Piše: prof. Dr Zoran Keserović
Trešnja je, pored jagode, jedna od voćnih vrsta čiji plodovi vrlo rano stižu. Veoma je omiljeno voće kod naših potrošača, ali i u celom svetu i zbog toga se dosta radi na stvaranju novih sorti i uvođenju novih tehnologija. Sezona potrošnje kod nas traje oko mesec i po dana, do kraja juna i početkom jula. U Španiji u Valensiji i Madridu video sam trešnje u novembru, čija je cena bila oko 24 evra.
U Holandiji sam prisustvovao kalibriranju trešanja iz plastenika, koje su gajene u kontejnerima i izvozile su se za Japan po ceni od 12 evra, a prosečna masa plodova sorte Kordia bila je oko 20 grama.
Plodovi trešnje se pretežno koriste za stonu potrošnju, ali i za preradu u domaćinstvima i industriji u slatko, kompote, džem, voćne salate i sokove. Plodovi nekih sorti mogu se koristiti za sušenje i smrzavanje, ali i za proizvodnju rakije trešnjevače koja blagotvorno deluje na oslabljeni organizam, a u nekim zemljama se prerađuju i u vino.
Oprašivači neophodni za većinu sorti
Srbija, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku iz 2020 godine, proizvodi trešnje na ukupno 4.384 hektara. Ta površina je 2005. bila 3.458ha, što znači da je od 2005. godine do danas podignuto oko 1.000 novih hektara zasada trešanja. Ubedljivo najveće površine pod trešnjom su u opštini Grocka, i tu se nalazi više od jedne četvrtine zasada trešnje u našoj zemlji. Srbija je po tim površinama na 14. mestu u Evropi. Poznato je da je centar trešnjarstva selo Ritopek. Pored Grocke, trešnja se u većem obimu gaji i u Smederevu, Čačku, Smederevskoj Palanci, Topoli, ali su najsavremeniji zasadi podignuti u Vojvodini, u Zapadnobačkom okrugu.
Od 2004. godine do danas, najveća proizvodnja trešanja zabeležena je 2004. godine – 30.823 tone, a najmanja 2020. godine – 14.961 tonu, zbog niskih temperatura i prolećnih mrazeva. S prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 19.974,6 tona, Srbija se nalazi na 10. mestu u Evropi. Najveći proizvođači trešnje u Svetu su Turska, SAD i Iran, a u Evropi Italija, Španija, Rumunija i Rusija. U svetu se proizvede oko 1.818.970 tona, od toga oko 45 odsto u Evropi i oko 40 odsto u Aziji.
Među činiocima koji najviše ograničavaju proizvodnju trešnje u Srbiji nalaze se neadekvatna struktura sortimenta, korišćenje bujnih generativnih podloga (divlja trešnja i magriva), podizanje zasada u neodgovarajućim agroekološkim uslovima u kojima često dolazi do izmrzavanja, velike količine padavina u vreme berbe, gde zbog zemljišne i vazdušne vlage dolazi do pucanja plodova. U poslednjih nekoliko godina podižu se savremeni zasadi u gustom sklopu, s protivgradnom mrežom i fertirigacijom. Može se slobodno reći da je, posle jabuke i borovnice, najviše na uvođenju savremenih tehnologija urađeno kod trešnje, ali nije samo u pitanju uvođenje tehnologije, već i dobar izbor sortimenta i podloga. Neki su proizvođači napravili grešku u strukturi sortimenta i prilikom podizanja zasada u neodgovarajućim agroekološkim uslovima, tako da je u poslednje tri godine došlo do značajnijeg izmrzavanja.
Trešnja se kod nas gaji ređe u vidu plantažnih zasada, češće u vidu pojedinačnih stabala, mada u poslednje vreme postoji interesovanje za masovnu proizvodnju ove voćne vrste. Trešnja se na okućnicama može saditi u vidu soliternog stabla velikih dimenzija ili na parceli manje površine u sistemu špalira na slabo bujnim podlogama kao što su Gizela 5 i 6. Korišćenjem slabo bujnih podloga, uz primenu operacija letnje rezidbe, stablo trešnje može se formirati u obliku vaze ili nekog od dekorativnih uzgojnih oblika. Krupno lišće i obilje cvetova čini je veoma dekorativnom voćnom vrstom.
Najveći broj sorti trešnje ima izraženu autoinkompatibilnost, zbog čega je ova voćna vrsta izrazito stranooplodna. Stranooplodne sorte trešanja ne smeju da se gaje u čistim zasadima, jer će u takvim zasadima ostati trajno nerodne. Pri gajenju ovih sorti neophodno je obezbediti sorte oprašivače koje cvetaju u isto vreme, da približno sazrevaju i da imaju kompatibilne gamete. Na primer, za Kordiu dobri oprašivači su Regina, Ferovija i Džordžija, za sortu Regina dobri oprašivači su Kordia, Ferovia i Germerzdorfska. Postoje i samooplodne sorte kao što su Svithart, Sanberst i dr.
Izbor sorti i podloga
Izbor sortimenta trešnje za odgovarajuće agroekološke uslove jedan je od najvažnijih faktora uspešne proizvodnje. U poslednje vreme mnogi proizvođači napravili su greške prilikom izbora sortimenta, tako da ili slabo rađaju, ili plodovi nisu transportabilni, a zabeleženo je i veliko izmrzavanje, pogotovu u poslednjih nekoliko godina, zbog niskih zimskih temperatura ili prolećnih mrazeva.
Prilikom izbora novih sorti treba obratiti pažnju na sledeće faktore: na otpornost sorti na niske temperature i prolećne mrazeve, na vreme sazrevanja, na krupnoću plodova (28-30mm), oblik ploda (srcast), boju ploda, čvrstinu ploda i transportabilnost, otpornost na pucanje, da ima prinos od 12 do 15 tona, tolerantnost na bolesti i visok sadržaj rastvorljivih suvih materija. U Srbiji su do skora bile vodeće sorte Burlat i Germerzdorfska. U poslednje vreme pojavilo se jako mnogo sorti. Prema mom iskustvu, prema nedeljama zrenja preporučujem sledeće sorte trešnje.
Pored izbora sorti, za trešnju važan faktor jeste izbor podloga. Trešnje se mogu kalemiti na vegetativne i generativne podloge. Kod nas se u rasadničarskoj proizvodnji najviše koriste generativne podloge, i to sejanci divlje trešnje (vrapčare – Prunus avium L) i magrive (rašeljke – Prunus mahaleb L). Sejanci divlje trešnje ređe se koriste kao podloga za trešnju.
Divlja trešnja (Prunus avium L.) generativna je podloga koja preferira aerisana i rastresita zemljišta. Dobre rezultate daje na kiselim zemljištima.
Magriva (Prunus mahaleb L.)takođe je generativna podloga za trešnju koja se koristi širom sveta. U odnosu na divlju trešnju, bolje podnosi teška zemljišta, ali i zemljišnu i vazdušnu sušu. Otporna je na kreč u zemljištu i može se koristiti na zemljištima na kojima su prethodno gajene trešnje. Na teritoriji Vojvodine magriva je jedna od vodećih podloga za trešnju, na alkalnim zemljištima. Uprkos prednostima u pogledu agroekoloških uslova, magriva se ne preporučuje u uslovima intenzivne proizvodnje, zbog veoma velike bujnosti stabala i lošijeg kvaliteta ploda u odnosu na vegetativne podloge kakva je, na primer, Gizela 5.
Kolt (Colt) vegetativna je podloga koja dobro podnosi teška zemljišta. Sreće se u starijim zasadima trešnje, ali nije preporučljiva za sadnju na teritoriji Srbije, jer se prema dosadašnjim iskustvima nije dobro pokazala kod nas.
Gizela 5 (GiSelA 5)spada u grupu slabo bujnih podloga za trešnju, mada joj je bujnost u prvim godinama velika. Posebno je pogodna za plodnija zemljišta, gde u uslovima dovoljne obezbeđenosti vodom daje najbolje rezultate. Ne podnosi teška zemljišta, sušu, kao ni višak, odnosno, veće količine vode. Umereno je osetljiva na kreč u zemljištu. Iz istog programa oplemenjivanja je podloga Gizela 6. Adaptivnost ove podloge na različita zemljišta je mnogo bolja u odnosu na gizelu 5. Bolje podnosi sušu, ali nije pogodna za gajenje u mediteranskim uslovima. Gizela 5 je najznačajnija slabo bujna vegetativna podloga za trešnju u svetu Uz adekvatno redovno navodnjavanje, na teritoriji Srbije Gizela 5 predstavlja vodeću podlogu koja daje visoke prinose i plodove visokog kvaliteta.
Ostale vegetativne podloge za trešnju: F-12/1,Weiroot 158, MaxMa 14, Pi-Ku 1, CAB 6P, PHL-A, kao i dve perspektivne podloge: Krymsk 5 i Krymsk 6.
Izbor oblika krune
Kod trešnje se primenjuju sledeći uzgojni oblici: etažna piramidalna kruna, poboljšana piramidalna kruna, kotlasta kruna-vaza, palmeta s kosim granama, uspravna vaza, španski grm ili redukovana vaza, vogelovo vreteno, canovo vreteno, vitko vreteno, vertikalna osa. Od svih uzgojnih oblika koji su navedeni, moja je preporuka da se, ako se koriste bujnije podloge, ide sa španskim grmom-redukovana vaza, a ako se ide sa kržljavim podlogama – s vitkim vretenom, odnosno, u superintenzivnim zasadima koji se sade na Gizeli 5 na 50cm – s vertikalnom osom.
Da bi se pravilno formirao oblik krune, veoma je važno da se koriste kvalitetne sadnice i da, po mogućnosti, budu s prevremenim grančicama. Uspešna proizvodnja trešnje ne može se zamisliti bez kvalitetnog sadnog materijala.
Pri kupovini sadnica treba posebno obratiti pažnju na stanje korenovog sistema i, ako ima nekih izraslina, treba proveriti o čemu se radi. Takve sadnice ne treba saditi. Posebnu pažnju pri kupovini sadnica treba obratiti na to da li su one sveže, jer zbog dužeg transporta često dehidriraju ili se isuši korenov sistem. Ukoliko su sadnice duže vreme provele u transportu, treba ih držati u vodi 12 do 24 časa, da bi nadoknadile izgubljenu vlagu. Da ne bi došlo do isušivanja korena pri transportu, na korenov sistem se stavlja vlažan treset ili se koren umotava u vlažne krpe, odnosno, za kraći transport u polietilenske kese. Najbolje je, ukoliko je to moguće, da se sadnice odmah, ili što je moguće pre po vađenju iz rasadnika, sade u voćnjaku. Često su proizvođači imali problema sa sadnim materijalom iz uvoza, ako sadnice nisu dovoljno odrvenele, odnosno ako su izvađene pre vremena i posađene u stresne uslove: recimo, da se temperatura spusti naglo ispod -15. U takvim slučajevima dolazi do pojave bakterioza. Takođe, veliki problem pričinjavaju i skolitide-potkornjaci, koji mogu naneti velike štete tek posađenim sadnicama
Sadnja u pravcu sever – jug
Trešnja je heliofitna vrsta i zahteva dobru osvetljenost svih delova krune, kako bi kvalitetno plodonosile, te je sadnja u pravcu sever-jug najadekvatnija. Usled nedovoljne osvetljenosti dolazi do ogoljavanja grana u unutrašnjim delovima krune, a rodni pupoljci se izmeštaju samo na periferiju krune. Kao voćka umerenog klimata, trešnja ima široku amplitudu u pogledu zahteva prema toploti, te se uspešno može gajiti u područjima s temperaturama od -25˚C do +35˚C, ali je ipak u pogledu toplote zahtevna vrsta.
Kod trešnje, u zavisnosti od izabrane sorte i podloge, može doći do izmrzavanja pupoljaka na temperaturama oko -15˚C. Pozni prolećni mrazevi predstavljaju opasnost po cvetne pupoljke koji su već počeli da se otvaraju (-3 do -5˚C), koji se nalaze u fazi punog cvetanja (-2˚C), ali i po tek zametnute plodove (-1,5˚C). Niske temperature nisu jedini negativni faktor, budući da i visoke takođe mogu imati štetno dejstvo na rast, razvoj i plodonošenje trešnje. Najznačajnije faze koje mogu biti pogođene ovim negativnim dejstvom jesu period cvetanja, kada usled visokih temperatura dolazi do isušivanja žiga tučka, zatim letnji period kada može doći do opadanja plodova, venjenja listova, smanjenja fotosinteze, usporenog rasta i razvoja, kao i formiranja dvostrukih tučkova (što će rezultirati brojnim blizanačkim plodovima sledeće godine), a sve usled temperatura viših od 35˚C. Velike probleme često prave padavine i niže temperature u vreme cvetanja, pogotovu kod trešnje, gde se u zasad u takvim okolnostima moraju unositi košnice bumbara. Takođe, veliki problem kod trešnje predstavlja pucanje plodova usled prevelike zemljišne i vazdušne vlage.
Nema velike zahteve prema zemljištu, ali pogoduju joj svakako aerisana, plodna i propusna zemljišta, s pH vrednošću 6 do 7. Zahtevi prema zemljištu zavise od podloge koja se koristi za kalemljenje. Ukoliko se koriste generativne podloge, zahtevi prema zemljištu nisu specifični, međutim, ukoliko se koriste vegetativne podloge, trešnji ne odgovaraju teška, zbijena i zemljišta koja pate od zabarivanja ili velike količine vode.
Trešnja podnosi i svega 400-500mm padavina godišnje, ali je za redovnu i obilnu rodnost neophodno bar 600mm pravilno raspoređenih padavina ili – navodnjavanje. Raspored padavina je izuzetno važan, budući da velika količina vode odjednom dovodi do gušenja korenovog sistema, kao i pucanja plodova pred samu berbu.
Karmen i Regina otporne na mrazeve
Kod trešnje su u poslednje vreme primećena velika izmrzavanja. Od sledećih ispitivanih sorti na izmrzavanje: Burlat karmen, Grej star, Svit sareta, Kordia, Ferovia, Regina, Svit hart, na svim lokalitetima Srbije, najveću genetsku otpornost na prolećne mrazeve pokazale su sorte Karmen i Regina. Takođe je primećeno veliko pucanje plodova kod Svit sarete, Grej stara i sorte Svit lorenc. Analizom rodnosti i kvaliteta u svim plantažema u Srbiji izdvojile su se sledeće sorte trešnje: Svit lorenc, Karmen, Vera, Svit stefano, Ferovia i Regina. Ovi podaci su veoma značajni za dalji izbor sorti trešnje i lokaliteta za gajenje.
