Zimi, dok veje sneg i pucketa vatra, nema ništa lepše od krompira ispečenog u rerni šporeta na drva. Za pečenje su najbolji oni beli „brašnjovci“, poznate stare sorte koja se na žalost sve ređe seje, ali mogu i drugi. Bitno je da se krompir dobro opere pre ubacivanja u peku, i da je čvrst i jedar kao da je tek izvađen iz zemlje.
Pa kada se uz njega još jede stari kajmak iz čabrice ili punomasni zlatarski sir, prste da poližeš. Od dodataka, najbolji su salata od kiselog kupusa i domaća pršuta, a mogu i turšija i slanina – reći će vam u planinskim selima zapadne Srbije.
Nedavno kada su mu komšije došle na selo, da uz priču i šalu „ubiju“ dosadu dugih januarskih noći, Sreten Dulanović iz Draževića otvorio je trap i iz njega izvadio krompir kako bi počastio goste. Za čuvanje krompira i drugog povrća tokom zime ovde još koriste trapove ukopane duboko u zemlju. Ovako izgrađene ostave najbolje održavaju svežinu, pa plodovi jeseni u njima ostaju sočni sve do početka leta.
Mali trap, velika korist
Ova spremišta obično nisu velikih dimenzija, jer se u njima najčešće čuvaju zimske zalihe povrća i voća za potrebe jednog domaćinstva.
– Do pre nekoliko godina krompir sam ostavljao u zidani podrum, ali nisam mogao da ga sačuvam tokom zime, mada sam se dovijao na razne načine. Krompir u podrumu brzo uvene, smežura se i izgubi ukus, pa sam i pored svojih zaliha morao već od Božića da ga kupujem u piljarama. Trap koji sam iskopao i ozidao betonskim blokovima, nije veliki, ali mi završava posao. Dimenzija je dva sa dva i metar i po u visinu, ali u njemu ima dovoljno mesta za povrće i voće u količinama koje su dovoljne za potrebe šestočlane porodice- kaže Sreten.
U dobro izgrađenom trapu nema opasnosti od izmrzavanja za krompir, cveklu, šargarepu, rotkvu, jabuke i drugo povrće i voće, čak ni kada su spoljne temperature danima ispod nule. Vekovno iskustvo kaže, da trapove ipak ne treba otvarati često, tek toliko da se iz njega uzmu kućne zalihe za desetak dana.
Zemlja i kamen dobri izolatori
Zemlja dugo čuva svežinu, jer je u trapu jednaka temperatura, zimi je toplije, a s proleća hladnije nego napolju, pa plodovi neće da klijaju, ni da trule. Ako na krompiru i krene klica, otkine se i izbaci vani, pa krtola ostaje dugo jedra i sveža – prenosi svoja iskustva Dulanović.
Trap se obično pravi blizu kuće, da bude lako dostupan zimi kada napadaju snegovi, a severac zamete staze i prtine. Bira se ocedito i suvo mesto, ukraj dvorišta, da ne smeta svakodnevnim aktvinostima ukućana. A iskopati trap, često nije lak posao. Zemlja je u planini obično posna i tvrda i zna da namuči.
– Zbog stene koja se ukazala u skladu iznad kuće, pri kopanju trapa morao sam da koristim i ‘hilti’ bušilicu. Pravili smo ga duže nego što sam planirao, ali sam ipak iskopao zimsko spremište po željenim dimenzijama. Iznad trapa sam izlio betonsku ploču, da unutra ne mogu da prodru miševi i voda, a ploču prekrio debelim slojem zemlje. Ostava ima i kalkan da se odozgo ubacuje krompir. Pored betona, od novih materijala koristio sam još i stiropor radi izolacije. S njim sam s unutrašnje strane obložio drvena ulazna vrata – kaže Sekula Nedić iz Negbine.
U planinskim selima trapovi su nekada zidani od kamena. Savremeni materijali su bili retki i skupi, pa su meštani koristili ono što im je nudila priroda.
Ne zaboraviti ni ventilaciju
Rupa koja se iskopa u strani, iznutra bi se ozidala kamenom. Preko su se stavljale kamene ploče kojima su u ovom kraju pokrivane kuće i pomoćni objekti, a preko njih zemlja i busen. Ulazni otvor, tek toliko da čovek može da se provuče, ostavljan je pri vrhu, sa strane. Kako je kamen poznat kao dobar toplotni izolator, za povrće u trapu nije bilo zime. Kod nas u selu još su u upotrebi ovakvi trapovi, a zidani su pre pola veka – kaže Jordan Džekulić iz Gornjeg Trudova.
Nekada su se dosta pravili i trapovi „za jednu sezonu“. U selima na Zlataru, Murtenici, Čemernici i Javoru i danas se ponegde mogu naći, a uglavnom ih prave, u znatno većim dimenzijama, meštani koji krompir seju za prodaju.
Nekoliko je varijanti ovih trapova, ali je kod svih bitno da se prilikom izbora mesta za gradnju bira parcela na kojoj nema podzemnih ili nadzemnih voda. Dubina trapa koji se pravi za kućne potrebe obično je od 35 do 100 centimetara, širina do metra, a dužina dva do dva i po metra. Po rupi koja se iskopa u zemlji prospe se slama na koju se slažu plodovi, koji se takođe pokrivaju tankim slojem slame ili suvog peska. Deo trapa iznad površine tla, obloži se daskama, ili samo slamom, pa se preko slaže busen. Pre nego što se u trapu počnu ređati plodovi, na svakih nekoliko metara se postavljaju vertikalne cevi koje se izvode na površinu. Ventilacija je potrebna da bi se održala potrebna temperatura i vlaga, kao i da bi se pri višim temperaturama sprečilo truljenje, jer utrapljeni plodovi oslobađaju toplotu, ugljen-dioksid i vodu
Samo zdravi plodovi
I od kvalitetno sagrađenog trapa nema puno koristi ukoliko se krompir i drugo povrće, iz brazde ne izvade na vreme, a plod koji se trapi nije čitav i zdrav.
Krompir treba vaditi kada krtola završi svoj fiziološki razvoj uz odumiranje nadzemnog dela biljke, to jest kada dostignu punu zrelost. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju. Krtole dostižu maksimalnu veličinu, pokožica je očvrsla, može se skidati pri jačem pritisku, što je preduslov za dobro čuvanje tokom zime uz poštovanje drugih uslova koji se moraju ispoštovati prilikom skladištenja. Posle vađenja, krompir ostaviti da se prosuši pod nadstrešicom od sedam do 15 dana, a zaštićen od direktnog sunčevog osvetljenja- savetuje agronom Ljubodrag Pantelić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Užicu.
