Kišno i toplo vreme pravi je raj za gljivare, jer pogoduje gljivama. Zato u godinama kakva je bila protekla 2018. dolazi do pravih „eksplozija“ i po broju vrsta, i po količinama gljiva koje se tokom ovakvih godina mogu pronaći u prirodi. Sparne dane, nažalost, prate i vesti u novinskim crnim hronikama koje govore o opasnostima nestručnog sakupljanja i neopreznog konzumiranja ovih darova prirode, o lakšim ili težim oblicima trovanja gljivama sa neretko tragičnim ishodom.
Gljive su, naime, veoma popularna, zdrava i niskokalorična hrana, ali se pored jestivih ponekad u korpi nađe i poneka otrovna, pa čak i smrtno otrovna pečurka.
Zelena pupavka kažnjava neiskusne
Nije tačno da svaka gljiva ima svog otrovnog dvojnika, ali mnoge ih imaju. Zato svetu gljiva treba pristupiti pažljivo i studiozno. Savet za svakog početnika bi uvek bio: naučiti prvo otrovne vrste pa se tek onda baciti na branje jestivih.
Greške koje mogu koštati života često umeju da budu banalne. Dobar primer je pohlepno branje blagve (Amanita caesarea) dok je još u fazi jajeta, uz izgovor da je tako najukusnija, sa opasnim previdom da i zelena pupavka (Amanita phalloides), koja ne oprašta tako lako, isto raste iz ovojnice poput blagvine i u toj fazi te dve gljive mogu biti zamenjene.
Zelenu pupavku berači često zamene i zelenim zekama i golubačama (rod. Russula). Iskusni gljivar obično u neverici odmahne glavom svaki put kada čuje da se neko otrovao zelenom pupavkom (inače gljivom koju svaki gljivar nauči čim se počeo baviti ovim hobijem) berući zeke i golubače zato što, osim zelene boje, te gljive nemaju ništa zajedničko.
Postoje i dobrovoljna trovanja koja se obično vezuju za upotrebu muhare (Amanita muscaria). Osobe koje koriste muharu pokušavaju da izazovu halucunacije po kojima je ova gljiva poznata. U tome delimično uspevaju, ali zanemaruju ključnu stvar: halucinacije su nusproizvod delovanja toksina te gljive, a osoba koja ju je koristila, nakon kratkotrajnog užitka, ostaje sa oštećenim bubrezima.
Zavodnica na pijačnoj tezgi
Ne truju se samo berači samoniklih gljiva. Ponekad i šetnja lokalnom pijacom može biti opasna za zdravlje. Neretko se na pijacama pronalaze otrovne vrste ili vrste kojima je potreban poseban režim pripreme da bi izgubile otrovnost. Zabeležena je nedavno prodaja zavodnice, koja izaziva jake gastorintestinalne tegobe. Zavodnica nije smrtno otrovna, ali se svi otrovani slažu u jednom: u nekom trenutku hospitalizacije svi su redom poželeli da su mrtvi zbog nesnosnih bolova i tegoba koje ova gljiva izaziva.
Na jednoj beogradskoj pijaci je zabeležen slučaj takozvanog potočnog vrganja. Naime, pod tim imenom je prodavac na tezgi prodavao otrovnu gljivu Paxillus involutus, koja u sebi sadrži kumulativni otrov koji se taloži u organizmu, i nakon uzastopnog konzumiranja te gljive može da dovede i do smrtnog ishoda.
Neke, inače jestive gljive izazivaju alergijske reakcije. Po tome su posebno poznati bukovača Pleurotus ostreatus i domaći šampinjon Agaricus bisporus. Uzročnici trovanja kod gajenih vrsta nisu gljivini toksini, već hemijski aditivi koji služe da gljiva ostane sveža. Poneke gljive se vode kao jestive ali uz konstataciju da mogu izazivati tegobe kod preosetljivih osoba. Po tome je poznata kuštrava sunčanica Chlorophyllum rachodes, koja je prilično česta u šumama Srbije.
Trovanja izazivaju i bezuslovno jestive gljive koje su korišćene u ishrani nakon neadekvatnog čuvanja, kada se konzumiraju prestareli i oboleli primerci, gljive koje su zamrznute pa puštene da se odlede i odstoje, kao i gljive koje su pripremljene pa predugo stajale u neadekvatnim uslovima.
Kako sprečiti da do trovanja dođe? Više je načina ali je najbolji početak taj da se slušaju saveti poznavalaca, da se u branje ide sa iskusnim gljivarima, ili da se osoba učlani u neko od lokalnih gljivarskih društava. Takođe, na internetu postoje mnoge grupe koje se pretežno bave gljivama i svako može da postavi pitanje članovima tih grupa vezano za gljive koje je nalazio ili da postavi fotografiju pronađene gljive (poštujući uputstva grupe), gde će dobiti najbližu moguću identifikaciju i savete kako da postupa prilikom branja gljiva.
Od mučnine i povraćanja do kome i smrti
Većina trovanja gljivama može se podeliti na devet sindroma, ističe Maja Karaman u “Sindromima trovanja“. Razlikuju se po dužini latentnog perioda, kao i po simptoma koje ispoljavaju otrovani gljivama.
Faloidinski sindrom karakterišu dug latentni period (6 do 24 časa do pojave prvih simptoma) i pojava dve faze – gastrointestinalne i hepatorenalne. Nakon dugog latentnog perioda dolazi prvo do gastrointestinalne faze u vidu mučnine, povraćanja, bolova u stomaku, vodene, a kasnije i krvlju praćene dijareje. Ova faza traje 12 do 24 časa, a ponekad i do četiri dana. Zatim se javlja lažno pobošanje stanja, koje traje do 24 časa. U ovom periodu dolazi do oštećenja jetre. Jetra postaje uvećana i osetljiva na dodir, javlja se žutica i stomačno krvarenje, oligurija i anurija, poremećaj svesti, a četiri do sedam dana nakon fatalnog obroka, dolazi do smrti usled hepatične kome. Ukoliko ne dođe do smrtnog ishoda, sledi dug period oporavka.
Gljive uzročnici faloidinskog sindroma, krivci za oko 90 odsto smrtnih slučajeva trovanja gljivama su Amanita phaloides, Amanita virosa, Galerina marginata, Lepiota brunneoincarnata…
Orelaninski sindrom ima dug latentni period (2 do 20 dana od konzumacije do pojave prvih simptoma). Kao posledica delovanja toksina koji izazivaju ovaj sindrom nastaje ozbiljno oštećenje bubrega, koje može dovesti do smrti. Osnovni simptomi su: iscrpljenost, smanjen apetit, glavobolja, povećana žeđ i suvoća usta, poliuria, povraćanje, dijareja, drhtanje, bolovi u lumbalnom regionu. U kasnijem stadijumu javlja se oligurija i anurija kao posledica oštećenja bubrega.
Gljive iz roda Cortinarius su izazivači ovog sindroma.
Giromitrinski sindrom karakteriše latentni period od 6 do 12 sati, nakon kojeg sledi gastrointestinalna faza. Simptomi su veoma varijabilni i variraju od osećaja slabe mučnine do smrtnog ishoda. U inicijalnoj gastrointestinalnoj fazi to su: iscrpljenost, osećaj nadutosti, bolovi u stomaku, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje. U mnogim slučajevima nakon ove faze dođe do potpunog oporavka. U ozbiljnijim slučajevima dolazi i do hepatorenalne faze: povećana i oseljiva jetra, žutica, hemoglobinuria, kao i razni neurološki simptomi. Nakon dva do tri dana kolaps cirkulacije i respiracije može dovesti do stanja kome i smrtnog ishoda.
Iazivači ovog sindroma su gljive iz roda Gyromitra.
Muskarinski sindrom, uprkos njegovom nazivu, nema veze sa trovanjem uzrokovanom konzumiranjem gljive Amanita muscaria, već ga izazivaju gljive rodova Inocybe i Clitocybe. Ima kratak latentni period i prvi simptomi se pojavlju već 15 do 30 minuta nakon konzumiranja gljiva. Osnovni su: otežano disanje, pojačano lučenje pljuvačke, pojačano znojenje, povraćanje, dijareja, grčevi, suženje zenica, teihopsia (vizuelne senzacije u vidu fluoroscentnih cikcak linija), poremećaj vida, snižen krvni pritisak, usporen puls. Smrtni ishod je redak i zabeležen je u samo 5 odsto slučajeva trovanja.
Panterinski sindrom ima snažan psihoaktivni efekat. Latentni period traje od 30 minuta do 3 sata. Nakon 10 do 15 sati, simptomi nestaju i sledi snažan psihoaktivni period dubokog sna. Osnovni simptomi su slični onima koji nastaju kao posledica intoksikacije alkoholom: konfuzija, problemi u govoru, ataksija, poremećaj vida, iscrpljenost. U zavisosti od okruženja u kojem se čovek nalazi, mogući su različiti efekti: anksioznost i depresija, indiferentnost, euforija, plakanje, nekontrolisani smeh, razigranost, pevanje… Poremećaj u percepciji vremena i prostora, halucinacije i osećaj nadljudske snage takođe su tipični simptomi ovog sindroma. Često se javljaju i drhtanje i grčevi u mišićima. Panterinski sindrom nije smrtonosan, ali s obzirom na to da dolazi do ozbiljnog poremećaja svesti, smrtni ishod nije isključen.
Uzročnici su: Amanita muscaria, Amanita pantherine, Amanita gemmata, Amanita regalis…
Psilocibinski sindrom, za razliku od ostalih sindroma, nastaje namernom konzumacijom toksičnih gljiva zbog njihovog specifičnog efekta i koriste se kao rekreacione droge. Simptomi se mogu podeliti u dve grupe: 1) fizički nastaju nakon kratkog latentnog perioda (od 15 minuta do 2 sata) i obuhvataju glavabolju, vrtoglavicu, poremećaj ravnoteže, usporen puls i snižen krvni pritisak, i 2) psihoaktivni – ovaj efekat je domninantan i doživljava se kao veoma pozitivno ili veoma negativno iskustvo. Neki od simptoma su: osećaj sreće, anksioznost, depresija, osećaj slobode, agresija (prema drugima ili prema sebi), bes, halucinacije, poremećaj percepcije vremena i prostora, depersonalizacija, delirijum… Efekti prestaju nakon 6 do 10 sati, najčešće bez posledica.
Izazivaju ga gljive iz roda Psilocybe.
Koprinus sindrom specifičan je po tome što do toksičnog efekta dolazi jedino ukoliko se nakon obroka od gljiva konzumira i alkohol. I najmanja količina alkohola je dovoljna da izazove ovaj sindrom, a osetljivost na njega može da traje čak do 72 sata. Simptomi se pojavljuju već nekoliko minuta nakon konzumiranja alkohola i javlja se: osećaj vrućine, intenzivno crvenilo lica, vrata i grudi, metalni ukus u ustima, ubrzan puls, drhtanje udova, glavobolja i vrtoglavica, snižavanje krvnog pritiska. Mučnina i povraćanje se retko dešavaju. Smrtni slučajevi nisu zabeleženi.
Najpoznatiji izazivač ovog sindroma je gljiva sivi jarčić (Coprinopsis atramentaria).
Paksilus sindrom predstavlja imunohemolitičku anemiju, i pre se može smatrati alergijskom reakcijom nego tipičnim trovanjem. Prvi simptomi se pojavljuju nakon relativno kratkog latentnog perioda koji traje 1 do 2 sata i podrazumeva grčeve u stomaku, povraćanje i dijareju, nakon kojih slede hemolitički simptomi: subikterus, oligurija, anurija, hemoglobinurija i bolovi u bubrezima. Takođe dolazi i do pada u koncetraciji hemoglobina. Karakteristika tipičnog paksilus sindroma je da je nastaje nakon dugog perioda konzumacije toksične gljive.
Izazivač je gljiva Paxillus involutus.
Gastrointestinalni sindrom obuhvata sve vrste trovanja kod kojih su gastrointestinalni poremećaji dominantni i ne dolazi do trajnih oštećenja organa. Nakon relativno kratkog latentnog perioda (15 minuta do 2 sata) javljaju se mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bolovi i grčevi. U ozbiljnijim slučajevima dolazi do grčeva u mišićima i poremećaja u cirkulaciji. Takođe, javlja se i pojačano znojenje, salivacija i drhtavica. Ovaj sindrom ne izaziva nikakva trajna oštećenja, međutim, kod male dece, kao i kod starijih i bolesnih osoba, može doći do ozbiljnijih posledica.
Veliki broj gljiva izaziva ovaj sindrom – rodovi Russula, Lactarius, Boletus, Ramaria i dr.
Kako i zašto se trujemo?
Kako do trovanja uopšte dolazi? O čemu to treba voditi računa kada se sakupljaju samonikle gljive? Odgovori na ova pitanja uopšte nisu jednostavni, ali se ipak mogu izdvojiti neki osnovni:
Nedovoljno poznavanje gljiva osnovni je razlog trovanja. Ne postoji neki univerzalni ključ na osnovu kojeg se mogu razlučiti otrovne od jestivih gljiva. Da bi ih bezbedno brao za ishranu, gljivar mora poznavati karakteristike svake vrste ponaosob i osnovne karakteristike rodova gljiva.
Nepažnja je uvek korak do nesreće. Ponekad najsitnije osobine određene vrste mogu da predstavljaju razliku između ukusnog obroka i vikenda u bolnici, ili čak rubrike u crnoj hronici. Identifikacija pronađene gljive se nikada ne sme raditi ovlaš ili na brzinu. Obraćanje pažnje na detalje je upravo ono što razlikuje gljivara od običnih berača koji poznaju svega nekoliko vrsta, a i tih nekoliko ovlaš i površno.
Preterana samouverenost veoma je čest uzrok trovanja. Iako su rasprostranjene zablude da se najčešće truju „stručnjaci“ koji ceo život beru samonikle gljive, uglavnom se ispostavi da ti takozvani stručnjaci spadaju u grupu berača koji ni približno dovoljno ne poznaju složeni svet gljiva, ali tvrde da su veliki poznavaoci iako su tokom svoje beračke karijere brali svega nekoliko najčešćih vrsta. Godine bogate gljivama umeju da iznesu na svetlo dana neke ređe vrste na kojima ovi nazovi stručnjaci “padaju” i završavaju hospitalizovani.
Vremenski uslovi mogu uticati na kobne greške berača. Kiša ponekad ume da ukloni prepoznatljive karakteristike pojedinih vrsta, usled čega može doći do zamene i trovanja. Takođe, blaga zima može da „prevari“ tipično jesenju gljivu, koja tada zaluta u proleće i biva zamenjena njoj sličnim prolećnim vrstama.
Tradicionalističke zablude takođe uzimaju danak. Teško je iskorenjiva osobina našeg naroda da će radije verovati „sedim“ glavama nego upozorenjima naučnika. Tako dolazimo do čitave lepeze zabluda, poput onih da gljive sa panjeva nisu otrovne, da su samo one jarkih boja otrovne, da srebro potamni u dodiru sa otrovnom gljivom i slično.
Greška druge osobe može i znalce koštati zdravlja ili glave. Ponekad se i pažljiv gljivar otruje tuđom greškom. Zabeleženo je više slučajeva trovanja otrovnom zavodnicom tako što je osoba poverovala nekom drugom i sa torbom punom lisičarki u kotlić ubacila i otrovne zavodnice.
M. Daljev
Dobro jutro broj 562 – Februar 2019.
