Kraj godine je i vreme da se sumiraju rezultati rada Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo, a ono što se posebno izdvaja je da polako stasava jedna generacija mladih poljoprivrednika, ali se primećuje i da se posedi ukrupnjavaju, kaže direktor ove službe Svetislav Marković.
„Ove godine bilo je rasta određenih cena poljoprivrednih proizvoda i to se odmah i odrazilo na poljoprivrednu proizvodnju, ali su i dalje prisutni problemi u stočarstvu. Poljoprivredna služba na godišnjem nivou obradi oko 3.000 zahteva poljoprivrednika prema Upravi za agrarna plaćanja i to su najviše zahtevi za nabavku priplodnih grla, mehanizacije, naročito traktora“, kaže Marković i dodaje da je ono što ih tek očekuje jeste rad sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, ali su na raspolaganju i malim domaćinstvima, registrovanim ili neregistrovanim, pa čak i onima koji se iz hobija bave poljoprivredom.
Dobru cenu ove godine imala je malina, kupina, šljiva, a od ratarskih kultura pšenica, kukuruz i soja. Tržište je to koje određuje cenu proizvoda, ali je neophodno da poljoprivredni proizvođači nastave da prate savete stručnjaka kako bi unapredili svoju proizvodnju.
„Imali smo značajnih problema u malinjacima, ali se ta slika polako menja, počinju da se primenjuju nove tehnologije. Stasava jedna nova generacija, ali ima i onih starijih koji prihvataju savete. Sve ono na čemu je struka insistirala godinama, sada se vide rezultati.“
Valjevski kraj ima problem sa kiselošću zemljišta, godinama su se nenamenski koristila veštačka đubriva, sejale monokulture, ali ono što je bitno je da su poljoprivrednici počeli da prihvataju i kalcifikaciju i da dodaju preporučene količine azota.
„Analiza zemljišta je veoma bitna i može se desiti da u proleće uopšte ne predložimo prihranu ratarskih kultura, a da prinosi budu izuzetno dobri. I višak i manjak đubriva mogu uticati nepovoljno na prinose. Cena kilograma veštačkog đubriva je od 60 do 110 dinara i kada imate nekoliko hektara pod usevima, ako se poslušaju sveti o količini, to može doprineti velikim uštedama“, kaže Marković i dodaje da ne samo da će prinosi biti dobri, nego će i zemljište dobiti potrebne količine minerala i za neke buduće setve.
Kako kaže godinama u nazad su niske otkupne cene mleka i one se kreću od 25 do 30 dinara za litar.
„Država je donele uredbu o povećanju subvencija sa sedam na 10 dinara. Ali, da li će to dati efekat, verovatno, ali će morati i duže vreme da prođe. Podaci sa terena pokazuju da se i dalje smanjuje broj muznih krava, a jedino što može je da se apeluje da se sačeka, jer postoje najave od strane države da će se u ovaj vid stočarstva uložiti određena sredstva. U nešto manjem problemu je tom junadi i svinja, ali cene nisu stabilne.“
Proizvođači mleka već godinama čekaju da proradi referentna laboratorija u kojoj bi se određivao kvalitet mleka, a prema rečima Markovića, to bi počelo da se radi još pre dve godine, da nije nastupila pandemija virusa korona.
„Nacionalna laboratorija koja je trebalo da radi uzorkovanje mleka je pretvorena u laboratoriju u kojoj se ispituju uzorci na kovid. Mi smo čak vodili proizvođače na obuku o pravilnom uzorkovanju mleka. Ima najava da su obezbeđena sredstva za narednu godinu i da će to tada krenuti, ali tome samo možemo da se nadamo jer ne znamo kakvo će stanje biti sa virusom“, navodi direktor PSSS Valjevo.
Predstavnici Poljoprivredne savetodavne i stručne službe učestvovali su i u radu komisije koja je radila procenu ispunjenosti uslova prilikom kupovine seoskih domaćinstava, a za šta je država izdvojila sredstva.
Od 30-ak zahteva, 15 je dobilo pozitivno mišljenje i prema rečima Markovića, ohrabrujuće je što su se uglavnom tražila domaćinstva sa većom površinom obradivog zemljišta.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
