Niže temperature u oktobru prekinule su vegetaciju preostalog letnjeg povrća, koje je već početkom novembra potpuno suvo, te ga valja počupati i izneti iz bašte. To su prvenstveno paradajz i paprika, korenovi kupusnjača, a oko leja ima i mnogo listova paštrnaka, šargarepe, cvekle i drugog povađenog povrća. Kada su u blizini i voćke, nakupi se i mnogo njihovog opalog lišća. Sve to valja sakupiti. Ako su biljke bile zrdave, ostaci se odlažu u kompostarnik, a one makar i malo obolele odnose se u kontejner ili spaljuju.
U zemljište, očišćeno od biljnih ostataka, prvo se unese đubrivo. Najbolje je da se kombinuje organsko i mineralno. Gde ne postoji mogućnost da se nabavi stajnjak, valja ga zameniti kompostom.
Stajnjak svake treće, kompost svake godine
Na velikom posedu organska đubriva se unose obično svake treće godine, s tim da se njiva podeli na tri dela, pa se svake jeseni đubri po trećina. Tako bi trebalo da se radi i u bašti, ali često to nije izvodljivo, pogotovo kada nedostaje stajnjaka, pa je izvor humusa kompost kojeg nema uvek dovoljno. Tada, on može da se rastura svake jeseni, a đubri se čitava površina. Nije preporučljivo da se unosi u pojedinačne leje ili kućice. Tako se štedi na đubrivu ali u zemljištu su hranljivi elementi neravnomerno raspoređeni.
Kada se organsko đubrivo unosi u trećinu bašte, tada se prvo napravi plan setve, odnosno sadnje, pa se ono unese u deo na kojem će se gajiti vrste koje dobro reaguju na stajnjak, poput paprike, paradajza, plavog patlidžana, kupusnjača, krastavaca, dinja, lubenica, praziluka i celera.
Od mineralnih, u jesen se najčešće unose kompleksna NPK ili samo PK đubriva. Za jedan ar potrebno je tri do pet kilograma.
KAKO ZEMLJIŠTU VRATITI PLODNOST
Zna se da zemljište, bez obzira na površinu, nije svugde istog sastava. Na velikoj njivi, ali i na malom posedu ili u bašti, ima delova na kojima biljke lepo rastu i daju bogat rod, a ima i mesta gde su kržljave i imaju sitne i nekvalitetne plodove, pa se na takvim mestima često i ne seje povrće. Međutim, uz malo truda, i ovakvim parcelicama se može vratiti plodnost. Samo – valja znati kako ih „izlečiti“. Prvi posao koji treba uraditi je odneti zemlju na analizu. Tako će se najpouzdanije znati kakvog sastava je zemljište, kojih hraniva ima u izobilju a koja mu nedostaju.
Tokom oranja ilovaču valja obogatiti grubim peskom – jedna baštenska kolica na dva do pet kvadratnih metara bašte, dok se peskovitom dodaje ilovača. Bilo da je reč o pesku ili ilovači, njima često nedostaje krečnjak. U takva se u proleće unosi 50, 100, a u ekstremnim slučajevima i 150 grama kreča u prahu po kvadratnom metru bašte. Analiza zemljišta daće i pravu sliku plodnosti. U izveštaju će stajati koliko bi i kakvih đubriva trebalo uneti, gde ih valja rasturati, a gde postoji opasnost od predoziranja, pa će jedan elemenat blokirati drugi. Dokazano je da zemljišta u našim baštama sadrže dosta fosfora, tako da bi dodavanje ovog elementa bilo samo bacanje novca i nanošenje štete biljkama.
Otvorena brazda čeka proleće
Fino nađubreno zemljište se prekopa ašovom ili uzore i ostavi da u takozvanoj otvorenoj brazdi dočeka proleće. U takvom zemljištu će se preko zime nakupiti više vlage nego u onom koje se odmah podrlja ili izsetvospremači.
Tokom prekopavanja treba pažljivije pregledati slojeve zemlje koji se prevrću. Najbolje je da se u baštu ponese teglica sa poklopcem koja može stati u džep. U nju se sakupljaju svi insekti koji se uoče u zemljištu. Posle oranja sadržaj teglice se istrese u neku staru tacnu i napravi inventar.
Dobro je ako znate da prepoznate grčice i žičare, a ko ih ne raspoznaje, neka potraži savet stručnjaka. Da podsetimo: grčice, potomstvo gundelja, jesu bele, debele, u polukrug savijene gusenice sa crnom glavom. Hrane se semenom i korenom i tako suše povrće. Žičari, kao što im ime kaže, podsećaju na parče bakarne žice. Tokom ishrane buše koren i krtole i tako slabe biljke. Pored njih, u zemljištu se mogu naći i larve sovica, rovci i drugi insekti. Od broja ovih štetočina zavisi da li će u proleće morati u zemljište da se unosi neki insekticid.
Za svaku štetočinu postoji takozvani kritični broj. Da se ne bi zamarali raznim preračunavanjima, baštovani najčešće teglicu pokažu stručnjaku iz poljoprivredne apoteke ili stanice, i od njega dobiju savet u vezi sa zemljišnim insekticidima.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
