ishranom. Međutim, praktična iskustva u našoj zemlji i zemljama okruženja ukazuju da urea primenjena folijarno u koncentraciji do 2 % veoma brzo dovodi do iščezavanja simptoma deficita azota, kao i opšteg poboljšanja kondicionog stanja biljaka.
Kalcijum utiče na sazrevanje
U odnosu na druge voćne vrste, borovnica ima skromnije zahteve prema kalcijumu (Ca). Normalno razvijena i zdrava biljka visokožbunaste borovnice sadrži 0,3 do 0,8 % kalcijuma u listu, što je znatno manje u odnosu na većinu kontinentalnih voćnih vrsta čiji list sadrži 1 do 3 % kalcijuma.
Kalcijum ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju biljaka: kofaktor je enzima, učestvuje u podeli i izduživanju ćelija, reguliše starenje ćelija, doprinosi stabilizaciji tkiva i ćelijskih membrana, utiče na proces oplodnje i obrazovanja plodova. Takođe, utiče na proces sazrevanja, izgled i čvrstinu plodova, a u slučajevima nedostatka izaziva i pojavu ranijeg opadanja plodova kod nekih sorti.
Veoma slaba mobilnost ovog elementa u zemljištu i biljnom tkivu utiče na potrebu njegove stalne dostupnosti, prvenstveno mlađem korenju borovnice, odakle se u organe i tkiva transportuje ksilemom. Plodovi apsorbuju kalcijum u prvoj, od ukupno tri faze razvoja, što je rezultat otvorenih stoma i intenzivne transpiracije, i zbog toga plodovi u prvoj (zelenoj) fazi razvoja intenzivno fotosintetišu i da na taj način sebi mogu obezbediti do 15 % ukupno potrebnih ugljenih hidrata.
Vizuelni simptomi nedostatka kalcijuma retko se primećuju kod borovnica. Eksperimentalno izazvani simptomi nedostatka ovog elementa prouzrokovali su intervenalnu hlorozu mlađih listova i obodnu nekrozu starijih listova. Iskustva iz naše zemlje ukazuju da pored obodne nekroze, deficit kalcijuma izaziva i pojavu neravnina i uvijenost starijih listova (slika 2.).
Za kalcijum se smatra da nema direktno toksičan uticaj na visokožbunastu borovnicu i da je većina problema prouzrokovanih viškom ovog elementa u zemljištu rezultat visokih vrednosti pH zemljišta. Takođe, višak kalcijuma može dovesti do konkurentskog odnosa i smanjenog unošenja drugih elemenata a samim tim i do njihovog deficita. Konkurentski odnos kalcijum ima sa katjonima kao što su natrijum (Na+), kalijum (K+), magnezijum (Mg2+), gvožđe (Fe2+) i aluminijum (Al3+).
Primenom kalcijuma preko lista (0 do 24,2 kg Ca/ha) u obliku kalcijum hlorida ili kalcijum trihidroksiglutarata primenjena tokom dve sezone u zasadu sorte Blukrop nije uticala na povećanje sadržaja ovog elementa u plodovima. Takođe primena ovih preparata nije uticala na čvrstinu, niti na smanjenje učešća mekanih i trulih plodova. Preparati koji sadrže kalcijum hlorid uticali su na otpornost i smanjenje mehaničkih oštećenja plodova kod sorte Djuk.
Primena kalcijumovih preparata u pojedinim slučajevima može izazvati oštećenja na mladim listovima i plodovima. Oštećenja na mladom lišću su intenzivnija i više prisutna ukoliko se kalcijumova sredstva primenjuju u uslovima visoke vlage i ako je temperatura u momentu aplikacije iznad 25 °C.
Zimska rezidba u kontinentalnim uslovima utiče na pojačani intenzitet vegetativnog rasta i izbijanja većeg broja izdanaka koji usvajaju više kalcijuma u odnosu na plodove. Nasuprot tome, letnja rezidba umereno utiče na vegetativni prirast, smanjuje lisnu masu i u većoj meri usmerava priliv kalcijuma u plodove.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
