Nemanja Brzaković, dvadesetdevetogodišnji master inženjer fitomedicine, ističe da s plasmanom povrća nemaju nikakvih problema, ali je nedostatak radne snage ključni razlog zbog kojeg moraju oprezno i postepeno širiti proizvodnju.
Trude se da proizvodnja, kada je reč o zaštiti, bude integralna i, gde god je to moguće, ne koriste zaštitna sredstva. Stajnjak redovno primenjuju na svim površinama i tako su uspeli da procenat humusa podignu s jedan na pet odsto.
Kada su pre blizu tri decenije Biljana i Miroljub Brzaković iz sela Provo u opštini Vladimirci nadomak Šapca, iz ratarske proizvodnje, kojom se generacijama bave u toj porodici, napravili iskorak i okušali sreću i u povrtarstvu, njihov stariji sin Nemanja imao je dve godine. Bez sumnje, u to vreme nisu mogli da naslute kako će se razvijati novoustanovljena proizvodnja, a još manje koliko će u Nemanji imati predanog i posvećenog saradnika u tom porodičnom biznisu. Nemanja Brzaković, danas dvadesetdevetogodišnjak, master inženjer fitomedicine, zaposlen na Oglednom dobru za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima kao saradnik za zaštitu, seća se da su njegovi roditelji u povrtarstvo ušli oprezno, s malim plastenicima na četiri do pet ari. Isprva su gajili zelenu salatu u toku zime, i paradajz u letnjoj sezoni, a kroz dve godine uvrstili i krastavce u asortiman svojih proizvoda. Iz godine u godinu proizvodnja je postepeno rasla, u međuvremenu su povrće počeli da gaje i napolju, i sada imaju pod plastenicima 40 ari, i još hektar pod otvorenim nebom.
- Od 2011. godine počeli smo da povećavamo površine, zamenili prvobitne plastenike savremenijim s metalnom konstrukcijom, kako bismo sebi olakšali proizvodnju i da bismo mogli da imamo veći broj ciklusa u toku godine – priča Nemanja Brzaković. – U plastenicima u zimskom periodu imamo salatu, oko 25.000 komada, i rotkvice, od kojih se napravi 20.000 vezica, a paradajza će ove godine biti 13.000 biljaka. Prethodnih godina paradajz, paprika babura i krastavci bili su nam obavezni deo proizvodnje. Paradajz nam je omiljen proizvod. Oko njega ima najviše posla, ali se najviše i isplati. Posle paradajza dolazi paprika babura, koja će se od jeseni do decembra brati, kada stiže vreme za salatu, tako da je zemljište uvek pod nekom kulturom. Uzgajamo i kupus za kiseljenje, od pre pet do šest godina i kelerabu u ciklusima. Imali smo sporadično od godine do godine prolećnog mladog luka na dvadesetak ari. Organizovali smo proizvodnju tako da su nam plastenici uvek popunjeni.
