Srbija je zemlja različitosti. Ovde se uzgajaju srednjovekovne karakačanske ovce, vitoroge žuje ili jata autohtonih kokošaka – kosovskih pevača. Ali ovde su ljudi posvećeni i australijskom golubu, japanskim i kineskim kokoškama, zecu „lavlja glava“ i zlatnom fazanu kakvog ste do skoro mogli videti samo u ZOO vrtovima. Jedno od glavnih mesta na kojima možete videti sve ove životinje su vašeri koji se širom zemlje održavaju. Šarenilo boja i života, sve što ste ikada pomislili da kupite na vašeru ima, naročito u Smederevskoj Palanci svakog petnaestog u mesecu.
– Ovo je zec „lavlja glava“. Tako ga zovu zbog grive koju ima oko glave. U stvari je to naborana dlaka zbog koje je jako popularan i deca ga obožavaju, pa ga roditelji kupuju za ljubimca. Jako je umiljat i voli da se mazi. Možete ga držati i uz ostale ljubimce, energičan je, voli da skače, da se igra sa psima i mačkama, ali morate voditi računa da ga deca ne preplaše jer je jako osetljiv – objašnjava prodavac, dok se beli kunić meškolji, podigne glavu, pametno vas pogleda bistrim očima, kao da zove da ga kupite. Bukvalno je neodoljiv. Deci. Mi stariji ipak znamo šta znači imati kućnog ljubimca i voditi računa o njemu.
Ukoliko niste raspoloženi za kupovinu kunića možda je za vas bolje nešto praktičnije, u vidu japanskih svilenih kokošaka. Kako prodavac kaže, em su lepe, em kod njega i nisu toliko skupe.
– Prodajem par za tri hiljade. Pogledajte na internetu, koštaju preko pedeset evra u paru, a tri hiljade po komadu. Neobične su jer nemaju perje nego, nešto kao, dlaku – ubeđuje nasmejani momak, dok se ispred njega u omanjem kavezu šepure „japanke“. Crna i bela, kao jing i jang, dopunjuju se u lepoti.
– Lake su za održavanje, nisu štetne u dvorištu, samo ne mogu po blatu da idu jer se brzo isprljaju. Nose bela jaja, odličnog ukusa, ali od tako lepe koje šteta je pojesti jaje, ha,ha – smejući se dodaje da pored kokošaka sa dlakom, ipak, imaju i kokoške sa perjem.
– Imamo i ove druge, kokinkine, samo što one imaju perje. Perje je malo drugačije nego kod ostalih kokošaka, sitnije je, ukrasno jer su i one ukrasna živina, kineskog porekla. Malo je problematično to perje na nogama kad se pokvasi, zato ih ne puštamo kad je kiša. Jesu lepe, ali nisu baš neke nosilje. Mada, meso je ukusno – konstatuje veselo. Na desetak metara od njega, na vrhu naslaganih velikih metalnih kaveza, jedan mali se izdvaja. U njemu par australijskih dijamanstskih golubova, malih, čovek bi rekao baš kao dijamant. Mali a sijaju, onako za poželeti.
– To je par dijamanstkih golubova poreklom iz Australije. Najbolje je imati par, jer ako se pronađu, u stvari svide jedan drugom, to je onda doživotno. To je najmanji golub na svetu, dostiže samo 15 santimetara, ali zato najbrže raste. Nije težak za hranjenje i održavanje, jede hranu za egzotiku, koncentrat za piliće. Ono što je zanimljivo je da oni izvedu golubiće, izbace ih iz gnezda posle petnaestak dana i odmah krenu da izležu nove. Ove i dalje hrane – objašnjava odgajivač ističući da su golubovi bele boje najskuplji.
– Ovo što vidite je mutacija boja, postoje beli, šareni, raznih boja. Beli su jako skupi dok je ovaj nekih desetak evra – skupi nisu, ali su lepi, nežni i prijatnog glasa. Ukoliko nećete ni kokoši, ni zeca, ni goluba, možda je fazan rešenje. Zlatni. Svakako za svakog po nešto i uživanje za oči svakog petnaestog u mesecu.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
