KAKO (SA)ČUVATI ZDRAVLJE PLODOVA VOĆA
Voćari dobro znaju da je za očuvanje zdravlja plodova podjednako važna briga o njima i u voćnjaku, i u skladištu. Oni s manje iskustva ne retko se iznenade kada ih, već nekoliko nedelja posle berbe, u skladištu dočekaju truli plodovi koji su prilikom unošenja na izgled bili zdravi. I šta sada? Sledi prebiranje, trošak, razočarenje i strepnja da će se opet za par nedelja slika ponoviti. A o tome je trebalo razmišljati u vegetaciji, berbi i transportu.
Gde se to prave najveće greške pa voćari umesto zdravih plodova, posebno jabuke koja se najduže i najčešće čuva, iz skladišta iznose trulo i neupotrebljivo voće, pitali smo mr Branka Tanaskovića, stručnjaka PSS službe u Čačku.
Zrelije voće se lakše kvari
– Na plodovima obranog voća tokom čuvanja može se pojaviti više oboljenja – ukazuje ovaj stručnjak. – Pojedina vode poreklo od infekcija ostvarenih još u voćnjaku, dok su druge zaraze povezane s postupcima tokom berbe, transporta i čuvanja u skladištu. Na mnoga oboljenja najveći uticaj imaju uslovi čuvanja i prodaje plodova. Pa tako, ukoliko su skladišta za kratkoročnije čuvanje ili hladnjače neadekvatno pripremljene i funkcionalno neosposobljene, biće većih zdravstvenih problema na voću koje se čuva.
Na plodovima uskladištenim u takvim objektima brže će se pojaviti skladišne bolesti i oni će u kratkom roku postati neupotrebljivi. Od karakterističnih skladišnih bolesti to su mrka ili crna trulež, gorka trulež jabuke, siva plesan, zelena plesan jabuke i kruške koja može da zarazi voće pre berbe, ali i tokom skladištenja.
Kako smo čuli od mr Tanaskovića vreme berbe, odnosno stepen zrelosti plodova je kritičan faktor za dužinu njihovog uspešnog čuvanja. Zato je potrebno brati čvršće plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podložni mehaničkim povredama i lakše se transportuju. Pri samoj berbi, transportu i svakoj manipulaciji s plodovima valja paziti da se izbegne svako povređivanje pokožice. Ipak, to nije u potpunosti izvodljivo pa ako se desi da se neki plodovi oštete valja ih izdvojiti u posebnu ambalažu i ne unositi u skladište sa zdravim, neoštećenim.
Druga, ali ne i manje važna karika je higijena sudova za berbu i ambalaže. Ne sme se dozvoliti da se u gajbicama nađu ostaci ranije čuvanih plodova, kao ni bilo kakvi deformiteti i oštećenja koja mogu ozlediti pokožicu plodova. Ništa manje nije važna ni higijena skladišta. Ona moraju biti čista, oprana i po mogućnošću dezinfikovana. Za ovu namenu najviše se koristi hlor ili pak, natrijum-o-fenilfenat u koncentraciji 0.3 do 0.5 %.
Rizici i po zdravlje i ekonomiju
Skladišta u kojima se može kontrolisati atmosfera, pre svega temperatura, vlažnost i sadržaj kiseonika, su najpogodnija za čuvanje jer se osigurava minimalno disanje plodova, a to je jedan od značajnih faktora za povećanje otpornosti prema napadu patogenih organizama tokom čuvanja.
Od momenta zrenja u voćnjaku važno je voditi računa da se ne pojave plesni i truleži, kako na površini, tako i na mezokarpu, košticama, ili samim jezgrama što se dešava kod oraha, lešnika, kajsije…To je jedan od uslova za dobijanje plodova dobrog kvaliteta, posebno zdravih jezgara i odsustvo širenja mikotoksina.
– Zaražavanje plodova voća, ali u tom pogledu i prerađevina od njih, kao što su sokovi, džemovi, pekmezi, kaše, gazirana i negazirana pića, osim velikog rizika po zdravlje ljudi, dovodi i do značajnih ekonomskih gubitaka – upozorava mr Tanasković. – Primarna mesta za nastanak i razvoj mikotoksina su povrede na plodovima, ali patogen može u njih da prodre i preko lenticela, što je potencijalna mogućnost kod prezrelih ili plodova izloženih stresu u koji se najčešće ubrajaju ožegotine, grad i druge elementarne nepogode, ili prekomerno zalivanje u sušnom periodu. Uz sprečavanje prvih, neposrednih oštećenja u zasadu, plodove, čim se oberu i upakuju, treba u što kraćem roku uneti u prohlađena skladišta.
Piše: Svetlana Mujanović
