Piše: Ljubica Petrović
Prvo aprilsko sunce je i vreme kada se na terasama, balkonima i u dvorištima sadi sezonsko cveće. Terase tada počinju da se šarene, a domaćice u našim krajevima najčešće i najradije biraju muškatle, bilo puzave, ledene, ili one uspravne.
To kaže i Nikolina Krtinić iz Sremske Kamenice koja već desetak godina sa suprugom Zoranom drži „Rasadnik cveća“. Oni u svako doba godine imaju cveće i ne zna se da li je veći izbor ili lepota biljaka koje gaje. Proizvode biljke na imanju u Šapcu, a cveće prodaju kod kuće u Sremskoj Kamenici, kao i na Limanskoj pijaci u Novom Sadu.
Prvo krenu muškatle
– U aprilu prvo krenu muškatle, viseće ili stojeće, a posle toga dolazi druga sezonska rasada. Pre toga imamo dan-i- noć, on je prvi u proleće, sadi se u martu i cveta do maja- Prvi je vesnik proleća, a posle toga dolaze begonije, pištike, medovina, kadifa. To su aprilske biljke. Da bi mogle da se posade, jutarnja temperatura mora da bude minimalno od pet do 10 stepeni, kako bi opstale napolju. April i maj su najbolje vreme za njihovu sadnju, mogu da se sade i u junu, ali biljke koje su posađene u aprilu i maju imaju mnogo bolju energiju za leto. Lepše izgledaju, pre vrućine se bolje ukorene i bokore – ispričala nam je Nikolina Krtinić.
Objašnjava da ima biljaka koje kreću i malo kasnije. To su vinke, smenjuju se sa biljkom dan-i-noć, najbolje je saditi ih početkom maja, jer traže više toplote i ne podnose niske temperature.
– Naš narod uglavnom sadi muškatle, to je nekako najjednostavnije, ali se u poslednje vreme opredeljuju i za surfinije, koje su lepe na suncu, pa se sve više viđaju kako vise s terasa i balkona. Od sitne rasade najčešće se uzima begonija, vinka, ima dosta pratećih biljaka, a pištike se stavljaju u hladovinu, kao i nove gvineje. Imamo 60 vrsta biljaka u rasadniku, tako da ima dosta toga što može da se izabere – kaže Nikolina.
Dodaje da je za zalivanje potreban osećaj, a nekada zavisi i od toga kakav je dan. Treba da se gleda da li je zemlja suva, kakvi su vremenski uslovi, gde stoji cveće.
Kad vidim da je zemlja suva, zalivam
– Ako su biljke na suncu, tokom letnjeg perioda traže svakodnevno zalivanje. Ako su u hladu, nekada jednom dnevno, a nekada drugi ili treći dan. Sve zavisi, nema nekog pravila. Kada vidim da je zemlja suva – zalivam. To mora da se oseti kada se vidi biljka. Ako se previše nalije vodom, može da istruli – savetuje Nikolina. – Koren oslabi, list propada, biljka truli.
Čak i u periodu kada nema izloženog cveća, ova porodica radi i po 15 sati. Preko zime rasađuju i „pikiraju“ begonije. Muškatle se rasađuju cele zime: prvo su u kontejneru, pa se prebacuju u male saksije, iz njih u veće. Kako kažu, cele godine se nešto sadi i rasađuje, tu nema pauze, niti odmora, pa ni slobodnog vremena. Dan-i-noć prodaju zimi sve dok napolju ne mrzne, jer se sade od oktobra do marta. U zimskom periodu prodaju se i sobne biljke: ciklame, zumbuli, jagorčevina.
– Zahtevno je baviti se ovim poslom i čovek mora stalno da uči. Uvek ima noviteta i promena, mora da se prati literatura, da se čita, da se ide na seminare i sajmove, da se čuju novosti vezani za hemiju, zaštitu. Ko ima velike površine pod cvećem, ne može da zaštiti biljke bez hemije. Mi gajimo cveće rasadniku u Šapcu, a plastenici se uglavnom greju. Nešto biljaka uzmemo i iz uvoza, da bismo oplemenili asortiman i to je uglavnom iz Holandije, kao što što su orhideje – napominje Nikolina.
Prihrana jednom nedeljno
Rasadu, kaže, nije teško praviti kada se time već bavite, ali su jako bitni uslovi – određena temperatura, vlaga, mesto.
– U staklenicima, rasadnicima gajimo mlade biljke, a veće biljke su odvojene. Reznice se rezniče, ožiljavaju, kad se rasade, iznose se u drugi plastenik. Svaki dan se meri temperatura, vlaga i voda. To je fabrika, jer imamo na hiljade saksija. Bavimo se i veleprodajom, najmanje jedan kamion dnevno izađe iz rasadnika, a u sezoni šaljemo po pet, šest kamiona. Imamo hektar grejne površine pod plastenicima, a prostor gde se ne greje, takođe ima hektar – priča naša sagovornica i dodaje kako je to ozbiljna proizvodnja.
Porodica Krtinić bila je među prvima u Srbiji koja je počela da se na ovaj način bavi proizvodnjom cveća, poštjući struku i nauku.
– Muškatlama treba prihrana za cvetanje jednom nedeljno, a što se tiče prskanja, štitimo ih tokom jula i avgusta protiv gusenica. Prihrana za sve cvetnice potrebna je jednom nedeljno, a mi ih prihranjujemo i češće. Da bi biljka bila u punom cvetu za prodaju, mora redovno da dobija hranu – savetuje Nikolina Krtinić.
Dobra zemlja, velika saksija
Najvažnija osnova je dobra zemlja, ali i dobra, velika saksija. Važno je i da se nađe dobro mesto za cveće.
– Muškatla ide na poluosunčano i osunčano mesto, pištike vole hladovinu i šareni hlad, begonije ima dve vrste, pa mogu i na sunce i u hlad. Ali ako nema dobre zemlje, nema ni dobrog cveća – naglašava naša sagovornica.
Svakom cvetu treba prići svaki dan.
– Sve traži ljubav, i životinja, i biljka. Svakoga dana, bez obzira na to da li treba da zalivate cveće, treba da dođete do njega, skinete mu uveo list, odstranite cvet koji je precvetao, da dođete da ga vidite. Volite cveće i ono će vam uzvratiti ljubavlju – poručila je Nikolina Krtinić
