U našoj vinogradarskoj praksi uobičajeno je da se stone i vinske sorte vinove loze gaje na isti način, primenom standardnih fitotehničkih mera. Ovo podrazumeva lačenje lastara početkom vegetacije i dva do tri zalamanja lastara, uz eventualno prekraćivanje i delimično uklanjanje zaperaka. Uz redovnu obradu zemljišta, ishranu i zaštitu loze od prouzrokovača bolesti, kao i štetočina, navedene mere zadovoljavaju proizvodnju vinskog grožđa gde su prioritet proizvodne osobine grozdova. Međutim, za stono grožđe bitan je estetski izgled grozda i bobice.
Tokom vegetacije izvode se dva do tri zalamanja i pinciranja – zakidanja lastara. Pinciranje kod špalirskog gajenja loze najčešće se primenjuje pre cvetanja ili u precvetavanju (sredina juna) i obuhvata samo one lastare koji se u narednoj godini odbacuju. Velika je greška ukoliko se zalamanje izvodi krajem juna i kasnije jer se tada gube sva njegova pozitivna dejstva na čokot. Zalamanje se obično radi pošto se svi lastari uvuku u žice, povežu i kada znatno prerastu poslednju žicu špalira pa počnu da se savijaju. U ovom poslednjem slučaju lastari se prekraćuju na 30 do 40 centimetara iznad poslednje žice, ili tako da na lastaru bude 10–12 listova iznad poslednjeg grozda. Time se sprečava mogući gubitak rodnosti donjih okaca usled preteranog rasta lastara, uz eliminisanje samozasenjivanja, prevlaženosti unutar samog čokota i napada gljivičnih bolesti.
Prekraćivanje lastara izaziva raniju pojavu i bolji rast zaperaka. Ukoliko se zaperci žele iskoristiti za donošenje dopunskog prinosa kod loze, onda se termin zalamanja posebno određuje. Naime, zaperci kao prirasti drugog reda znaju da budu vrlo korisni za čokot jer je dokazano da je od sredine leta fotosintetska aktivnost njihovih listova znatno veća u odnosu na listove sa glavnih lastara. Time oni povećavaju fotosintetsku površinu, ali i gustinu špalira. Stoga se u određenom trenutku (do mesec dana posle prvog zalamanja osnovnih lastara) pristupa i zalamanju vrhova zaperaka, a ne njihovom potpunom uklanjanju, kako to neobavešteni vinogaradari obično rade. Zalamanje se obično izvodi kada je na zaperku razvijeno do 10 listova, ne više. Ostavljaju se četiri najrazvijenija lista, ili se praktično sa zaperka ukloni zalamanjem njegov vrh sa nekoliko nerazvijenih listova. Prilikom izvođenja ove operacije pristupa se i drugom zalamanju osnovnih lastara. To su oni lastari koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zalamanjem jer nisu imali dovoljan prirast. Često se ukaže potreba i za drugim zalamanjem zaperaka, jer ni svi zaperci nemaju isti porast, pa se naknadnim zalamanjem obrađuju oni zaperci koji su najpre bili slabijeg porasta. Prilikom izvođenja zahvata zalamanja lastara i zaperaka bitno je podesiti njihovo pravovremeno izvođenje i intenzitet. Naime, česta je pojava da se glavni lastari prejako zalome, što isprovocira izbijanje velikog broja bujnih zaperaka koje su proizvođači prinuđeni da zalamanjem uklone sa čokota, umesto da ih iskoriste za bolju produkciju biljnih asimilativa i time kvalitetniji rod, tj. bolju pripremljenost čokota za zimu
Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim osobinama grožđa zbog prerade u vino i destilate. Za stone sorte potrebno je posebnim merama regulisati estetski izgled grozda i bobice, s obzirom na to da se stono grožđe „kupuje očima“.
Visina procenta klasiranog stonog grožđa zavisi i od same sorte. U uslovima redovne agrotehnike i prilikom rezidbe na luk i kondir (opterećenje od 4 okca/m2), sorta „muskat hamburg“ (bujna sorta neurednog rasporeda lastara i brojnih zaperaka, sklona stvaranju pregustog špalira, što pogoršava oplodnju i kvalitet grožđa) npr. može dati samo oko 30 odsto klasiranog stonog grožđa (ostatak se upotrebi za preradu u vino i destilate), dok su retke stone sorte poput „ljane“ koje daju više od 70 odsto klasiranog stonog grožđa. Stoga se kod većine stonih sorti moraju primeniti određene dodatne mere za poboljšanje estetskog izgleda i kvaliteta grožđa.
Prekraćivanje grozdova i proređivanje bobica primenjuju se kod sorti sa izduženom osom peteljke i sa slabije oplođenim vrhom grozda (poput „kardinala“ i „muskat hamburga“). U sklopu ove mere je i uklanjanje slabije oplođenih bočnih ogranaka, kao i proređivanje bobica (kod sorti sa zbijenim grozdovima). Operacija se obavlja odmah posle oplodnje i formiranja bobica. Nekada se na cvastima ili grozdovima pojave krilca – ogranci koji se jače razvijaju i od kojih nastane mali grozd na grozdu. Oni se obavezno uklanjaju, čime grozd postaje kompaktniji i ima ujednačeno sazrevanja bobica. Takođe ima i sorti kod kojih se na vrhu grozda razvije tzv. Repić – ogranak sa 2–3 razvijene bobice koji kvari izgled grozda, pa se stoga uvek uklanja. Kao rezultat dobijaju se grozdovi i bobice ujednačenijeg oblika i krupnoće.
Delimično uklanjanje donjih listova obavlja se posle pojave šarka (pri nepovoljnijim vremenskim uslovima) ili 3–4 nedelje pred berbu (povoljni vremenski uslovi) u zoni grozdova, radi većeg izlaganja bobica i grozdova sunčevoj svetlosti (bolje je sazrevanje i bolja obojenost bobica), kao i zarad efikasnijeg provetravanja i zaštite protiv izazivača truleži bobica). Ovim postupkom, bez štetnih posledica na lozu, može se ukloniti najviše do 20 odsto lisne površine. Iako se ovaj zahvat ređe primenjuje kod nas, on je ipak obavezan u hladnijim i kišovitijim godinama, kao i za čokote sa višim i visokim stablom, ali i kod lošije obojenih sorti. Kod niskih stabala defolijacija nije poželjna jer može izazvati ožegotine na grožđu i bobicama, naročito na šljunkovitim i kamenitim terenima. Uklanjanje donjih listova, koji su slabije fotosintetske aktivnosti jer su rasli u zaseni, obavlja se ručno ili u poslednje vreme nošenim ventilatorima, koji ga sa lakoćom oduvaju.
Tretiranje regulatorima rasta primenjuje se najčešće u proizvodnji besemenih stonih sorti grožđa u vidu dvostrukog tretiranja giberelinima (prvi put u fenofazi cvetanja, a drugi put prilikom zametanja bobica). Na ovaj način se besemenim bobicama eksterno dodaju hormoni koje inače normalno luči semenka i njima podstiče porast bobica.
Mr Dejan Marinković
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
