Oprema u podrumu Miodraga Radovanovića postavljena je tako da se koristi prirodna gravitacija i smanji upotreba pumpi, što je najsuptilnija manipulacija vinom.
Ovakva vrsta vinskog podruma podrazumeva pogodnu konfiguraciju terena i vešto arhitektonsko izvođenje.
Gravitacioni vinski podrumi retkost su u regionu, a u Srbiji su napravljena svega dva. Još su ređi oni koji su posvećeni samo jednoj vrsti vina. U selu Krnjevo kod Velike Plane postoji jedan takav, i napravljen je samo za kaberne sovinjon. Celokupna oprema u gravitacionom podrumu postavljena je tako da se što više koristi prirodna gravitacija i smanji upotreba pumpi, jer je taj način, ujedno i najsuptilniji za manipulaciju vinom.
Ovakva vrsta vinskog podruma podrazumeva pogodnu konfiguraciju terena i vešto arhitektonsko izvođenje. Dobit je u tome što se prerada grožđa radi po nešto drugačijem principu nego u klasičnim podrumima. Podrum Miodraga Radovanovića u Krnjevu nije jedinstven samo po prirodnom padu vina u prostorije pod zemljom, već i po tome što je napravljen isključivo za kaberne sovinjon.
Grožđe se ne mulja, nego otresa
Retkost u manastiru Tvrdoš
Manastir Tvrdoš jedna je od retkih vinarija na Balkanu koja je u prvoj dekadi 21. veka, pored starog kamenog podruma iz 15. veka, ukopala novi podrum, opremljen najsavremenijom opremom. Osim što je uklopljen u postojeći kompleks, specifičan je po modernom tehnološkom rešenju, uz opremu za gravitacioni transport vina tokom procesa prerade. Takav proces omogućen je visinskim razlikama između različitih nivoa podruma zbog pogodne konfiguracije terena.
Osnovna prednost je u tome što se u gravitacionom podrumu grožđe ne mulja, već presa radi odozdo. Naime, uobičajeno je da se grožđe prvo unosi u podrum pod zemlju, a na površinu iznosi vino. Miodrag Radovanović s nivoa zemlje ubacuje grožđe, a vino se, prirodnim padom kroz faze proizvodnje, spušta u zemlju. Ovaj sistem proizvodnje u gravitacionim podrumima nije atrakcija, već služi drugačijoj i, kako tvrdi vlasnik, boljoj preradi grožđa.
– Grožđe se ne mulja, već se samo otresa i preko elevatora se spušta u tankove na prvi nivo ispod zemlje. Zatim na drugom nivou slede fermentori. Tu se vino presuje. Kako je ovo gravitacioni podrum, presa je na nižem nivou i potiskuje grožđe odozdo, za razliku od načina prerade u klasičnim podrumima, gde presa pritiska odozgo. Time se u tehnologiji dobija bolji način prerade zrna. Nakon toga vino se razvija u baricima, koji su su na trećem nivou ispod zemlje – objasnio nam je Miodrag Radovanović.
On u šali dodaje da planove za ovakav podrum mogu da prave samo oni koji imaju brdo u vlasništvu.
– Da biste napravili gravitacioni podrum potrebno je uzvišenje, kako bi imao prirodan pad. Na vrhu brda, odnosno vinarije, radi se prerada, dok se na samom dnu skladište gotova vina. To je svakako drugačije od dosadašnje prakse. Mi u Šumadiji u šali kažemo da imamo sreće da živimo u brdovitim predelima i možemo sebi da priuštimo gravitacione podrume – kaže Radovanović.
Kontinuitet visokog kvaliteta
Ovaj podrum napravljen je s namerom vlasnika da u njemu pravi samo kaberne sovinjon, u čijoj proizvodnji je i najuspešniji. Posebno u „reserve“ seriji. To je možda jedinstvena pojava na evropskom tlu, da je ceo podrum posvećen isključivo kaberneu.
Vinovod od 25 milometara
Postoje brojni istorijski dokazi da se vino pilo na tlu Srbije i pre nove ere. Od osnivanja prve srpske države, velika pažnja posvećena je vinogradarstvu i vinarstvu, posebno u vreme Nemanjića. Prvi zakon koji bliže reguliše pravljenje vina doneo je car Dušan. Međutim, zanimljiv je mit da je za vreme njegove vladavine napravljen vinovod dug 25 kilometara, kojim je iz podruma u Velikoj Hoči vino transportovano do carske palate u Prizrenu. I to ne uz pomoć pumpi, već isključivo zahvaljujući gravitaciji!
– Sistem proizvodnje u gravitacionim podrumima omogućava kontinuitet u proizvodnji visokokvalitetnih vina svake godine, što nam je i cilj. Podrum je napravljen kao kruna tridesetogodišnjeg rada i na taj način ćemo stabilizovati vrhunsku seriju kaberne sovinjona, koja nam je veoma bitna. Među prvima smo napravili zaštitu geografskog porekla i nećemo prodati sva vina u jednoj godini. Na taj način iz ove vinarije moći ćemo da pravimo zalihe iz dobrih godina i tako ćemo da izbegnemo prodaju u lošijim godinama – kaže Radovanović.
Radovanovićevi vinogradi podignuti su na obližnjim brdima iznad vinarije i prostiru se na 38 hektara. Osim po gravitacionom podrumu, koji je usto posvećen i jednoj vrsti vina, Radovanović se usudio i za još jednu novinu. Jedan deo vinograda napravljen je na „terasama“. Ovaj način gajenja vinove loze tipičan je za pojedina područja u Portugaliji ili Španiji. Želi da isproba da li, na prvi pogled nepristupačni tereni pod velikim nagibom, mogu da se iskoriste u vinogradarstvu i poljoprivredi uopšte.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
