- U ovo doba voćnjak sigurno izgleda otužno, posebno ako je zima ostavila svoje tragove. Posvetite mu malo pažnje i oživite ga ako to već niste učinili u februaru.
- Najkasnije do kraja marta voćke treba orezati, odbačene grane i grančice sakupiti, izneti iz voćnjaka, složiti na gomilu da bi se kasnije lakše odvajale za različite namene.
- Veće preseke valja premazati kalemarskim voskom ili, u nedostatku, pastom od nekog bakarnog fungicida, a čitava stabla treba oprskati bakarnim fungicidom, odnosno, kako to voćari kažu, obaviti prolećno plavo prskanje.
- Ukoliko to nije urađeno jesenas ili zimus, ili se boja sprala, debla koštičavih i mladih voćaka mogu se okrečiti kako bi se sprečilo rano kretanje sokova i preduhitrilo izmrzavanje.
- U martu je optimalno vreme za podizanje novih zasada, matičnjaka i podloga, ali i za prekelemljivanje i podmlađivanje zapuštenih i starih voćaka. Ako neka sorta „nije u ntrendu“ ne treba zdravu i lepo razvijenu voćku izvaditi. Jednostavno, treba je prekalemiti i za dve-tri godine će dati solidan rod. Pre rezidbe i prekalemljivanja stablo treba „doterati“, žičanom četkom skinuti mahovinu i lišajeve, gnezda prezimljujućih štetočina…
- Čim se zemljište prosuši treba orezati i jagode, maline, kupine, ribizle, ogrozde i drugo sitno voće.
- Voćke koje je oštio mraz orezuju se tek kad cvetni pupoljci jače nabubre, da se može sa sigurnošću utvrditi da li su izmrzli ili su vitalni.
- U voćnjaku ima i stabala koja redovno cvetaju a ne rode. To su uglavnom sorte koje nisu samooplodne. Da biste to izbegli, posadite u blizini neku drugu sortu istovrsne voćke koja će poslužiti kao oprašivač.
- Događa se se da koštičave voćke dugo godina ne cvetaju ili cvetaju samo delimično, iako bujno rastu. U tom slučaju poboljšaćete im rodnost prolećnim orezivanjem korenja. Ispod spoljnjeg ruba krošnje iskopajte jarak dubok 40 cm. Sve korene na koje naiđete odrežite oštrim ašovom i zagrnite jarak iskopanom zemljom.
- Ako imate dobro razvijene sadnice jagoda s velikom zemljanom grudvom možete ih presađivati i u proleće. Gole sadnice, bez zemlje, sade se tek krajem leta – početkom jeseni. Ako ih ipak posadite sada neće roditi do kraja vegetacije, osim ako nisu mesečarke, ili jagode penjačice. Zato bi bilo bolje da na prostoru između redova posadite rotkvice, salatu ili ranu šargarepu.
- U martu pođubrite i okopajte sve voćke a ako imate starog malča koji je bio u bašti ili jagodnjaku, malinjaku, njime prekrijte deo ispod krune voćaka. Tako će se sprerčiti da visoke temperature isuše zemljište. Nov malč možete raširiti po jagodnjaku, malinjaku i oko drugog sitnog voća.
- Poznato je da razgranatost korena prati razgranatost krošnje, a to znači da će najsitnije žile, koje upijaju hranu i vodu, biti na granici koju senka krune pravi u podne. U tom delu valja kopati širi kanalčić i u njega ubaciti đubrivo, kada se đubre pojedinačna stabla na okućnici. Kanalić se obavezno zagrne.
U ovom period idealno je vreme da se započne s pravljenjem kompostne gomile. Na nju valja prvo odložiti sve orezane grančice pa zdravo lišće iz prethodne vegetacije a kasnije i druge organske ostatke.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
