Opšte je mesto da žitelji naše zemlje nedovoljno koriste sve komparativne, pre svega prirodne, prednosti svog kraja, kada je u pitanju ekonomija.
Da se nešto pomera u tom smislu, svedoči u poslednjih godinu-dve i primer Apatina u kome se, zahvaljujući nekolicini entuzijasta okupljenih oko Udruženja „Čuvari tradicije“, ovaj kraj skokovito pridružuje onim reonima Srbije koji se na turističkoj i privrednoj mapi prepoznaju po preradi voća u voćne rakije.
Kao što to često naglašava prof. dr Zoran Keserović uslovi za gajenje voća u priobalju Dunava predstavljaju jedinstven ambijent, pošto velika reka pravi svoj vlastiti mikroklimat, što je opet bio preduslov da proizvođači voćnih destilata ovog kraja krenu sličnim putem kojim su deceniju ranije krenuli proizvođači grožđa i vina u obližnjoj Riđici, čija je vinarija „Vrt“ nedavno ovenčana laskavom titulom najboljeg proizvođača belog vina na Balkanu.
– Poodavno smo shvatili da bez uvođenja najmodernijih tehnologija naša proizvodnja rakije i pored odlične sirovine ne može da prevaziđe lokalne, a kamoli nacionalne granice i upravo zbog toga smo počeli aktivno da posećujemo brojne radionice i savetovanja, na kojima su predavači, uz iskusnije proizvođače voćnih rakija, i takvi eksperti kao što je prof dr Ninoslav Nikaćević, naš doajen i „doktor za rakiju“, kako ga prepoznaju i znatno šire od Balkana. Tako smo počeli da uvodimo inovacije u našu proizvodnju– pojašnjava početke ekspanzije proizvodnje voćnih destilata u Apatinu i njegovoj okolini Petar Horti, jedan od članova apatinskog Udruženja „Čuvari tradicije“.
Bilo je očigledno da je, uz takav pristup proizvodnji, kvalitet ovdašnjih voćnih rakija sve bolji, pa su u skladu sa tim pre dve godine pokrenuli i svojevrsan sabor proizvođača rakije, prethodno obezbedivši ocenjivački žiri sastavljen od najvećih stručnjaka za voćne destilate iz naše, ali i zemalja regiona, potvrđuje Horti kojem je u organizaciji Festivala rakije koji se održava tokom letnjih meseci na obali Dunava „desna ruka“ bio Željko Vlatković, koji je i sam proizvođač rakije.
– Kada pogledate zemlje kao što su Engleska, Irska, Poljska, Rusija ili Francuska, vidite da su oni od svojih destilata poput viskija, votke ili konjaka napravili izvozne proizvode koji imaju prođu širom planete. Voćne rakije imaju, to je belodano, potencijal da daleko premaše ova legendarna pića, samo treba standardizovati kvalitet na visokom stepenu, nakon toga poraditi na marketingu i uspeh je zagarantovan – deli Vlatković mišljenje i takvih eksperata kao što je dr Nikićević, koji je pružio ogromnu podršku apatinskim proizvođačima voćnih destilata.
Da je ova vrsta proizvodnje puna varijeteta daje primer i Miroslav Smiljanić, koji se opredelio da prirodni diverzitet bačkog dela Podunavlja upotrebi kao svoje „tajno oružje“ u pozicioniranju na sve brže rastućem tržištu voćnih destilata u Srbiji i okruženju.
– Ja sam se opredelio za potpuno organsko voćarstvo, pri čemu insistiram na našim starim, autohtonim sortama jabuke, kruške, šljive, kajsije i drugog voća – veli Smiljanić, koji je posebno ponosan na svoje destilate koje spravlja od divlje jabuke i divlje kruške, u potrazi za kojima je obišao ne samo celu Srbiju, već i zemlje regiona. – Naš voćnjak je na obodu Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, dakle u netaknutoj prirodi neopterećenoj bilo kakvim pesticidima, a zahvaljujući blagodarnosti voća uveli smo i proizvodnju jabukovog sirćeta od divlje jabuke, koja je izuzetno dobra za zdravlje – kaže Smiljanić.
Jedan od onih koji su uvideli sve prednosti mikroklimata koji tvori Dunav kod Apatina i netaknute prirode na obodu i u samom Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ je i Gordan Stanišić, inače rođeni Zeničanin, a poslednjih skoro tri decenije žitelj Subotice u kojoj je razvio i svoj biznis u oblasti trgovine. Poseta njegovoj apatinskoj destileriji vrlo ozbiljnog kapaciteta govori o tome kakva bi mogla biti perspektiva ovog višeg stepena prerade voća.
– Prvo je počelo kao hobi, kada smo kupili voćnjak i vikendicu ovde u okolini Apatina, u vikend naselju Budžak, ali kako stvari stoje još malo pa nećemo imati vremena za posao kojim se u „stvarnom životu“ bavimo, već ćemo se posvetiti samo proizvodnji destilata – žali se ili nada (kako kome drago) Gordan koji je svojoj destileriji dao ime „Carske kapi“, nešto zbog toga što je zaljubljenik u srpsku istoriju nemanjićkog perioda, a i kad već Srbe večito optužuju za imperijalizam, neka pokore Balkan i Evropu rakijom.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
