Ako postoje neki bogovi oblačnog vremena, svi su se okomili na zapad Bačke, i to baš za vikend kada se u Somboru održava Međunarodni festival organske i etno hrane. Međutim, kako su se proizvođači zdrave,organske hrane navikli boriti sa raznim štetočinama i nepogodama, tako im ni ovo nije predstavljalo problem, pa su somborski „ćelavi“ trg, kako ga meštani nazivaju, ulepšali svojim proizvodima. Pored čaja, pa do rakija, preko meda i preparata, samo i jedna šetnja pored štandova, deluje kao lek.
Kod Nade Milošević, čije se gazdinstvo nalazi u Belom Potoku pod Avalom bilo je čajeva, tinktura, melema. Ona posećuje ovaj sajam poslednje četiri godine i uvek je zadovoljna – što prodajom, što posetom i izlaganjem.
– Čajeve beremo u netaknutoj prirodi. Imamo glog, šipak, kamilicu, majčinu dušicu, matičnjak i druge. Proizvodimo i balzam za usne, kremu od peršuna za kapilare, kremu protiv bolova, ali i višenamenski melem koji se najbolje prodaje. Svi ga traže jer je napravljen na bazi propolisa i vazelina. Univerzalna je krema za opekotine, za bolesti kože i žuljeve – rekla je naša sagovornica.
Specifična godina za pčelare
Ovakav sajam je uvek na radaru i pčelara, a kod Radeta Stevanovića iz Apatina, bilo je pet vrsta meda – šumski, od bagrema, uljane repice, suncokreta i livadski. Od pčelinjih proizvoda ima i mešavinu za imunitet, mešavinu za prostatu, propolis kapi, polen, vosak i medovaču rakiju.
– Ova godina je bila malo čudna. Bila je velika suša, a pojedini pčelari koji sele svoje pčele i koji su pronašli paše vrcali su koliko-toliko meda. Međutim, oni koji ne sele pčele, gore su prošli i manje su meda dobili. Ja selim svoje pčele, a bavim se i proizvodnjom matica, stoga je meni ova godina dobra. Problem je samo što se uvozi falsifikovani med, pa je bitno da se poboljšaju analize. A što se tiče konkurencije, svaka konkurencija je dobra, jer će tako naši pčelari proizvoditi kvalitetniji med – rekao je ovaj vlasnik 170 pčelinjih društava.
Kako dalje Stevanović kaže, na ovom sajmu je poslednje četiri godine i zadovoljan je organizacijom. Po njegovim rečima, solidan je bio i broj posetilaca, iako je mnoge izlagače uplašila potencijalna kiša pa nisu došli.
Iz naselja Zuce kod Avale, dalek put je pregazila i Biljana Rajković kako bi somborcima predstavila svoje sirupe, džemove, slatko i ajvare. Ali i razne salate, rakije i likere.
– Radimo sve na stari način, sve je domaće. Proizvodimo voće i povrće na oko tri hektara površine. Možda je malo vreme pokvarilo ovaj sajam, ali samo uporni izdržavaju, pa nam se svakako i isplatilo. Pošto smo ovde poslednje tri godine, sreli smo mnoge ljude koji su naši kupci od prethodnih godina – kaže Rajkovićeva.
Tajne spelte iz domaće kuhinje
Sve tajne spelte nalaze se u proizvodima kod Bazam Burbalo iz Bečeja. Proizvode, prerađuju pa je čiste, da bi na kraju došili do finalnog proizvoda od integralnog brašna.
– Iako je teško da se proizvodi, ja se borim sa tim. Na početku sam radila pola belo – pola speltino integralno brašno. Kada napravim smesu, ona treba da stoji jer ne može odmah sa njom da se radi. Pošto to voli da se mazi, najmanje tri puta treba da se preradi kada pravim lepinje ili pečem hleb. To je integralno, tu je sve unutra – nije kao belo brašno. Ono je kvalitetno, a to su i naši preci znali – kaže naša sagovornica i dodaje da je to drevna pšenica i da od nje može svašta da se pravi, iako svi hoće da peku samo hleb.
Ona pored hleba pravi i vegeterijanske hamburgere, ali i pljeksavice od sočiva. U njih doda tikvice, šargarepu, crnog i belog luka. Osim što je ukusno, mora da bude i kvalitetno.
– Ljudi su naučeni na belo brašno, pa im se često ne sviđa, ali deca do dve-tri godine ga obožavaju. Dijabetičari takođe mogu da ga koriste, ali ga ne preporučujem ljudima alergičnim na gluten – dodala je ona.
„Stare vrednosti za novi početak“
Da se ovaj festival održava u jesen je ideja predsednika udruženja „Eco Energy“ Jovice Kelića uz slogan: Izazov i istina o hrani 21. veka, što je osnovna suština organskog programa. Kroz moto, kako kaže, nazire se i odgovor jer održavaju mnoge edukacije i pokušavaju da informišu ljude da koriste zdravstveno bezbednu hranu.
– Naš cilj je da u što kraćem vremenu prepozna i država, da se postavi strategija. Mi imamo institucije ali su nedovoljno kooperativne sa bazom. Volja postoji, interesovanje postoji, rešenje postoji, to odgovorno tvrdim, samo je potrebno rešiti pitanje institucijalno – rekao je on.
Zaključak Kelića je da građanstvo treba da se upozna sa organskom hranom i da sazna njene benefite.
– Cilj udruženja je da sa tradicijom i običajima idemo u budućnost i sve to u korak sa prirodom.
Tekst i foto: Đorđe Lalić
