PRETI LI NESTANAK DRAGULJA NAŠIH LIVADA
U Srbiji živi 200 vrsta leptira. Interesovanje laika svodi se na trenutnu radost kada ugledaju šarenog stanovnika livada, a još veću ako im sleti na ruku ili rame. Međutim, leptiri nisu samo puki ukras prirode, već su, pored pčela i osolikih muva, jedan od najvažnijih oprašivača i od izuzetnog su značaja za poljoprivredu. Na žalost, tri vrste su već iščezle, četrdeset i jedna je ugrožena, a dvadeset i jedna vrsta je na putu da bude ugrožena. Naučnici ističu da su intentivna poljoprivreda i stočarstvo, nepravilno košenje livada, ukrupnjavanje parcela, upotreba pesticida i veštačkih đubriva, kao i zaparloženost zemljišta, glavni uzroci ugroženosti leptira.
Dr Miloš Popović, naučni saradnik na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu, čija su uža specijalnost dnevni leptiri, za „Dobro jutro“ kaže da brojke, koje su zabeležene u Crvenoj knjizi i prevedene u procente, nisu ohrabrujuće. Drugim rečima, 22 odsto vrsta se smatra ugroženim, 13 odsto je gotovo ugroženo, dok se za preostalih 62 odsto trenutno ne vidi velika opasnost od izumiranja.
Gde ima leptira, zdravo je i za ljude
Ovaj istraživač i veliki zaljubljenik u leptire još od ranog detinjstva, prokrstario je Evropom u potrazi za novim saznanjima o njima. Godinama kampuje na planinama i livadama, danonoćno ih posmatrajući, fotografišući i proučavajući, kako bi sačuvao njihove vrste i brojnost. Aktivno sarađuje s institucijama koje se bave ovom temom i dokazuje tesnu vezu između leptira i ljudi.
Ljudi su kaže, kad god su se selili vodili i svoje domaće životinje. One su pravile otvorene pašnjake i livade, koji su staništa leptira, a tamo gde ih mnogo ima znači da je zastupljena tradicionalna poljoprivreda, bez pesticida i veštačkih đubriva, te da je životna sredina zdrava, ne samo za šarene letače, već i za ljude.
– Očuvanje leptira je izuzetno važno, pre svega za poljoprivredu, jer su veliki oprašivači. Ako nema oprašivača, neće biti ni biljaka za ishranu. Ironija je da upravo poljoprivreda kojoj toliko pomažu, negativno utiče na njihovu brojnost i opstanak. Uzrok nestanka leptira je uništavanje njihovih staništa urbanizacijom, prenamenom ili zapuštanjem livada – upozorava dr Popović.
Pravilno gazdovanje staništima treba da obuhvati čitava područja. Naime, opstanak populacije leptira ne zavisi isključivo od kvaliteta pojedinačnih staništa, već i od njihove povezanosti. Drugim rečima, treba sprečiti cepkanje livada i pašnjaka. Posebno su pogubna azotna đubriva, jer utiču na izmenu biljnih i životinjskih zajednica dugo nakon upotrebe.
– Idealan sistem treba da obezbedi male parcele s međama i živicom, jer u toj vegetaciji žive pojedini leptiri koji oprašuju useve. Potrebni su različiti periodi ispaše i košenja livada koji ne treba da budu preintenzivni – objašnjava dr Popović.
Spas za paklenca sa Stare planine i močvarnog mravnika iz Subotice
Dr Popović sa kolegama i studentima na Staroj planini istražuje i prati populaciju leptira paklenac (Lycaena helle). Njegov istraživački cilj je preporuka za zaštitu ove ugrožene vrste.
– Paklenca smo u Srbiji pronašli 2011. godine. On je potomak leptira iz perioda nakon ledenog doba i danas je populacija na Staroj planini jedina preživela na Balkanu. Može se videti u veoma kratkom periodu, od kraja maja do polovine juna. Pratimo tu populaciju, markiramo ih. Znamo da žive oko deset dana – navodi Popović.
U Srbiji, pored 200 vrsta dnevnih leptira, živi i oko pet hiljada vrsta noćnih, koji tek treba da se izučavaju. Laici uglavnom prepoznaju upečatljive vrste leptira, poput limunovca, šafranovca, lastinog repka, ili velikog kupusara, koga označavaju kao štetočinu. Kako se danas kupus prska insekticidima, velikog kupusara ima sve manje.
U Miloševom fokusu poslednjih godina je i močvarni mravnik (Phengaris teleius). Reč je o ugroženoj vrsti u celoj Evropi. U Srbiji je otkriven 2012. godine u okolini Subotice.
– Močvarni mravnik naseljava vlažne livade koje su mahom uništene ili su male. Zanimljivo je da je za njegov opstanak neophodna jarčija trava (Sanguisorba officinalis) i mravi iz roda Myrmica kako bi se gusenice potpuno razvile. Naime, nakon što se gusenica leptira najpre hrani semenkama jarčije trave, ona pada u mravinjak i parazitira, hrani se larvama mrava i oponaša ih, tako da je ne prepoznaju kao uljeza. Leptir je zbog ovako striktnih prohteva ugrožen u Evropi i zaštićen je direktivom o staništima Evropske unije. Danas je život mravnika u potpunosti zavistan od stočarstva i načina kako se kose vlažne livade. Ukoliko je košenje neadekvatno, doći će do izumiranja mrava, a time i leptira. Najbolje je da se livade kose kasno u jesen ili da se delovi livada ostave nepokošeni svake godine. Naš tim, u saradnji sa Javnim preduzećem „Palić Ludoš“, pokušava da uspostavi pravilno košenje da bi ovaj leptir opstao. U Srbiji živi oko 15.000 jedinki ove vrste, a prosečni životni vek im je oko tri dana. Mravnik ne leti daleko i zbog toga je važno pravilno košenje livada na kojima živi – zaključuje dr Popović
Glogovac
(Aporia crataegi)
Bio je nekada česta vrsta leptira širom naše zemlje, ali je poslednjih godina veoma retka u Vojvodini, zbog intenzivne poljoprivrede.
Biserna bolorija
(Boloria selene)
Ova vrsta je danas ugrožena zbog klimatskih promena i nestanka vlažnih staništa. Jedino stanište gde se redovno može sresti jeste na Crnom Vrhu kod Bora.
Mozaični skalar
(Muschampia cribrellum)
Stepski leptir koji je veoma redak u Evropi. Naseljava topla, krečnjačka staništa gde zavisi od ispaše i održavanja staništa. Zbog toga su ova i slične vrste među najugroženijim u Srbiji.
Karirana sedefica
(Brenthis daphne)
Gusenice se hrane na kupini, česta je pokraj puteva i u selima.
Kirinija
(Kirinia roxelana)
Šumski je leptir i zahteva retke šume hrasta koje se tradicionalno održavaju proređivanjem pojedinačnih stabala.
Đurđevdanski leptir
(Zerynthia cerisy)
Naseljava isključivo istočnu Srbiju, a sreće se pretežno u selima i gradovima.
Paklenac
(Lycaena helle)
Reliktna vrsta koja kod nas živi još od poslednjeg ledenog doba. Stara planina joj je jedino stanište na Balkanu.
Mrki mnogobojac
(Nymphalis vaualbum)
Šumska je vrsta i jedan od prioriteta za zaštitu u Evropi. Kod nas se nalaze najvažnija staništa ovog leptira.
Malena erebija
(Erebia orientalis)
Endemična vrsta za Srbiju i Bugarsku, gde nastanjuje samo najviše delove Stare Planine, Rile i Pirina.
Močvarni mravnik
(Phengaris teleius)
Močvarni mravnik naseljava krajnji sever Srbije, gde smo ga otkrili tek 2012. godine. Većina njegovih staništa je unutar zaštićenih područja: Selevenj, Subotička peščara i Ludoško jezero. Naša istraživanja iz 2014. godine pokazuju da ovo područje naseljava oko 15.000 jedinki. Odrasli leptiri žive kratko i vezani su za svoj dom, pri čemu retko odu dalje od par stotina metara.
Poslednjih godina smo posvetili posebnu pažnju očuvanju preostalih malih fragmenata močvarnih staništa. Livade se kose jednom godišnje kako bi se sprečilo zarastanje u trsku i sačuvale retke biljke i životinje.
Močvarni mravnik je izuzetno zanimljiv leptir kome preti istrebljenje, a njegovo očuvanje je u potpunosti u našim rukama.
- Život močvarnog mravnika započinje kada ženka položi jaje u cvast jarčje trave (Sanguisorba officinalis).
- Iz jaja se izleže gusenica koja se u početku hrani semenkama biljke
- Kada gusenica malo poodraste, izlazi iz cvasti, pada na zemlju i pokazuje kakav je majstor u prerušavanju. Pošto liči na larve iz roda Myrmica, prevareni mravi je usvajaju i odnose u mravinjak.
- Gusenica ovde postaje mesojed i hrani se larvama mrava dok ne dostigne svoju punu veličinu, kada se ulutkava.
Naredne godine iz mravinjaka izlaze odrasli leptiri. Nakon parenja ženke traže odgovarajuću biljku i proces se ponavlja.
Piše: Biljana Nenković
