Poznavaoci i ljubitelji vina kažu da ima nešto posebno u vinima iz Trsteničkog vinogorja, intrigantno i zavodljivo. Ponosni su na tradiciju, vredne ljude, brojne vinograde, kvalitetno grožđe, na poznate vinarije, ali i na manje poznate vinare koji svojim vinima upotpunjuju vinsku priču ovog kraja.
Piše: Jelena Lukić
Među njima je i Rade Dodić iz Milutovca kod Trstenika, po zanimanju diplomirani ekonomista, a po vokaciji vinar, sakupljač starih sorti grožđa, pčelar, jednom rečju – ljubitelj prirode i svega što nam je ona dala. Vinogradarstvo i vinarstvo su porodična tradicija Dodića, a uglavnom imaju domaće sorte, i autohtone, i novostvorene.
Zlato za bagrinu
– Imamo belu i crnu tamjaniku, probus, bagrinu, frankovku i malo hamburga, na jednom hektaru. Vinogradarstvom se bavio još moj pradeda, a kažu i njegov pradeda. Ja sam vinariju preuzeo 2017. godine. Stari vinogradi su pod smederevkom, i s njom sam naučio da pravim vino. Bukvalno sam odrastao na vinogradu, uz oca i dedu. Od njih sam naučio da kalemim i da pravim vino. Otac Miroljub je zadužen za održavanje vinograda, za orezivanje i zaštitu. To je vrlo bitno, jer se tako dobija vrhunsko grožđe koje se zatim pretoči u kvalitetno vino. Ja mu pomažem u vinogradu a proizvodnja vina je samo moj posao na koji sam izuzetno ponosan – kaže Rade Dodić.
Na Salonu vina u Paraćinu njegova vina su osvojila čak četiri medalje. A vino, od sve poznatije sorte bagrina, dobilo je zlatnu medalju.
Probus i bagrinu Dodići su u svom vinogradu posadili pre pet i tri godine i, kako kaže naš sagovornik, veoma je zadovoljan ovim sortama.
Najbolja sorta za crna vina
– Probus je selekcija Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca, priznata 1983. godine i mislim da je to naša najbolja sorta za crna vina – kaže Dodić. – Kombinacija je jedne od najboljih svetskih sorti kaberne sovinjona i skadarke. Pokupio je najbolje osobine jednog i drugog roditelja. U vinogradu je prilično otporan. Dobro podnosi mraz, otporniji je od prokupca i smederevke, ali nije na nivou otpornosti zapadnoevropskih sorti.
Ova sorta može da pruži i kvalitet, i prinos na jako dobrom nivou. Njegova rodnost, koja je veća nego kod kabernea, treba da se redukuje da bi se dobilo kvalitetno vino. Ima jaku biljku, zdrave listove, grozd je valjkast i dugačak. Zrna su zbijena, ali nema problema s truleži. Otporan je uz standardnu zaštitu koja se radi u vinogradu. Struka preporučuje dugu rezidbu, kao kod francuskih sorti. Mi praktikujemo mešovitu rezidbu, 10 do 12 okaca rodnih se ostavljaju po biljci, kako čokot ne bi prerodio. Tako se dobije prilično dobar kvalitet grožđa. Iako je procenat šećera od 19 do 21, ovde kod nas nikad nije ispod 21, a najbolje što je ubrano je 24,6, objašnjava naš sagovornik i dodaje:
– Iako ova sorta nije preporučena za vinogradarski kraj Tri Morave, mislim da bi ipak trebalo da se preporuči jer ovde daje odlične rezultate. Spada u treću grupu zrenja, između merloa i kabernea, stiže za berbu nedelju dana posle frankovke i merloa. To je period kada nije previše toplo, tako da ima jako lepe kiseline, a može da skupi dovoljno šećera da se napravi odlično vino.
Probus osvaja nagrade i vinograde
Rade kaže da je do sada imao četiri berbe i za to vreme nije bilo kiše tokom berbe, a stručnjaci kažu da može biti problema ako su kišovite jeseni pa, pošto ima tanku kožicu, dođe do pucanja.
Polovinu svih nagrada koje je osvojio na takmičenjima vina, osvojio je sa probusom.
To su uglavnom zlatne medalje. U Trsteniku je takmičenje mladih vina i tamo redovno osvajam nagrade. I u Paraćinu je lepo ocenjen, a s obzirom na to da je vino mlado, tek treba da iskaže svoj potencijal i da bude bolje. Vino je izraženo tamne boje, pa probus može da služi za popravljanje boje nekih drugih sorti koje imaju problem sa bojom. Kod mene se pokazalo da vino sazreva brže od kaberne sovinjona, ima snažno telo, ali je nekako finije i tanini su malo blaži i uglađeniji – naglašava Dodić.
Probus je uglavnom zastupljen na Fruškoj gori, a u trsteničkom vinogorju ga ima samo u dva vinograda.
– Ima kvalitet pa mislim da će se širiti vinogradi pod probusom. Naša vinarija je mala, kapacitet je oko 3.000 litara godišnje. Prodajemo vino na kućnom pragu, na preporuku, malo preko interneta. Ljudi koji probaju naša vina obavezno nam se vraćaju – kaže Dodić.
Bagrina je stara sorta. Ima je u Negotinskoj krajini gde je autohtona sorta i ima je i u susednim zemljama, u Bugarskoj i Rumuniji. Sve je popularnija zahvaljujući domaćoj seriji ,,Tajna vinove loze“.
Naš sagovornik kaže da je bagrina otpornija od prokupca i misli da većina vinogradarskih rejona u Srbiji ne bi imala problema s tom sortom.
– Poslednjih godina zime nisu bile jake tako da nismo imali problem s izmrzavanjem. Bagrina bi trebalo da se orezuje kraće jer ima krupne grozdove. Kod nas je rezidba mešovita, ima 10 do 12 okaca na čokotu, ali deo roda se u zelenim operacijama skida. Jedna od velikih mana je cvet. Bagrina ima funkcionalno ženski cvet, ima svoje prašnike, ali ne postoji mogućnost oprašivanja cveta tako da su za nju potrebne sorte oprašivači, kao i insekti i vetar, da bi došlo do oplodnje. Kod nas u vinogradu oprašivač je prokupac i pokazao se kao dobar. Kad je suvo vreme, i povoljna godina, bude dobra oplodnja. Do sada nisam imao probleme s tim. Špalir je redak, listovi su krupni, ima karakterističan list. Osetljivija je od ostalih sorti i prvo se na njoj pojavi plamenjača i pepelnica – kaže Dodić.
Bagrina sazreva u četvrtoj epohi i bere se krajem septembra i početkom oktobra.
– Možda bi tebalo da se ostavi da se bere posle prokupca. Pošto zadnja stiže, a zrna i grozdovi su krupni, a pokožica nije tako jaka kao kod prokupca, može da dođe do pucanja. Tako dolazi do problema s truljenjem. Ali, to nisu veliki problemi i ne dešava se svake godine. Uz dobru zaštitu, pažnju koja se posvećuje vinogradu i zelene operacije, problemi se svedu na minimum. Pošto zadnja stiže, može da bude problem s nakupljanjem šećera u grožđu. Ja čekam da napuni barem 20 procenata, uglavnom bude do 21, a jedne godine 22,2 je pokazivalo na reflektomeru. To je bila najbolja godina – ocenjuje Dodić.
Nekoliko vinarija u negotinskom kraju proizvode belo vino od bagrine, dok Dodići prave oranž vina.
– Postoje različiti klonovi bagrine, jer je jako stara i većina njih ima crvenkastu pokožicu. Takvu bagrinu i mi imamo. Moje vino je rađeno po tehnologiji za crna vina s maceracijom i ja sam dobio oranž vino. Boja zavisi od godine, od bojenih materija u grožđu, od perioda zrenja. Tako bude blago rozikasto ili oranž vino. To vino ima izražene kiseline, ali ne previše, ima prelepu aromu i jako lep i prijatan miris. Ljudima se bagrina, kad je probaju, baš svidi. Svi problemi koji nas zadese u radu tokom sezone, zaborave se kad dođemo do vina i onda kažemo, vredelo je – napominje Dodić.
Ćudljiva u vinogradu, vrhunska u vinu
Dodići su do bagrine došli sasvim slučajno.
– Kada smo kupovali kaleme crne tamjanike, u jednom rasadniku u okolini Negotina su nam predložili da zasadimo i jednu količinu bagrine, jer je bila skoro pred izumiranjem, i mi smo prihvatili. Sasvim je drugačija od probusa, jako je komplikovana u vinogradu, dosta zahteva, ali kad se pretoči u vino, kad joj bude godina, onda vino bude vrhunsko. Iako su osobine bagrine takve da su ljudi prestali da gaje tu sortu, to je ipak nešto naše i treba je sačuvati i vratiti u vinograde – smatra Rade Dodić.
