Breskva je jedna od najrasprostranjenijih vrsta voćaka u svetu. Pripada familiji ruža. Iako je latinski naziv (Prunus persica) povezuje sa Persijom, pronađena je u Kini, na čijim prostorima je počela da se gaji pre više od 4.000 godina. I danas, na tom području spontano rastu neki njeni divlji srodnici. Sa Dalekog istoka, sledeći puteve seoba naroda, trgovine i ratnih pohoda, preko Persije dospela je u Evropu.
Prvi pisani podaci o breskvi potiču iz 10. veka pre nove ere. O njoj se najranije pisalo kao o gajenoj voćki (Kolumela, Teofrast, Plinije). U mnogim kulturama oduvek je imala poseban simbolički značaj. Bila je omiljeno jelo među kraljevima i carevima. Smatrana je zaštitnicom mladosti, vitalnosti i snage. Čak je postojalo i mišljenje da je plod breskve “kraljica” voća.
Melem za okrepljenje
I danas su breskve voće kojem je teško odoleti. Bez obzira da li su crvene, narandžaste ili žute, svrstavaju se u veoma zdrave i hranljive namirnice, što su dokazale i nauka i praksa. Brojne su blagodeti koje nam pruža. U vrelim letnjim danima breskve su pravi izbor da se rashladite i osvežite, melem za okrepljenje organizma i stoga dok traje sezona ne treba ih propuštati. Zbog svog prijatnog ukusa i lekovitosti zaslužije da se nađe u svakoj letnjoj voćnoj salati.
Plodovi breskve imaju veoma skladan sastav hemijskih sastojaka – vode, ugljenih hidrata, kiselina, mineralnih materija, aromatičnih materija, pektina… Na organizam ovo voće deluje i lekovito. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, odnosno podstiče i olakšava varenje. Snižava krvni pritisak i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Breskva krvne sudove čisti od masnih naslaga.
Vitamini A i C koji se nalaze u plodovima odlični su za zdravlje i izgled kože. Ovo voće će smanjiti pojavu znakova starenja na koži, i zbog toga mnogi kozmetički preparati sadrže njene ekstrakte. Visoki udeo kalijuma u plodu breskve zaslužan je za sprečavanje bubrežnih oboljenja, kao i za prevenciju čira na želucu. Prirodno su slatke, ali ne preterano kalorične, pa su odlične za dijete, kao i da se na zdrav način zadovolji želja za slatkim. Preporučuje se za svakodnevnu ishranu, a posebno deci jer pospešuje rast i razvoj kostiju. Sveže breskve mogu se koristiti kao obloge kod opekotina ili kod problema sa kožom.
Berba od maja do oktobra
Kao stono voće, breskva se na našim prostorima koristi od kraja maja do druge polovine oktobra. Ovo voće treba brati u najpogodnijem trenutku zrelosti, odnosno u momentu kada su plodovi dostigli maksimalnu razvijenost. Prilikom određivanja početka berbe ne sme se zanemariti namena plodova, ali ni brzina transporta, mogućnost hlađenja, osetljivost plodova na manipulisanje… Stručnjaci preporučuju da se bere onoliko dana ranije koliko im je potrebno da dozru kad stignu do potrošača ili industrijskih pogona, ali nikad pre fiziološke zrelosti.
Berba bresaka namenjenih za stonu upotrebu može se obaviti 3 do 5, a najviše 7 dana pre potpune zrelosti plodova, dok nektarine valja brati neposredno pre pune zrelosti, jer ako se oberu ranije, sporije dozrevaju na štetu kvaliteta. Sorte sa žutim mesom beru se kada im osnovna zelena boja pokožice počne prelaziti u narandžastožutu, a plodove s belim mesom — kada zelena boja pokožice počne prelaziti u beličastu.
Ovo voće neravnomerno sazreva, zbog čega je najbolje da se bere u više navrata tako da se u svakom biraju plodovi koji imaju odgovarajuću krupnoću, boju i zrelost. Posle svake berbe stabla se rasterećuju, a plodovi koji ostaju na njima nastavljaju da rastu, dobijaju više svetlosti, odnosno postaju krupniji i dobijaju osobine svojstvene sorti. Zbog toga se i u narednim berbama može očekivati dobar kvalitet.
Prilikom berbe mora se voditi računa da se ne povredi pokožica plodova. Svako oštećenje predstavlja opasnost za razvoj bolesti i brže propadanje plodova. Korisno je da se tokom berbe odvajaju oštećeni, prezreli i omekšali plodovi. Oni su podložni brzom propadanju, koje može da zahvati i zdrave plodove. Pored toga, ne treba zanemariti ni značaj ambalaže. Ona treba da doprinese očuvanju kvaliteta plodova, ali i da ističe njihovu atraktivnost. Za plodove namenjene svežoj potrošnji treba da je napravljena od lakog materijala, dovoljno čvrsta za transport, da je bez ikakvog mirisa i da lepo izgleda. Za ovu namenu mogu poslužiti plitke letvarice, gde se plodovi ređaju u jednom ili dva sloja, nikako više da ne bi došlo do nagnječenja.
Po mogućstvu, najbolje je da se berba breskve obavlja po hladovini u ranim prepodnevnim ili kasnim večernjim satima ili tokom prohladnih dana. Plodovi koji su suviše zagrejani brzo gube čvrstinu, skloni su propadanju i teže podnose transport.
U našim uslovima najzastupljenija je ručna berba breskve, posebno kada su plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju. Ona je kvalitetnija, ali i skuplja jer zahteva mnogo radne snage.
Najviše prija sveža, ali…
Breskva najviše prija kada se jede u svežem stanju. Plodovi su pogodni i za proizvodnju sokova, kompota, bebi kaša, marmelada, džemova, za sušenje, zamrzavanje… Od njih mogu da se spremaju ukusne voćne salate, najbolje u kombinaciji sa limunom i pomorandžom, jer kiselina sprečava tamnjenje. Dobra poslastica je i kombinacija ovog voća sa jogurtom, a mogu da posluže i za spravljanje voćnog kolača. Ukusne su i u kombinaciji sa povrćem, a i kao izvrstan dodatak šunki, piletini i ćuretini. U nekim svetskim kuhinjama zamenjuje mango, naročito u jelima sa rakovima.
Nektarina je breskva bez dlačica
Veoma slične breskvama su nektarine. I ovo voće pripada porodici ruža, baš kao breskva. Dugo se verovalo da su nastale ukrštanjem breskve i šljive. Ipak, stručnjaci smatraju da je nektarina zapravo jedna vrsta breskve, koja je kroz prirodnu mutaciju izgubila dlačice. Zbog velike sličnosti s breskvom nektarina se u narodu naziva breskva s glatkom pokožicom.
Danas postoji veliki broj sorti nektarine koje se razlikuju po obliku i boji plodova, ukusu, aromi, sočnosti… Prilikom berbe ovog voća treba biti pažljiv jer plodovi većine sorti imaju tanku pokožicu.
Slično breskvi, i nektarine se mogu pohvaliti izuzetno velikim brojem nutrijenata. Prepuni su vitamina, odličan izvor minerala, prehrambenih vlakana, kao i brojnih antioksidanata. Svi ovi sastojci odličan su saveznik u prevenciji i ublažavanju mnogih zdravstvenih tegoba.
S. Malinović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
