Temperature
Klice krompira ne rastu na temperaturi ispod 4 stepena a na više od 5 stepeni počinju da rastu. Rast klica počinje kada je temperatura u zemljištu 7 stepeni i više. Nicanje krtole je brže kod viših temperatura i prosečno traje 25 do 30 dana. Naklijale krtole niču 10 do 12 dana ranije. Kada je temperatura zemljišta od 18 do 25 stepeni krompir najbrže nikne i to za 10 do 12 dana.Kada je temperatura i vlažnost zemljišta niska oko 7 stepeni može se javiti bubuljičavost krompira. Optimalna temperatura za rast i razvoj krompira je 20 do 25 stepeni.Optimalna temperatura za rest krtole je 15 do 20 stepeni.
Svetlost
Prinos useva krompira zavisi od intenziteta svetlosti, dužine osvetljaja, sklopa biljaka, starosti lišća. Lišće koje je starije od 6 do 8 nedelja ima smanjen intenzitet fotosinteze. Što su temperature vazduha više lišće intenzivnije stari.Prinos krtole direktno zavisi od dnevnog prirasta i broja dana u vegetaciji. Za dnevni prirast se kaže da je to efikasnost fotosinteze i u idealnim uslovima može da bude 800 do 1000 kg krtole po hektaru za jedan dan.Iako je krompir biljka umerenijeg podnevlja, može dati izuzetno visok prinos i kod viših temperatura uz dovoljnu kojičinu vode i hraniva.
Kratki dan utiče na skraćivanje stalona i većem zametanju krtola. Dugi dan podstiče rastu i razvoju cime a samim tim i zelene površike za obavljanje fotosinteze.
Voda
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa krompir se mora zalivati. Ima velike zahteve za vodom. Za zametanje većeg broja krtola potrebno je obezbediti pored dobre ishrane i temperature i vodu u trajanju od 1 do 2 nedelje. Krompir u početku vegetacije može da zametne veliki broj krtola ali zbog nedostatka vode biljka ih može upotrebiti za svoj rast i razviće i ujedno značajno smanjiti prinos.
Zemljište
Krompir ima velike zahteve prema prozračnim i strukturalnim dubokim zemljištima.Na lakim zemljištima krompir trpi zbog suše a na težim od nedovoljne aeracije korena. KROMPIR VOLI SLABO KISELA ZEMLJIŠTA Ph 5,5 DO 6,5. Krompir mora imati dobru aerisanost korena jer su mu zahtevi za vazdušnim i vodnim režimom visoki. Pre sadnje treba utvrditi pH vrednost jer usled niskoi ili visokog nivoa pristupačnost fosfora će biti ograničena.Pri pH iznad 7,5 neki od mikro elemenata Fe, Mg i Zn se ne usvajaju.
Plodored
Krompir zahteva široki plodored jer kod svakog plodoreda gde krompir dolazi na isto mesto kraće od 4 godine velika je verovatnoća od češćeg javljanja nekih teških bolesti kod krompira i virusnih odoljenja. U kraćem plodoredu pored standardnih bolesti javlja se rizohtonija i nematode. Krompir nebi trebao da se seje posle paradajza, plavog patlodžana, a bogami ni posle kukuruza i šećerne repe. Okopavine kasno napuštaju zemljište, teške mašine zbijaju zemljište. Dobri predusevi su žitarice, deteline i lucerke.
Potrebe za hranivima
Krompir jako dobro reaguje na primenu stajskog đubriva.Ono pored toga što obezbeđuje hranu deluje na poboljšanje strukture zemljišta i zadržavanje vode u zemljištu. Kod proizvodnje mladog krompira pozitivno deluje na zagrevanje zemljišta. U našim uslovima uglavnom nemamo dovoljne količine stajnjaka nego ga kombinujemo sa mineralnim đubrivima. Normalni odnos NPK elemenata je 1:1:2 ali precizan odnos hraniva se može doneti tek posle analiza zemljišta.
Za prinos od 30 tona po hektaru krompir iz zemljišta iznese 150 kg N, 60 kg P2O5, 350 kg K2O. Pored ovih makroelemenata iznese još i 90 kg CaO, i 30 kg MgO.
Dragan Marković, PSS Zrenjanin
