Na novosadskom Spensu 12. februara održan je treći po redu Agrokompas i Festival hrane. Po rečima autora koncepta Agrokompas Đorđa Mojića, u ovom trenutku veoma se ozbiljno i odgovorno razgovara o poljoprivredi.
- Poljoprivreda nije motika, ona je zastava Srbije. Kada je dignemo dovoljno visoko, u Srbiji će biti jako lepo. Hoćemo da mladi ljudi ostanu u zemlji i selo smatramo najjačim adutom Srbije. Naš koncept hoćemo da naslonimo na četvrtu tehnološku revoluciju, počevši od umrežavanja. Selo je moguće podići i vezati za grad na taj način – rekao je Mojić.
Po svim pokazateljima Srbija je tipična agrarna zemlja te Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u proteklih nekoliko godina idvaja sve više sredstava i donosi mere za poboljšanje uslova rada i proizvodnje, naglasio je Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
- Pored intenziviranja primarne biljne i stočarske proizvodnje, jedan od prioriteta, kada se govori o podsticajima poljoprivrednim proizvođačima, jeste jačanje prerađivačkih kapaciteta i marketinga poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, tu su i mere namenjene mladim poljoprivrednicima. Cilj je da se na gazdinstvu radi prerada, ali i objedinjavanje ponude na nivou lokalne zajednice – podsetio je Stanojević i napomenuo da je poseban akcenat na mladim poljoprivrednim proizvođačima preko startap kredita koji obezbeđuju avans od 75 odsto. Na poslednji konkurs prijavilo se više od 5.000 proizvođača, što znači da su mladi ljudi zainteresovani da rade na porodičnim imanjima.
Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, naglasio je da se dugo pričalo o tome da su mladi i dame nosioci razvoja sela.
- Od 2017. godine mladi na selu i žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom Vlada AP Vojvodine finansijski podržava i omogućeno im je da značajnije učestvuju u dobijanju sredstava iz pokrajinskog agrarnog budžeta. Primera radi, 2016. godine učešće mladih u sredstvima sekretarijata iznosilo je svega 20 odsto. Prošle godine taj procenat je bio 68 posto – rekao je Petković i pozvao proizvođače da i ove godine učestvuju na konkursima koji su u većoj meri već raspisani.
Odgovor na pitanje kako sve ovo funkcioniše u praksi, potražili smo od žena koje se bave preradom primarnih poljoprivrednih proizvoda. Melinda Bartolo Balaž iz Čonoplje na svom porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi polutvrde domaće sireve, jogurt, krem sir, kajmak. Sve ovo radi u kućnoj radionici dok je mini mlekara u fazi izrade.
- U junu će nam stići mašine i tada ćemo registrovati i firmu, a do tada naše proizvode prodavaćemo s kućnog praga. Sada je reč o lokalnoj prodaji, a Internet je čudo. Kućnu dostavu radimo na teritoriji somborske opštine, a kupci koji su nas pronašli preko Interneta postali su stalne mušterije – kazala je naša sagovornica.
Internet je nezamenljiv
Gabrijela Tripković predstavila je porodičnu vinariju „Vrt“ iz Riđice kod Sombora. Ova porodica je pre devet godina zasadila prve vinograde, a prvo vino napravili su pre 6-7 godina. Sa svojim vinima Tripkovići su učestvovali na takmičenjima, a prošle godine osvojili su i prvu zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju održanom u Beču. Do sada je ova porodica sve uradila vlastitim sredstvima, a sada planira da učestvuje na konkursu za vinare koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodprivredu i šumarstvo. Da bi proizvodi našli put do kupaca, treba biti uporan, organizovati degustacije, pojavljivati se na sajmovima, prihvatiti svakog kupca, bez obzira na to da li je on mali ili veliki, i sve to garantovati kvalitetom. Marketing kao deo prodaje kod nas je za sada zastupljen na društvenim mrežama, pre svega na Fejsbuku i, naravno, Internet je nezamenljiv – rekla je Gabrijela i naglasila da je lični kontakt s kupcima ipak najbolji.
Jasna Bajšanski
