Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Kiša ugrozila krušku, trešnja puca

Kiša ugrozila krušku, trešnja puca

1746

Bez obzira na početak godine, kada sam, na osnovu potencijalne rodnosti, prognozirao da će ovo da bude možda jedna od najrodnijih godina u poslednjoj deceniji, desile su se mnoge nepredviđene stvari. Pre svega, imali smo izmrzavanje kod nekih voćnih vrsta u vreme oprašivanja oplodnje, pogotovo kod kruške, ali i nekih sorti šljiva, kao i kod nekih sorti višanja – rekao je profesor dr Zoran Keserović, analizirajući uticaj ciklona koji nam danima donosi kišu, grad i vetar i natapa zemlju i biljke.

Kod ovih voćnih vrsta došlo je do slabog zametanja i oplodnje. Ono što je neverovatno, ove godine smo imali i ranu pojavu grada, i velike štete od njega u zasadima voća gde ne postoje protivgradne mreže, ističe dr Keserović, dodajući da je mislio da 2018. godina ne može da se prevaziđe po količini kiše, kada smo u maju imali preko 160 milimetara. Ali, i to se desilo i, nažalost, još uvek se dešava.

– Imamo velike količine padavina koje otežavaju berbu rane jagode i velika je borba protiv monilije. Sigurno je da će ovolika količina padavina smanjiti prinose kod jagode.

Kako kaže profesor, trenutno je najteža situacija kod trešnje, jer proizvođači koji su se opredelili za rane sorte trešanja, a u ovo vreme sazreva burlat, koja je jedna od najranijih i najkvalitetnijih sorti trešanja, a stiže i merčant. Nažalost, trešnje ovih sorti imaju jako veliko pucanje ploda, koje ide i do 60 posto.

– Karmen, koji bi trebalo da se bere za 7 do 10 dana, sada nema velika pucanja, negde 20-30 posto, nadamo se da će tako i ostati – kaže dr Keserović. – Očigledno je da kod ove voćne vrste ne pomaže ni protivgradna mreža, ni plastični pokrov, jer plodovi pucaju i od vazdušne, ali i od zemljišne vlage.

Kajsija iznenadila

-Očekujem da će rod kajsije biti najveći u poslednjih deset godina. – kaže dr Zoran Keserović. – Do sada se dešavalo da kajsija izmrzne u ravnicama: u poslednjih 15-20 godina, možda su dve bile rodne. Sada se desilo obratno: kajsija u ravnicama je rodila jako dobro, a na većim nadmorskim visinama, recimo, u Maloj Remeti, na 170 metara, došlo je do izmrzavanja.

Ako se ništa nepredviđeno ne desi, poput grada, rod kajsije biće sjajan, poručuje profesor, dodajući da i za to postoji rešenje u većini zasada, jer imaju protivgradnu zaštitu, a i led je obično lokalizovan. U ovoj kategoriji je i breskva, od koje se očekuje dobar rod, upravo zbog načina na koji sazreva, zbog čega je izbegnuto i izmrzavanje i pucanje plodova od kiše.

Profesor se nada da sledeće nedelje neće pasti toliko kiše kao do sada, tako da sorte koje stižu nešto kasnije, sa trećom, četvrtom, pogotovo petom nedeljom sazrevanja, neće trpeti posledice prevelike vlage.

– Zato sam se u projektima i opredelio za sorte koje kasnije sazrevaju. Mnogi su mislili da je profit veći kod ranijih sorti, jer ranije stižu, ali, imamo velikih problema s pucanjem. Moja je preporuka da se, kod podizanja zasada, izaberu sorte kasnijeg vremena sazrevanja. Videćemo kakva će biti situacija kod jabuke, urađeno je proređivanje, nisu nam klimatski uslovi bili povoljni, međutim, biće potrebno dosta ručnog proređivanja, što očekujemo posle junskog opadanja.

Ipak, kaže, očekuje se veći prinos kod jabuke i šljive, a značajno smanjenje kod kruške, gde je oprašivanje i oplodnja bila izuzetno loša. Naime, kaže profesor, proizvođači nemaju naviku da u zasade unose bumbare koji jedini lete na temperaturama nižim od 12 stepeni Celzijusa.

– Ukratko, očekujem jednu prosečno rodnu godinu, sa velikim problemima koje je izazvala kiša i lošim uslovima oprašivanja i oplodnje – rekao je dr Zoran Keserović.

I. Radoičić