Marko Nikolić ima dugogodišnje iskustvo u uzgoju leske i proizvodi lešnik izuzetnog kvaliteta.
Pod brendom “Baš naš lešnik” uspešno se bavi prodajom, a rado je podelio informacije o početnim ulaganjima, troškovima i problemima, kao svoje znanje o uzgoju stečeno iz literature, ali i sa terena kako bi pomogao svima koji žele da se bave proizvodnjom lešnika, piše sajt Agrosmart.
Marko Nikolić gaji lesku na površini od 3,5 ha u okolini Požarevca, selo Oreovica. Od ukupno 3,5 ha površine pod leskom oko 175 ari je u desetoj godini, a drugih 175 ari je u drugoj godini. Dominantne su italijanske okrugle sorte (rimski, tonda romana i tonda de la lange). Pored ovih sorti imaju i istarski okrugli, istarski duguljasti, enis i crveni lambert.
Što se tiče prinosa, kaže da su ove godine sa površine od 175 ari, gde svoj život živi oko 1.000 sadnica leske, imali prinos od 2.300 kg lešnika u ljusci.
– Moram da kažem da je prinos do sada varirao, jer smo imali problem sa sadnicama i to je ono na šta svako mora da obrati pažnju na samom početku. Iz prve ture sadnica ostalo nam je samo 30 odsto. Bilo je problema sa prijemom, sušenjem, krađom sadnica i lošim sadnim materijalom pa smo povadili u osmoj godini preko 80 sadnica. Zbog toga u starijem zasadu imamo sadnice koje su u desetoj godini, ali i sadnica starosti od 8, 6, 4, pa i 2 godine, jer kako su se gore navedeni problemi dešavali, tako smo menjali sadnice sa novim, mladim – navodi Marko.
On preporučuje žbunasti lešnik, a ne kalemljeni.
– Iz ličnog iskustva ne preporučujem sadnju kalemljenog lešnika. Mi smo krenuli sa njim i imali ogromnih problema. Novi zasad je žbun i stari zasad smo oko 70 odsto prebacili na žbun, sa namerom da sve prebacimo – kaže Marko.
Dakle, jako je bitan sadni materijal i izbor sorti, jer je to ono sa čime se nastupa na tržištu.
–Jako je važno da se nabave kvalitetne sadnice sa dobrim korenovim sistemom od pouzdanog dobavljača. Dobro prostudirajte sorte. Morate obratiti pažnju na period cvetanja, oprašivanja, period berbe, izgled lešnika zbog mašina koje treba da kalibrišu i krckaju lešnik, procenat nečistoća, otpornost na bolesti – objašnjava Marko.
Ako nemate svoju zemlju, jedan hektar može koštati 5.000-12.000 EUR. Neka sredina je oko 8.000 EUR. Sadnice žbunaste leske koštaju oko 2,5 EUR po komadu, a kako Marko objašnjava, za jedan hektar je potrebno oko 350 sadnica. Dakle, trošak za sadnice je oko 900 EUR, a njegova preporuka je sadnja 6 x 5 metara.
– Troškovi rigolovanja, dubokog oranja, tanjiranja, bušenja rupa, sadnje po hektaru su okvirno oko 1.500 EUR za hektar. Zavisi od postojeće mehanizacije, dela Srbije gde se sadi i slično. Ali, to je otprilike cifra koju sam rekao, ukoliko sve gore navedeno plaćate – kaže Marko.
Zatim, sistem za navodnjavanje je oko 1.500 EUR. Bušotina oko 500 EUR (naravno, zavisi od mesta gde se buši, na kojoj je dubini voda, itd). Pumpa za vodu je oko 200-300 evra i ograđivanje zasada oko 4.000-4.500 evra.
– Dakle, ako kupujete i zemlju, početno ulaganje u formiranje zasada je okvirno 15.000 – 20.000 evra po hektaru, čisto da biste ušli u posao. Naravno, tu nije kraj. Pored svega navedenog trebaće vam mehanizacija, alati (traktor, atomizer, tarup, prikolica, itd.). Veliki je raspon što se tiče novca – zaključuje Marko.
Ipak, te troškove možete da smanjite, ukoliko koristite subvencije.
Nikolić je uz pomoć državnih subvencija kupio dve priključne mašine, ogradio zasad, a iskoristio je i podsticaj za navodnjavanje.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: Pixabay
