Globalna godišnja potrošnja za zaštitu i obnovu prirode treba da se utrostruči u ovoj deceniji, na oko 350 milijardi dolara do 2030. godine, poručuju Ujedinjene nacije u izveštaju.
dokumentu pod nazivom „Stanje finansija za prirodu“, UN navode da globalni izdaci za te namene treba nakon toga dodatno da se povećaju na 536 milijardi dolara godišnje do 2050, i pozivaju na promenu načina razmišljanja među finansijerima, preduzećima i vladama, prenosi Fondacija Tomson Rojters.
Prema izveštaju, u kojem se razmatraju pitanja kako rešiti planetarnu krizu s klimatskim promenama, biodiverzitetom i degradacijom zemljišta, procenjuje se da će do sredine ovog veka biti potrebno oko 8.000 milijardi dolara investicija za zaštitu prirodnih sistema.
Koautor izveštaja Ivo Mulder, koji vodi jedinicu finansija za klimu u Programu UN za životnu sredinu (UNEP), kaže da finansijski tokovi treba da dejstvuju sa prirodom, a ne protiv nje.
„Ovde se radi o prilici da sagledate kako možete da nastavite poslovanje, kako države mogu da nastave ekonomski da rastu, a da se to čini na pravedniji i održiviji način. To nije nemoguće“, dodao je on.
Godišnje investicije u prirodu, ne računajući novac koji je obećan a još uvek nije isporučen, iznosile su 133 milijarde dolara u 2020. godini, navodi se u izveštaju i precizira da se 86 posto od te sume odnosi na ulaganja javnih fondova, a ostatak čine privatna finansiranja.
Državna potrošnja se uglavnom odnosila na zaštitu biodiverziteta, obnovu šuma i tresetišta, regenerativnu poljoprivredu i očuvanje voda, dodaje se u izveštaju u čijoj su izradi, pored UNEP-a, učestvovali i Svetski ekonomski forum i Inicijativa o ekonomskoj degradaciji zemljišta.
U zaključku se pozivaju vlade da uključe mere za zaštitu biološke raznolikosti i klime u svoje pandemijske pakete podsticaja, uz opasku da potrebna sredstva za prirodu čine samo 2,5 posto od projektovanih troškova za ekonomski oporavak od kovida-19 širom sveta.