U baštama u ravnici oktobar je idealno vreme za sadnju lukova. Posle uklanjanja ostataka biljaka koje su završile vegetaciju, ima dovoljno vremena da se parcela, odnosno leja obradi i pripremi za novu setvu.
Na redu su lukovi – jesenji beli, i srebrnjak – crni, sa belim ovojnim listovima. Oni vole plodno zemljište. Kada se sadi na većim površinama, valjalo bi da se uradi biohemijska analiza, dok za bašte to nije izvodljivo. One se đubre prema iskustvu. Za hektar belog luka potrebno je 700 kilograma kompleksnog mineralnog đubriva, klasične „tri petnaestice“, uz dodatak sumpora, dok je crnom neophodno 80 do 100 kilograma čistog azota, 80 do 120 fosfora i 100 do 120 kg kalijuma. Kada su parcele male, preporučene doze se podele sa 100 i preračuna se na ar. Pravilo je da se polovina hraniva unese pred osnovnu obradu, a ostatak u prihrani. Za ovo povrće se biraju osunčane parcele, jer, ne sme se zaboraviti, mlade biljke na otvorenom provode celu zimu.
Pošto se na manjim parcelama najčešće koriste čenovi iz sopstvene proizvodnje, njih treba pripremiti. Prvo se skinu svi čenovi, a zatim „preberu“ i odaberu zdravi i krupniji, a vodi se računa da svi budu ujednačene krupnoće. Valjalo bi da se pre sadnje zapraše nekim fungicidom, najbolje onim na bazi bakra, koji će mlade biljke zaštititi od gljiva i bakterija.
Odabrani čenovi se sade u pripremljene brazde, ne dublje od četiri centimetra. Pri tome se vodi računa da vrh bude gore jer, unatraške posađen luk teško niče. Brazdice se prave na razmaku od 15 do 20 cm, a čenovi su jedan od drugog udaljeni desetak cm. Ukoliko je potrebno, luk se posle sadnje zalije.
u našim agroekološkim uslovima luk srebrnjak se seje ili sadi od početka septembra do kraja oktobra. Na većim površinama najčešće se sadi u četvororede ili šestorede trake, a u baštama u leje. U zavisnosti od krupnoće, lukovice su u redu razmaknute od tri do deset centimetara. Ako se posadi gušće, tada se, kako koja biljka dostigne željenu visinu, postepeno čupa i usev proređuje, a uklonjeni lukovi koriste u ishrani.
Vadi se praziluk
Sitnije biljke stavljaju se na dorastanje, te se tako povećava prinos i produžava vreme upotrebe.
Dok se neke vrste lukova sade, postoji i oni koji se vade. Reč je o praziluku. Da podsetimo: to je dvogodišnja biljka kod koje se za ishranu koriste listovi – u gornjem delu zeleni, u središnjem čine lažno stablo, a u zemlji formiraju lažnu lukovicu. Koristi se kao hrana, začin i lek. U ishrani ima značaj zbog specifičnog, nežnog ukusa, visokog sadržaja beta-karotena i vitamina C, što ga čini veoma značajnim povrćem tokom time. Vadi se od sredine leta pa do proleća, a najobilnija berba je u oktobru. Tada može da se izvadi i ubrzo potroši, ili se stavlja na dorastanje.
Biljke se tokom vađenja klasiraju. Krupnije se spremaju za skorašnju potrošnju, a sitnije se stavljaju na dorastanje. Tako mu se produžava vreme upotrebe. Dorasta u trapu ili podrumu, a može i u bašti, ali se slamom i folijom mora zaštititi od izmrzavanja. Na podlogu se prvo stavi sloj zemlje ili peska i na nju ređa praziluk, jedan do drugog, tako da na kvadratni metar stane do 400 biljaka. Priprema se tako što se dugačke korenove žile skrate, odseku vrhovi listova i ređa. Dorastanje traje od jednog do dva meseca, a prinos se povećava za čak tri puta.
Biljke koje će se ubrzo koristiti u ishrani čuvaju se u frižideru, a mogu i u zamrzivaču. Zbog specifičnog mirisa, u frižideru se čuva u foliji, nasečen na manje komade, ali neopran. Za zamrzivač se opere, iseče na kolutiće i stavi u vrećice.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.