MALA PČELARSKA ŠKOLA DOBROG JUTRA (63)
Urbano pčelarstvo je, jednostavno rečeno, dobra praksa rada sa pčelama u gradovima. To mogu da budu medonosne pčele, kao i solitarne pčele i bumbari. Pčelarenje u gradovima korišćenjem medonosnih pčela, kao i seosko i prigradsko pčelarstvo, podrazumeva osnivanje zajednica sa maticama i pčelama radilicama, smeštaj, obezbeđivanje dopunske ishrane po potrebi, pomoć u borbi protiv štetočina, parazita i bolesti, a kada postoje viškovi, sakupljanje meda. Mnogima je i dalje čudna ideja o držanju pčela u gradovima, možda zato što mislimo o predgrađima i ruralnim područjima kao prirodnijim sredinama, a o gradovima kao prostorima koje je uglavnom napravio čovek i koji su najvećim delom lišeni prirode.
Međitim, proučavajući urbano pčelarstvo više od jedne decenije, naučnici su utvrdili da gradovi nisu ekološke pustinje. Naprotiv, gradovi su živopisno okruženje za oprašivače, jer nude pčelama iznenađujuće raznolik izbor biljaka koje donose nektar i polen među parkovima, igralištima, dvorištima, uličnim drvećem i srednjim trakama. Postoji rastući urbani poljoprivredni pokret koji prazne parcele i krovove pretvara u bujno baštensko stanište. Uzorci DNK prikupljeni iz meda pokazali su da urbane pčele oprašuju osam puta više biljnih vrsta nego pčele iz prigradskih naselja. Urbane pčele imaju veću stopu preživljavanja zime i proizvode 56 % više meda od svojih seoskih rođaka.
Pčelinjaci na Notr Damu i pariskoj operi
Ako se urbano pčelarstvo pokazuje tako produktivnim, zašto nema više urbanih košnica i urbanih pčelara? Generacijama je pčelarstvo bilo sastavni deo porodičnih domaćinstava, a sve do sredine 20. veka prehrambeni sistem je još uvek bio uglavnom lokalno baziran na njima. Pošto su supermarketi, brza hrana i agrobiznis preuzeli kontrolu nad većinom našeg sistema ishrane nakon Drugog svetskog rata, ljudi su izgubili kontakt sa izvorima svoje hrane, uključujući med i pčelarstvo.
Gradske pčele su prvu dobrodošlicu doživele u Parizu gde su eksperimentalne košnice na krovu čuvene Opere Garnije bile toliko uspešne da su u Francuskoj predstavile novu industriju: urbano pčelarstvo. Danas postoji preko 3.000 košnica samo u širem gradskom području Pariza, a urbano pčelarstvo se proširilo širom sveta. U Parizu jedan hotel med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškom parku. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere…
Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice. U SAD, pokretanje je prvobitno bilo otežano lokalnim zakonodavstvom koje je ograničavalo uzgoj domaćih životinja u gradovima, uključujući i pčele. Ali, pčelarski aktivisti su istrajali, a američki gradovi su počeli da menjaju svoje zakone. Njujork je legalizovao urbano pčelarstvo 2010. godine, Boston 2013. godine, Los Anđeles 2015.
Renesansa u urbanoj poljoprivredi
Tokom proteklih nekoliko decenija, briga o životnoj sredini izazvala je sve veće interesovanje za to kako i gde se proizvodi hrana. Pokreti održive i zanatske ishrane pomogli su u stvaranju renesanse u urbanoj poljoprivredi i pčelarstvu. Urbano pčelarstvo je deo rastućeg pokreta da se gradovi i njihove zgrade učine zelenijim. Negde se čak nude podsticaji vlasnicima i upravnicima zgrada da postave bašte na krovovima i košnice kako bi podržali napore u pogledu održivosti i biodiverziteta. Sa pojavom urbane poljoprivrede i pčelarstva, ekolozi pažljivije razmatraju ulogu koju oprašivači igraju ne samo u poljoprivrednim prinosima, već i u održivosti u svim sistemima.
Urbano pčelarstvo donosi mnoge prednosti gradovima širom sveta – od prikupljanja naučnih podataka, do biodiverziteta i podrške zelenim inicijativama. Ono obezbeđuje kritične podatke za studije usmerene na zdravlje oprašivača. Pčele, kao indikatorska vrsta, predstavljaju odličan izvor podataka o zdravlju oprašivača i životne sredine. Stvaranje zelenijih gradova će značiti testiranje mnoštva različitih inicijativa. Da biste saznali šta najbolje funkcioniše, urbane pčele mogu biti važno sredstvo u merenju efikasnosti programa.
Urbano pčelarstvo pomaže u izgradnji lokalnih prehrambenih sistema oprašujući urbane farme i bašte i obezbeđujući gradske stanovnike lokalno proizvedenim medom. Pčele imaju kritičnu ulogu u našem sistemu ishrane, jer oprašuju preko 85 % različitih useva. Bez medonosnih pčela, naš poljoprivredni sistem bi propao i populacija drugih oprašivača ne bi bila u stanju da zameni kapacitet pčela. Lokalni med, dobijen iz mnoštva lokalnih biljaka, može ojačati imuni sistem. Pčele su dugo bile simbol darova prirode, a urbane košnice, kao vidljivi simboli prirode u gradu, pomažu stanovnicima grada da se ponovo povežu sa svojim prirodnim okruženjem.
Prvi korak ka ozelenjavanju krovova
Dok su urbane prakse pčelarenja slične onima u prigradskim i ruralnim područjima, urbani pčelari se suočavaju sa jedinstvenim izazovima kada je u pitanju postavljanje košnica, interakcija između ljudi i pčela i gubitak staništa. Glavni izazov nije nedostatak mesta za postavljanje košnica u gradovima, već osporavanje statusa kvo. Sa velikim brojem prostora u gradovima, često je teško pronaći prizemne parcele koje se već ne koriste. Umesto da gledamo u zemlju, trebalo bi da gledamo gore, na izgradnju krovova. Krovovi su najveća nedovoljno iskorišćena imovina gradova. Vlasnici nekretnina počinju da razmišljaju o tome kako da svoje zgrade učine održivijim, pa krovovi ulaze u igru i dok veliki vrtovi na krovovima mogu zahtevati strukturalne promene koje bi ih podržale, košnice su lak i jeftin prvi korak ka ozelenjavanju krovova.
Da li je pčelinjak opasno imati u blizini javnih prostora? Drugi pretpostavljeni problem urbanog pčelarenja je veća blizina pčela ljudima u urbanim sredinama. Ovo se zasniva na pogrešnoj percepciji da su pčele agresivni insekti koji su opasni za ljude. Crtani filmovi u kojima se pojavljuju rojevi ljutih pčela koji jure izletnike nisu bili korisni. Međutim, najmanje je verovatno da će pčele koje se roje nauditi ljudima. Kada se roje, pčele se bore da sa svojom novom maticom, prepune medom, osnuju ćerku zajednicu i brine ih samo jedna stvar – pronalaženje mesta za novi dom.
Za razliku od crtane slike ljutih pčela, ljudi ih se ne moraju plašiti, jer su ih uzgajali milenijumima, a jedna od osobina zbog kojih su pčele uzgajane je sigurnost. Sa urbanim košnicama koje se obično postavljaju tamo gde je kontakt sa ljudima minimalan, jedino mesto gde će gradski stanovnici verovatno sresti pčele je prenošenje cveća koje oprašuje u prozorskim kutijama, drveću i baštama. To je ista vrsta bezopasnog kontakta koji stanovnici prigradskih i seoskih naselja imaju sa pčelama.
Aerozagađenje se ne prenosi na med
Da li je med iz urbanih košnica opasan za jelo ili manje zdrav?
Kada pomislimo na gradove, često pomislimo na neprirodno okruženje, fabrike koje emituju isparenja, zakrčene autoputeve, otrovne vode sa uličnog otpada. Ovo navodi pojedince da budu zabrinuti za čistoću meda iz gradskih košnica. Dok pčele mogu proći kroz potencijalno zagađena okruženja, većinu vremena provode na cveću ili u košnicama. Opsežne studije o gradskom medu pokazuju da ispunjava sve regulatorne standarde i da je potpuno bezbedan za ljudsku upotrebu. Beogradski pčelari su imali prinos od 17 kilograma meda po košnici na Dorćolu i kažu da aerozagađenje nema nikakvog uticaja na med, zato što pčele prečišćavaju taj nektar. Istraživali su nektar koji je sadržao rezidue, a kad su ga pčele preradile bio je nedirnuto čist, sa privlačnom aromom i ukusom, jer dominiraju lipa i bagrem, i ima još i puno maslačka i raznoraznog drugog efemernog bilja, tako da je to vrlo atraktivan i vrlo kvalitetan med.
Košnice na Hajatu i zgradama
francuske ambasade i Erste grupe Gajenje pčela je jednostavan način da se pokaže posvećenost održivosti, poboljšavajući imidž brenda za hotele, restorane i menadžere nekretnina. Pčelarstvo je takođe odličan način da se uključe članovi u korporativnu održivost kroz programe edukacije o oprašivačima i događaje na temu meda. Po uzoru na svetske metropole, kompanije kojima je stalo do ekologije košnice postavljaju na krovovima svojih zgrada. Trenutno ih kod nas ima u Beogradu na krovu Hajat rezidencije, na zgradi francuske ambasade, na zgradama Erste grupe, na Dorćolu i u Košutnjaku.
Piše prof. Dejan Kreculj
