Uz puteve, na livadama, kraj živica, na rubovima šuma i šikara, te na zapuštenom zemljištu, raste veoma neprijatan korov koji se prilikom dodira kači za odeću i bar jednom smo ga poneli iz šetnje u prirodi. Tada sigurno nismo razmišljali o njegovoj lekovitosti i nutritivnim vrednostima. A, baš ta “livadska lepotica” ljubičastocrvenih cvetova koja se kukicama kači na sve što se nađe u njenoj blizini, jedna je od najcenjenijih tradicionalnoj, pa i u tradicionalnoj medicini kao čistač organizma.
Reč je o čičku (Artcium lappa), dvogodišnjoj biljci koja raste u širokom pojasu od kalifornijskih obala do Sibira. U Evropi je samonikla biljka, a unsena je u Aziju i Severnu Ameriku. U narodu je ovaj korov poznat kao veliki čičak, čičok, aspuh, ovčiji čičak ili repušina, jakog je i sočnog razgranatog korena i visine do metar i po, krupnih srcastih ili jajastih listova nazubljenih rubova, koji su s naličja sivobeli sa dlačicama. Prepoznaje se po cvetnim glavicama koje su sakupljene u grozdast ili metličast cvet koji sa spoljašnje strane ima kukice koje bockaju prianjaju za odeću, krzno životinja…
Lekovita salata
Sveže, mlade listove čička dobro oprati i prosušiti. Iseckati i začiniti limunovim sokom, hladno ceđenim maslinovim uljem i morskom solju. Može se kombinovati s listovima maslačka, zelene salate, rukole ili sremuša.
Čaj za čišćenje organizma
Pomešati po sto grama korena čička, rastavića, lanenog semena i koprive, pa odvojiti 5 supenih kašika i preliti litrom ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i čaj popiti u toku dana.
Za očuvanje zdravlja
Uzeti po 30 grama korena čička, listova maslačka, nane cveta nevena i po 10 grama crvene deteline i korena sladića. Odvojiti kašičicu smeše i preliti sa dva decilitra vrele vode pa ostaviti poklopljeno dva sata. Procediti i piti dve-tri šolje nezaslađenog čaja pre jela tokom 20 dana, a zatim napraviti jednomesečnu pauzu.
