Piše: prof. Dr Zoran Keserović
Nije redak slučaj, pogotovo kod voćara početnika, amatera i onih koji se ovim plemenitim poslom bave iz hobija i želje za korisnom i zdravom rekreacijom, da roda nema ili nije ni približan očekivanom. A, zasad je na dobroj poziciji i odgovarajućoj podlozi, kupili su zdrave sertifikovane sadnice, valjanu sortu, pružili joj negu kako nauka i struka uče… Zašto se to dešava? Odgovor je lak i prost za svakog iskusnijeg voćara. Plodova nema jer u vreme cvetanja nije došlo do oprašivanja i oplodnje. Zasadili su jednu voćnu vrstu i jednu sortu koja nije samooplodna, a zaboravili da posade i određen broj sadnica sorte oprašivača.
To je jedno od prvih slova azbuke voćarstva: Prilikom izbora sorti, kod pojedinih voćnih vrsta mora se voditi računa o odnosima osnovne sorte i sorti oprašivača, pogotovo kod stranooplodnih voćnih vrsta kao što su jabuka, kruška, većina sorti trešanja, badema, neke sorte višnje, kajsije i šljive, ali i kod jednopolnih vrsta oraha, leske i pitomog kestena. Za postizanje većih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnijih plodova i kod samooplodnih voćnih vrsta preporučuje se sadnja sorti oprašivača.
Pravilan raspored u voćnjaku
O čemu morate voditi računa pri izboru sorti za oprašivanje? Sorte oprašivači treba da imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza punog cvetanja barem 50% podudara s osnovnom sortom, da postoje kompatibilne gamete, da stupaju u period plodonošenja istovremeno i da su približno iste dugovečnosti. Pravilan raspored sorti u voćnjaku pogotovo je bitan za stranooplodne i triploidne sorte. Kod stranooplodnih i sorti s inkompatibilnim gametama neophodno je da budu zastupljene bar tri sorte koje se međusobno oprašuju. Ako je u zasadu jedna sorta triploidna, tada je neophodno da budu zastupljene još tri diploidne sorte, kako bi se osigurala oplodnja bar sa jednom od sorti oprašivača, kao i međusobna oplodnja diploidnih sorti. Prilikom zasnivanja voćnjaka, treba nastojati da broj redova svake sorte bude paran, zbog lakše organizacije zaštite i berbe plodova.
Kod stranooplodnih jabučastih voćnih vrsta, pogotovo kod jabuke, a i kruške, treba obezbediti odgovarajuće oprašivače u cilju što bolje oplodnje. U kompleksu faktora koji direktno utiču na rodnost, izbor dobrih oprašivača za osnovne sorte ima poseban značaj. U poslednje vreme u svetu se podižu monosortni zasadi jabuke, gde se kao oprašivači koriste pojedine divlje vrste jabuke, ili druge sorte jabuke koje su raspoređene u redu svako dvadeseto ili trideseto stablo. Zasadi jabuke mogu se podizati po blok sistemu – na primer, šest redova osnovne sorte zlatni delišes i dva reda oprašivača greni smita, ili šest redova zlatnog i dva reda crvenog delišesa.
U nas su već podignuti takvi zasadi, gde su sorte kombinovane prema osetljivosti na pepelnicu i čađavu krastavost. Međutim, i ovde treba biti oprezan kod izbora oprašivača. Česta posledica, kada se jave loši vremenski uslovi u vreme cvetanja, s obzirom na to da pčele nisu aktivne na nižim temperaturama, a naši proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u zasade, jeste slaba oplodnja i mali broj semenki u plodu, što utiče na deformaciju plodova i kasnije na njihovo masovno opadanje. Takav je bio slučaj i prošle godine. Za dobro oprašivanje smatra se da u zasadu treba da bude 5 do 10% dobro raspoređenih oprašivača.
Što više sorti, teža je zaštita
Jabuka spada među voćne vrste čija je tehnologija proizvodnje veoma složena i zahteva vrlo velika ulaganja rada i sredstava, ali je zato visokoakumulativna i ekonomski vrlo interesantna. S druge strane, tehnologija njenog gajenja spada u one koje su ekološki i s aspekta zdravstvene bezbednosti po čoveka vrlo složene. Jabuka je jedna od voćnih vrsta koja zahteva najveći broj prskanja za suzbijanje bolesti i štetočina. Veliki broj prskanja izvodi se za suzbijanje prouzrokovača pepelnice i čađave krastavosti, a pogotovo čađava krastavost u poslednjih nekoliko godina zadaje velike probleme proizvođačima. Kada je u pitanju proizvodnja jabuke za stonu upotrebu, hemijska zaštita se može smanjiti samo do granice koja ne utiče negativno na kvalitet plodova. Ako su plodovi namenjeni za preradu, može se u značajnoj meri smanjiti zaštita protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, jer je ekonomski prag ispod koga se može tolerisati smanjenje kvaliteta, znatno niži. Ako se podižu monosortni zasadi, lakša je zaštita od bolesti i štetočina.
U zasadima Srbije vodeće sorte su ajdared, zlatni delišes i njegovi klonovi, greni smit, jonagold i njegovi klonovi, crveni delišes sa spur tipovima i mutantima, nešto manje gloster, melroze i klonovi gale. Najčešće se prilikom podizanja zasada išlo s kombinacijama s parnim redovima, u kojima je osnovna sorta zastupljena sa šest ili osam redova, a sorte oprašivači od dva do četiri reda. Česta je pojava da se kombinuju dve sorte ajdared i zlatni delišes klon B, iako se te dve sorte u pojedinim godinama ne poklapaju u vremenu cvetanja, što je bio slučaj i u 2006. godini, kada je na mnogim plantažama ajdared bio u fazi precvetavanja, a zlatni delišes u fazi punog cvetanja. Pored toga, kombinacija ove dve sorte nije dobra ni zbog zaštite od bolesti jer je zlatni delišes sorta osetljiva na čađavu krastavost, a ajdared na pepelnicu. Zato se prilikom zaštite moraju kombinovati najefikasniji preparati i za jednu, i za drugu bolest, što poskupljuje proizvodnju. S druge strane, ajdared koji se vodi kao sorta tolerantna na čađavu krastavost, a kada se gaji u kombinaciji sa zlatnim delišesom, postaje vremenom dosta osetljiva na ovu bolest, što se pokazalo i u 2006. godini.
U ovakvim zasadima u kojima je kombinovan veliki broj sorti, teško je izvoditi hemijsko proređivanje plodova. Proređivanje cvetova i plodova je redovna i veoma važna pomotehnička mera koja se primenjuje kod većine voćnih vrsta, a pogotovo kod jabuke. Na manjim površinama i kada je u pitanju manji broj stabala, moguće je izvoditi ručno proređivanje plodova, ali kada je u pitanju veća površina, to mora da se radi hemijskim putem. Obično se koriste preparati za vreme cvetanja ili posle cvetanja, ili kombinacija u vreme cvetanja i posle cvetanja, gde je veoma važna veličina plodića. U zasadima jabuke u Srbiji dosta je otežano hemijsko proređivanje plodova, zbog kombinacije sorti različitog vremena cvetanja.
U našim savremenim zasadima jabuke u pojedinim godinama se ostvaruje prinos i do 60 tona jabuke po hektaru, ali se u takvim slučajevima najčešće dobija malo plodova prve i ekstra klase. Nakon takve godine, sledeće godine se ostvaruje mali prinos, ili se dešava da zasad nekoliko godina daje velike prinose, a kasnije počinje da rađa malo ili neredovno. U tehnologiji proizvodnje jabuke u Srbiji, to je jedna od slabijih karika u lancu proizvodnje ove voćne vrste složene tehnologije, ali izuzetno akumulativne. Zato, u narednom periodu mora da se pokloni posebna pažnja podizanju monosortnih zasada, kako bi se olakšalo hemijsko proređivanje plodova.
Za krušku barem dva oprašivača
U našem sortimentu sve sorte krušaka su stranooplodne. Najčešće se sade četiri reda osnovne sorte i dva reda oprašivača i poželjno je da budu najmanje dve sorte oprašivača. Kod kruške, većina sorti ima dobru klijavost, ali sorte kaluđerka, dilova maslovka i autohtone sorte karamanka i jeribasma nemaju dobru klijavost i ne bi ih trebalo koristiti za oprašivače. Pčele nerado posećuju cvetove kruške zbog aminskog mirisa. Takođe, treba gledati da biljke između redova koje tada cvetaju budu uništene, ali bi i trebalo obavezno unositi solitarne pčele i košnice bumbara u voćnjake.
Kod kruške vodeća sorta je vilijamovka i kao dobri oprašivači pokazale su se sorta klapova ljubimica, boskova bočica i konferans, ali proizvođači često koriste i santa mariju zbog vremena sazrevanja. Za sortu fetelovu dobri oprašivači su trevuška, klapova ljubimica i krasanka. Za pakhams trijumf koja je jedna od boljih sorti kruške, koja pokazuje veliku otpornost na niske temperature, bakteriozu plamenjaču i kruškinu buvu, dobri oprašivači su boskova bočica, klapovka i vilijamovka.
Kod dunje postoje samooplodne, delimično samooplodne i samooplodne sorte. Za leskovačku dobar oprašivač je vranjska dunja. Samooplodne sorte od poznatijih su šampion, asenica i trijumf, ali i kod njih treba ići, radi bolje oplodnje, s oprašivačima. Hemus je stranooplodna sorta i dobar oprašivač za nju je trijumf.
Trešnja u čistim zasadima trajno nerodna
Najveći broj sorti trešnje ima izraženu autoinkompatibilnost, zbog čega je ova voćna vrsta izrazito stranooplodna. Stranooplodne sorte trešanja ne smeju da se gaje u čistim zasadima, jer će u takvim zasadima ostati trajno nerodne. Pri gajenju ovih sorti neophodno je obezbediti sorte oprašivače koje cvetaju u isto vreme, da približno sazrevaju i da imaju kompatibilne gamete. Na primer, za kordiju dobri oprašivači su regina, ferovija i džordžija, za sortu regina dobri oprašivači su kordija, ferovija i germerzdorfska. Postoje i samooplodne sorte kao što su svithart, sanberst, lapins, grejs star, ali i kod njih treba koristiti oprašivače.
Za razliku od trešnje, većina sorti višnje je samooplodna, međutim, sreću se i delimično samooplodne i samobesplodne sorte. Samobesplodne sorte i delimično samooplodne sorte višnje obavezno treba gajiti u kombinaciji s najmanje dve sorte oprašivača, mada i za samooplodne treba staviti neki oprašivač, zbog boljeg zametanja plodova u nepovoljnim vremenskim uslovima za vreme cvetanja. Od poznatijih sorti, u delimično samooplodne spadaju piramiš i ujfehertska grozdasta, a samooplodne su oblačinska, šumadinka i erdska rodna.
Kod kajsije postoje samooplodne, ali i stranooplodne sorte. Sorte kajsije iz evropske grupe su pretežno samooplodne, ali ima i izuzetaka. Na primer, naša sorta buda je stranooplodna i dobri oprašivači za nju su NS-četiri, NS-6, novosadska rodna i selekcija SK-1. Takođe, mađarska sorta segedi mamut je stranooplodna i dobri oprašivači su cegledi orijaš i ligeti orijaš.
Kod šljive se sreću oba načina oplođenja, odnosno, postoje samooplodne i stranooplodne sorte. Kod stranooplodnih sorti moraju se obezbediti najmanje dva oprašivača. I kod samooplodnih sorti oprašivači su poželjni i, zbog bolje rodnosti i kvaliteta plodova, treba ići s jednim oprašivačem. Na primer, za sortu čačansku ranu, koja je samobesplodna, dobri oprašivači su stenlej i čačanska lepotica, a za čačansku najbolju, koja je isto samobesplodna, dobri oprašivači su čačanska lepotica i čačanska rodna.
Kod oraha, leske i pitomog kestena imamo i pojavu dihogamije, odnosno da muški i ženski gametofiti ne sazrevaju istovremeno. Javlja se kod jednopolnih jednodomih voćaka. Najčešći je slučaj protandrije kada prvo sazreva muški gametofit, te prvo dolazi do cvetanja muških cvetova (resanje). Protoginija je ređa pojava, a podrazumeva ranije sazrevanje ženskih generativnih organa. Kod homogamije, muški i ženski gametofit sazrevaju istovremeno.
Da bi se kod oraha obezbedilo dobro oprašivanje i oplodnja, moraju biti zastupljene najmanje tri do četiri sorte, jer kod većine sorti oraha muški i ženski gametofiti ne sazrevaju istovremeno. Kod leske, pored osnovne sorte mora biti još najmanje dva oprašivača. Na primer, ako se ide sa četiri reda osnovne sorte tonda romana, još sa jedne i druge strane moraju biti po jedan ili dva reda sorti oprašivača, a to su tonda đifoni, barcelona ili nokione. Za tonda đifoni dobri oprašivači su tonda romana, barcelona i nokione.
Pčela glavni oprašivač
Na osnovu načina prenošenja polena, razlikujemo entomofilne voćke, odnosno, voćke čiji se polen prenosi insektima, i anemofilne, čiji se polen prenosi vetrom. Skoro sve voćne vrste (osim oraha i leske) jesu entomofilne. Cvet entomofilnih voćaka, svojom građom i sekretom koji luči, primamljiv je za insekte, a oni kretanjem od cveta do cveta prenose i njegov polen i na taj način stvaraju uslove za oplodnju.
Najaktivniji prenosnik polena voćke je medonosna pčela. U znatno manjem obimu ovu ulogu obavljaju drugi insekti: solitarne pčele, bumbar, muve, tvrdokrilci. Prema mnogim ispitivanjima, u oprašivanju voćaka pčele učestvuju sa 75-90%, a ostatak se odnosi na druge insekte.
Pčela ima osobinu da pri skupljanju nektara posećuje cvetove iste vrste, za razliku od drugih insekata koji posećuju istovremeno cvetove raznih zeljastih i krošnjastih vrsta.
Uspešno posredovanje pčela i bumbara u oplodnji voćaka zavisi od nekoliko faktora: udaljenosti od voćnjaka i jačine pčelinjih društava, povoljnosti klimatskih uslova za njihov rad, međusobne udaljenosti stabala sorti iste vrste, koje se mećusobno mogu oplođavati. Pčele nerado napuštaju košnicu u danima kada su temperature ispod 10°C, njihova aktivnost počinje na temperaturi iznad 15ºC, a najveću aktivnost ispoljavaju pri temperaturama od 21ºC. Inače, najbolje je da se košnice unesu u zasade na početku cvetanja, kada je otvoreno oko 10 odsto cvetova.
Košnice među voćkama
U voćarstvu je odavno postalo praksa da se pčelinja društva donose u voćnjake i tako potpomažu proces oprašivanja. Pritom se pojavljuje problem zaštite pčela od otrovnih hemijskih sredstava koja se koriste za zaštitu voćaka od bolesti i štetočina. Zato se mora voditi računa da se u fazi cvetanja ne obavljaju prskanja, odnosno, da se pčelama ne dozvoli izletanje ako su ta prskanja nužna.
Pčele u proseku posete 2,5 cvetova u minutu, a najviše deset cvetova – kod jabuke. Košnice treba postaviti popreko cik cak na razdaljini od 160 metara i broj košnica treba da bude od jedne do pet po hektaru. Najveći broj košnica potreban je kod kruške, čije cvetove pčele nerado posećuju, jer njihov nektar sadrži izvesne količine kaprilne kiseline. Pored temperature, i vetar nepovoljno deluje na izletanje pčela.
Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorti koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj kod nekih sorti kruške, recimo krasanke i kleržove maslovke. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevima eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje se dešava kod svih voćnih vrsta kada vladaju visoke dnevne temperature.
Naši voćari prednjače u osvajanju savremenih tehnologija i primeni struke i nauke u proizvodnji. Zato je razumljivo očekivanje da će voditi sve više računa o poboljšanju oprašivanja korišćenjem oprašivača kao što su bumbari, solitarne i medonosne pčele. To je svakako jedan od načina za povećanje kvaliteta i broja plodova.
I samooplodnoj borovnici potreban oprašivač
U pogledu oplođenja, različite sorte maline i kupine se ponašaju trojako. One mogu biti: samooplodne, delimično samooplodne, i samobesplodne. Ekonomski značajne sorte maline (vilamet, miker, tjulamin, polka, heritidž i druge) i kupine (tornfri, loh nes, čačanska bestrna, tripl kraun i druge) u velikom su stepenu samooplodne, što praktično znači da se mogu gajiti u monosortnim zasadima. Ako su povoljne temperaturne prilike u vreme cvetanja kod ove dve voćne vrste, oplođenje se odvija veoma brzo i, identično cvetanju, postepeno. Da bi se dobili normalno razvijeni plodovi, neophodno je da se u svim tučkovima jednog cveta (a njih je od 20 do 160) oplođenje izvrši u isto vreme. U suprotnom, dobijaju se deformisani i plodovi slabijeg kvaliteta.
Jedna od specifičnosti borovnice je njena poznata osobina – da bi donela dobar rod potrebno je da zametne 80% cvetova, ističe dr Aleksandar Leposavić u svojoj novoj knjizi. To je značajno više u odnosu na druge vrste voća, a ostvarljivo je pod uslovom da se oprašivanje insektima izvrši u toku prva četiri dana posle otvaranja cvetova. Uprkos činjenici da je najveći broj komercijalno gajenih sorti visokožbunaste borovnice, kao što su djuk, blukrop, patriot, drejper, hjuron i druge – samooplodan, značajno veća masa plodova i skraćivanje vremena zrenja dobija se u stranooplodnji, odnosno, ako pored osnovne sorte, u zasadu gajimo još jednu približno istog vremena cvetanja.
Primeri iz Verone i Bolcana
Da bi se olakšala zaštita, hemijsko proređivanje plodova i berba, ubuduće treba podizati monosortne zasade ili kombinovati sorte po otpornosti na važnije prouzrokovače bolesti. Sigurno je da je dobro rešenje podizanje monosortnih zasada jabuke, gde se kao oprašivači koriste divlje vrste jabuke ili sorte koje imaju sličnu otpornost. Kao primer može da posluži jedan zasad u okolini Verone gde je na 20 hektara sorte Bareburn, klon Eve Mariri Red kao osnovne sorte, posađeno svako 10. stablo sorte Greni Smit. U okolini Bolcana, sorta Pink lejdi sa sortom jabuke Topaz kao oprašivačem.
Divlje jabuke dobri oprašivači
Ideja za primenu divljih vrsta jabuka, kao oprašivača u zasadima jabuke sa jednom sortom, ili podizanje zasada po blok sistemu gde se kombinuju sorte po otpornosti na bolesti, nastala je iz praktičnih razloga. U takvim zasadima lakši su zaštita, hemijsko proređivanje i berba plodova. U svetu se intenzivno radi na iznalaženju divljih vrsta jabuke kao oprašivača. U Italiji navode sorte oprašivače poreklom od divljih vrsta jabuka: za Breburn – Crimson gold, Evereste i Golden Gem, za Fuji – Evereste i Golden Gem, za Golden delicius – Crimson gold, Evereste i Golden Gem, za Greni Smit – Crimson, Gold evereste i Golden gem, za Red Delicius – Crimson gold, Evereste i Golden Gem, za Pink Ledi – Srimson Gold i Evereste.
