Miroslav Šarac je od onih kalemara koji vole da istražuju, od onih koji vraćaju život i u život, imaju stare, nama nepoznate, sorte voćaka. Jedna od njih, koja je upravo dala prvi rod, je i kazahstanska kruška talgarska krasavica.
– Ovo je prvi rod talgarske krasavice kod mene. Plemke sam dobio u međunarodnoj razmeni, doneo sam ih iz Hrvatske od kalemara koji tamo rade. Postoji regionalna grupa zaljubljenika u stare i egzotične sorte voća. Imamo dosta toga – rekao je kalemar Miroslav Šarac za Dobro jutro, napominjući da starinske voćke treba tražiti u orijentalnijim regionima.
– Treba tražiti u regionima gde je vladala Otomanska država, gde su Turci nekada bili. Kod nas na Balkanu što su Turci duže boravili na nekom prostoru tu je ostalo više tog starinskog voća. Oni su mnogo vodili računa o tome i bili pasionirani voćari, kalemari, i danas je Turska voćarska velesila. Imao sam priliku da kalemim voćke uzimajući plemke sa matičnih stabala koja su kalemili Turci i imam te voćke kod sebe, još su mlade naravno – kaže Šarac, osvrćući se dalje na krušku talgarsku krasavicu koja je poreklom iz Kazahstana.
– Što se talgarske krasavice tiče ona je ih Kazahstana. Ima vrlo neobičan, izdužen oblik. Oblikom podseća na abefetel krušku. Ja sam je kalemio na dunju, u tom momentu sam imao spremnu tu podlogu. To nije dobra podloga za nju, jer je daleko bujnija što se vidi već u prvoj godini da je ta sorta kruške daleko bujnija od dunje. Za nju je podloga divlja kruška – divlja kruška je po rečima kalemara univerzalna za sve kruške.
– Međutim, ta podloga je danas u manjini što se tiče podloga, a i sve ređa, pošto je treba sejati, gajiti, stalno rezati izboje sa stabala. Kod dunje je jednostavnije, jer se radi ožiljavanjem i mnogo više podloga se može dobiti nego kod sejanaca. Sejanac divlje kruške je daleko dugotrajniji kao podloga, a i kruška je inače dugotrajna voćna vrsta. Ako se kalemi na divlju krušku provereno može da traje 200 godina, a koliko još to ne znam – objasnio je Miroslav Šarac, vraćajući se na talgarsku krasavicu.
– Talgarska krasavica ima lepu obojenost ploda. Videćemo dalje, kažu da je otporna na mrazeve, i kažu da je otporna na bolesti, pre svega mislimo na erviniju (ovo iznosim sa rezervom). To je jesenja voćka koja može da traje do zime, a verovatno bi u podrumskim uslovima mogla da dočeka proleće, što ćemo još videti – a do tada Miroslav nastavlja da radi ono što voli, da istražuje, kalemi, jer njegov rad to zapravo i jeste – istraživanje.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Miroslav Šarac
