KAKO MARA RANITOVIĆ IZ GORNJE ŠATORNJE ČUVA BELI LUK ZA ZIMU
Venci belog luka ovog meseca biće okačeni ispod streha salaša i tremova. Jul je vreme za vađenje i sušenje, kako bi se glavice održale do sledeće sezone. Venac je praktičan način čuvanja ove dragocene namirnice, jer beli luk u vencu, zbog strujanja vazduha, neće truliti.
Kada se beli luk izvadi iz zemlje, treba ga rasporediti po ravnoj, rešetkastoj podlozi i ostaviti da se prosuši na otvorenom, ali nikako na direktnom suncu, već u hladu. Mara Ranitović iz Gornje Šatornje kod Kragujevca plete vence belog luka od kad zna za sebe. Ne gaje ga u domaćinstvu na veliko, ali uvek imaju za svoje potrebe. Ako dobro rodi, pretekne po koji venac i za prodaju na beogradskim pijacama.
Prvo se upliću tri najveće glavice sa najdužim lišćem
– Kad se glavice prosuše treba ih očistiti od zemlje i spoljnjih ljusaka, ali ne silom, već samo ono što opadne u rukama. Korenčići se odrežu, ali ne previše blizu glavice. Ako je lišće previše suvo, krto ili žilavo, može da se potopi u vodu, ali samo lišće, nikako glavica. Posle pola sata počinje pravljenje pletenice. Prvo se uzimaju tri najveće glavice sa najdužim lišćem i pravi se X na početku. Posle se upliću ostali po sistemu prevrtanja snopa. Ko nije vičan, neka učvrsti pletenicu na početku kanapom ili gumicom. Ako je lišće prekratko, onda mora da se uveže, kako bi venac bio čvrst kad se okači – objašnjava Mara Ranitović.
Nakon početne tri glavice, četvrtu valja postaviti preko snopa da se podudara sa prvom glavicom u sredini. Sledeća se postavlja ispod desne i leve strane. Kod svakog sledećeg prebacivanja snopa, dodaje se po jedna glavica. Kad se utroše sve glavice, treba isplesti pletenicu od lišća do kraja ili do željene dužine. Mara pravi vence tako da u svakom bude oko kilogram luka. Zaveže kraj i okači na promajno i senovito mesto.
Venac se nikako ne stavlja na sunce, već u hlad. Treba da bude zaštićen od kiše. Tako može da stoji napolju do kasne jeseni, a ako počnu mrazevi, sklanja se u zatvorene hladne prostorije. Venci su lep detalj u svakoj seoskoj kući.
– Okače se da se suše sa grožđem, ljutim papričicama i bosiljkom. Prava je milina videti tu sliku. Praktični su, jer kad vam zatreba, samo otkinete glavicu – prenosi Mara svoje iskustvo.
Sušenje moguće i u snopovima
Naša sagovornica dodaje da beli luk može da se očuva i bez pletenja venaca, ali da je metoda malo drugačija. Luk treba izvaditi dok je lišće još zeleno. Vezati ga u snopove i okačenog sušiti dve do četiri nedelje u hladovini.
– Lišće se ne skida sve dok se samo ne osuši. Beli luk od zeleniša i posle vađenja dobija snagu, pa se napravi još poneki sloj belih ljusaka. Potom luk razvezati iz snopova, rasporediti na ravno na promajnom i zaštićenom mestu, ali nikako na betonu. Kad je lišće potpuno suvo, može da se otkine do pola ili kraće, kako bi bilo urednije. Luk poređati u gajbice, ali ne više od jednog do dva reda – precizna je Mara.
Beli luk se vadi kad polegne lišće. Ne preporučuje se da se nadzemna masa potpuno osuši, jer ako padne kiša, doći će do takozvane retrovegetacije. Pojedini domaćini posle vađenja ostave luk na njivi na prvo sušenje, ako su sigurni da neće biti kiše. Na parceli mogu posle nedelju-dve da odstrane lišće i korenje, i prenesu ga na zaštićeno mesto na dalje sušenje.
Bolje u gajbice, nego u frižider
Ovo povrće samo šalje signale da je spremno za berbu. Naime, svaki list je predstavnik jednog sloja zaštitnog omotača glavice ispod zemlje.
– Ako ima deset zelenih listova, to znači da glavica ima deset slojeva ljuske. Kad se pola listova sasuši, a druga polovina tek počinje od dna na gore, vreme je da se beli luk izvadi iz zemlje – kaže za „Dobro jutro“ Mara Ranitović.
Ako se svo lišće osuši pre nego što se izvadi iz zemlje, glavica će ostati bez dovoljno slojeva zaštite, pa će se čenovi razdvajati. Tad ga je teško i očuvati. I još jedno važno pravilo: beli luk se ne pere, već sasušenu zemlju treba ručno odstraniti. Opran beli luk uvućiće vlagu, pa ga mogu napasti gljivične bolesti. Nečistoće se nalaze samo na spoljnim ljuskama, a svaki sledeći sloj je potpuno čist.
Dobro prosušen beli luk se dalje, u jesen i preko zime čuva u mračnom i dobro provetrenom mestu. Najbolje je ga odložiti u papirnu ambalažu, pletene korpe ili gajbice. Što su lišće i korenčići duži, potrajaće duže. Ova namirnica ne podnosi frižider, jer će u njemu proklijati i napašće je plesan.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
