– Svake godine hiljade i hiljade tona hrane biva bačeno. Za to vreme jedemo jednoličnu, bezukusnu hranu, zaboravljamo ukuse, mirise, boje i oblike starog povrća, koje je danas talac laboratorija i naprednih tehnologija, koje iz starih sorti izvlače materijal i pretvaraju ga u bezlične hibride i GMO – upozorava Svetioničar, vlasnik Mare Panonium Garden, bašte i sajta, posvećenih uzgoju i promociji autentičnih sorti, sve traženijih u svetu.
Predrag Radojević, naturalizovani Pančevac, zaljubljenik je u stare sorte paradajza, paprike, krastavaca, tikvica i na društvenim mrežama možete ga videti najčešće u ulozi promotera starih sorti. Kako kaže, jurnjavu za tonama, dužim vremenom stajanja, prevremenim branjem, produženim čuvanjem pravdamo većim prinosima koji će pobediti glad.
– Na kraju svake godine, hiljade i hiljade tona hrane biva bačeno jer je neprodata. Za to vreme jedemo jednoličnu, bezukusnu hranu, zaboravljamo ukuse, mirise, boje i oblike starog povrća, koje je danas talac laboratorija i naprednih tehnologija, koje iz starih sorti izvlače materijal i pretvaraju ga u bezlične hibride i GMO – upozorava Svetioničar, vlasnik Mare Panonium Garden, bašte i sajta, posvećenih uzgoju i promociji autentičnih sorti, sve traženijih u svetu. – Staro seme nema nikoga osim nas.
Čuva staro, ne pravi novo
– Postoji trend među nekim velikim svetskim kolekcionarima – Tom Wagner, Wild Boar Farm i slični, da sami miksuju i prave nove „stare“ sorte. Ja se time nikad ne bih bavio, iako su sve „stare“ sorte nastale upravo mešanjem dve postojeće sorte, to se dešavalo slučajno, „otvorenim oprašivanjem“. Ako je priroda odlučila da nastane nova sorta, učiniću sve što je u mojoj moći da tu sortu sačuvam. Ali da pravim neku novu, namerno, ne – kategoričan je Predrag Radojević.
Stomatolog, informatičar, ekolog…
Njegova bogata biografija odslikava život čoveka koji mora da stvari istera do kraja, ali se ne libi toga da neku novu životnu priču isplete od početka. Tako je kao stomatolog okačio mantil i brusilicu o klin i počeo da se bavi dizajnom, ali i Desktop Publishing-om, a specijalista je i za troubleshooting Windows i Excel. Na pitanje kako je od IT sektora došao do ekologije, zdravog života i paradajza u boji, šaljivo odgovara da je samo smrt sto posto sigurna.
-Završio sam stomatologiju, bio prilično dobar student, radio i na fakultetu i po privatnim ordinacijama, ali nikako do stalnog posla. Došlo je bilo vreme kad si morao da budeš nečiji ili da pripadaš nekima da bi dobio posao. Ja sam bio to što jesam, imao tri kofera znanja, ali se to nije računalo. Za privatnu ordinaciju nije bilo novca – kaže Predrag. – Posle desetog ”strpi se još malo” digao sam ruke, prodali smo kola i kupili prvi kompjuter, u jesen 1990. Počeo sam sa DTP-om na 286 sa 1Mb RAM-a, 40Mb HD i Hercules grafičkom kartom, monohromatskom (postojao je program koji je slagao da je CGI sa 16 nijansi sive). Kad radite prelom knjige na najprostijoj mogućoj mašini, naučite se strpljenju, dovijanju i svim podlim trikovima, pa sam i nehotice zašao u tada DOS/Windows, troubleshooting (a za to je bilo prilika i prilika), prvi Office (i sve sledeće) Corel, Quark, malo kasnije i Photoshop.
Kako kaže, godinama je bio u IT svetu, radio u školama računara kao predavač, povremeno uskakao i kao zamena u srednjoj školi, pisao skripte, održao više od 100 kurseva. I na kraju shvatio da provodi po 20 sati uz računar, u štampariji na 500 metara od kuće.
-Odem jedno jutro u 8 i vratim se u 9 ujutru, sutradan. I onda sam potražio “spas” u bašti, bilo kakvoj, tek nešto da radim, da se krećem, da sam napolju – kaže naš sagovornik. – Kad sam prvi put otišao na pijacu da kupim rasad, nisam ni znao šta da tražim niti sam imao pojma ni o jednoj sorti paradajza (čuo za “jabučar” i “volovsko srce”). Nešto kasnije, supruga mi je iz Holandije donela nekoliko kesica, “san marzano lungo”, “sweet 100”, “marmande”, i tad sam prvi put čuo za izraz heirloom (starinski). Naleteo sam na jedan fantastičan thread “Uzgajanje cveća, istine i laži” ili sličan naziv, tu čuo za forum Svet biljaka i tako, zarazio se, neizlečivo – kaže večno nasmejani Svetioničar, ime pod kojim je poznat na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu, gde ima i svoj kanal sa snimcima predavanja i radionica na temu uzgajanja paradajza.
Rađanje “Paradajza u boji” i Svetioničara
Dodaje da je sve počelo kada je shvatio da u našim radnjama ne može da se kupi ni jedna jedina vrsta semena starog paradajza.
-Ubrzo sam shvatio da nijedna institucija ne želi da se time bavi. Tu nema novca kao što se zaradi na hibridima. Onda sam se prihvatio toga da potražim, sačuvam, razmnožim stare sorte paradajza, naučim o njemu, ali ne sa suvoparne naučne strane, o tome ima milion knjiga, već o istoriji, zabludama, ličnostima, pričama koje prate mnoge sorte.
I tako je nastao “Paradajz u boji”. Knjiga koja govori o istoriji, zabludama, predrasudama, istinitim i izmišljenim događajima i ljudima, legendama, nesporazumima i svemu ostalom kroz šta je paradajz prošao u poslednjih 500 godina koliko je poznat savremenoj civilizaciji. “Paradajz u boji” priča je o vremenima kada je slavljen, ali i onim kada je za dlaku izbegavao potpuno nestajanje. O svojatanjima, prokletstvima i uzdizanjima u nebesa. O 71 staroj sorti, sa zanimljivim pričama i istorijskim događajima koji su pratili pojedine sorti, uz uputstva o ključnim periodima uzgoja paradajza: od sejanja, preko pikiranja, pripreme bašte za sadnju, nege… Knjiga za stručnjake, ali i potpune početnike, one koji bi želeli da pokrenu baštu, a nemaju iskustva ili iz bilo kog razloga ne mogu ili ne žele da pitaju za savet. Delovi ove knjige mogu se naći i na krovnom domenu Predraga Radojevića manus.rs, posvećenom paradajzu, sadržinski toliko raznovrsnom da bi postideo mnoge naše portale. Sličan njemu je sajt svetioničar.com, na kojem možete naći savete za izgradnju kuće, ali i izradu predmeta od drveta, za postavljanje plastenika ili dizanje ograde. Iskustvo u kreiranju veb sadržaja pomoglo je Predragu u pregledljivosti sajta koji je, u suštini, most između onoga što pravi, i korisnika i kupaca, sve češći način na koji neko ko se u suštini bavi poljoprivredom može da iskoristi prednosti moderne tehnologije kad je prodaja i plasman proizvoda u pitanju.
-Svetioničar je sajt posvećen onima koji moraju sami. Bilo šta – kaže Predrag. – Ima ljudi koji su okruženi drugim ljudima koji će im pomoći u različitim poslovima. Opet, ima onih koji zbog raznih razloga, većinu poslova koje rade, moraju da urade sami, bez ili s jako malo novca, bez alata, iskustva, bilo kakvog znanja… Svetioničar je sajt za snalaženje, za „moram-uradiću“. Najveći deo posvećen je zidanju kuće i, koliko mi je poznato, bar tri kuće u Srbiji nastale su nakon posete mom sajtu. Ljudi su mi slali mejlove, zahvalili se na onome što su videli i napisali da „kad smo videli kako si uradio, odlučili smo da uradimo i mi“. Veći kompliment od toga ne postoji. Srce mi je puno – kaže Predrag, ističući da, kao neko ko je 30 godina proveo na uličnim i pijačnim tezgama, dobro zna šta su sunce, vetar, prašina, vlaga, hladnoća, sneg, neprijatni kupci, i zato je ono što radi „preselio“ na internet.
Poslednjih 6-7 godina naš sagovornik samo tako i posluje.
U pripremi druga i treća knjiga
Na pitanje da li planira da proširi proizvodnju, Radojević odgovara odrično. – Država je i dalje inertna po ovom pitanju, a bez njene podrške i aktivnog učešća, ovakav rad nema neku svetlu budućnost. Trudim se da kolekciju održim na razumnom nivou što se broja sorti tiče i da prikupim što više domaćih sorti paradajza (mada ima u kolekciji i krastavaca i paprika). Ove godine ću verovatno objaviti i drugu knjigu, a u pripremi je i treća. Idem i pričam o starim sortama i staroj bašti gde god me pozovu, ali, sve dok se gleda isključivo na površina-prinos-zarada, stare sorte će nestajati. Ljudi kupe 300 sadnica hibrida, a od mene kupe 10 sadnica starog paradajza, „da se zaslade“. S takvom matematikom se ne može izboriti – izričit je naš sagovornik.
Sajt o biljkama
– Internet je snažan i moćan medijum, možete pokazati sve čime se bavite: od video-snimka mladih rasada u prolećno jutro do aranžmana egzotičnih sorti paradajza na tanjiru ili u nekom rustičnom okruženju – odgovara Predrag. – Sajt o biljkama je po svim merilima veliki, nažalost, neki smatraju da je prevelik, pa se trudim da u svakoj narednoj verziji optimizujem sadržaj i da ga učinim preglednijim i pristupačnijim svim posetiocima sajta. A tu je već veliki problem jer na sajt dolaze i mladi novi baštovani iz jednog haj-tek okruženja i penzioneri koji su tek od skora naučili da koriste kompjuter. I za jedne i za druge sve mora da bude pregledno, dostupno i brzo i to je bio i biće najveći problem. Dok radim na tome, učim mogućnosti veb dizajna, HTML i CSS, imam sreće da mogu da pitam nekoliko ljudi koji su u tome mnogo bolji od mene, ali me trpe i hoće da pomognu.
Ima li u tome istine kad je u pitanju povrće koje uzgaja i prodaje: paradajz, krastavac, paprika, tikvica, koji se tradicionalno gaje na našim prostorima, a naši ljudi veruju uglavnom proverenim sortama, izbegavajući eksperimentisanje?
Vlasnici gazdinstava često ističu da je budućnost malih proizvođača upravo u proizvodnji malih, ekskluzivnih serija, a Predragove neobične, stare sorte paradajza, paprike i tikvica, savršeno se uklapaju u savremene tržišne tokove.
– U svakoj oblasti života imate ljude koji su s jedne strane tvrdokorni tradicionalisti, a na drugom delu skale su nesmotreni avanturisti. Jedni neće u bašti pomeriti ništa ni za milimetar, a drugi će svakog trenutka želeti da probaju nešto novo. Lično, negde sam u sredini. Ako već imam mogućnost, probaću, ali se neću odreći nečega što mi se odranije dopada. Uvek savetujem da se bašta planira tako da dve trećine čini nešto što je provereno, što ste već probali, a da trećinu bašte zauzima nešto novo. “Paradajz u boji” nije nastao zato što je paradajz crno-beo, već zato što je ukalupljen u crvenkasto-okruglo-oko-200-grama-ili-teže. Živimo na planeti gde još uvek postoji oko 30.000 varijeteta starog paradajza svih oblika, boja, šara, ukusa. Ako već postoji mogućnost da se proba, probajte. Pa ako vam se ne svidi, u redu, i dalje vam je veći deo bašte zasađen “proverenim” sortama – tvrdi Predrag Radojević.
Mogućnost da se proba
A kad su provereni kupci u pitanju, ni tu nema pravila, kaže naš sagovornik.
– Većina mojih kupaca su mladi ljudi, “neki novi klinci”, ljudi kojima nije strano da stave “sluške na uške” i ceo dan provedu u bašti od 20 kvadrata. Mlade porodice koje žele da svojoj deci priušte ukusnu i zdravu hranu, pobornici organske proizvodnje i permakulture. Neki od njih su otišli korak dalje i napustili gradske sredine, iz parloga izvukli stare i napuštene kuće po selima, a neki su pokrenuli i ozbiljna domaćinstva. Drugi deo kupaca su uglavnom osobe u ozbiljnim srednjim godinama, koji su u potrazi za onim “starim ukusom paradajza iz detinjstva” i koji sve više u baštovanstvo uvode svoje unuke.
Pored proizvodnje semena i rasada i prodaje proizvoda, ponudu je zaokružio na neobičan način: organizovanjem radionica na kojima polaznici uče sve o uzgajanju biljaka. Ima svoj Jutjub kanal, podkast, blog, rado odgovara na pitanja tviteraša i Fejsbuk entuzijasta.
– Iz ličnog iskusva znam da bar pola štete koja se pojavi u bašti izazovemo sami: nešto iz neznanja, nešto zbog nedostatka brige, a često i zbog prevelike brige i preterivanja u svemu – kaže naš sagovornik. – Kad sam počinjao, nikoga nisam imao da pitam, tako da sam veći deo stvari naučio na najteži način – na svojim greškama. Zato se trudim da zainteresovanima prenesem što više iskustva i uštedim im pre svega vreme, jer neke od grešaka mogu biti fatalne i sve što radite odlažu za godinu dana. A vremena nemamo, stare sorte nestaju rapidnom brzinom i treba nam što više malih bašti i što više dobrih baštovana. Koliko god bilo teško, svake godine mi se javi desetak ljudi sa „nikad nisam imao baštu, ali hoću da probam…“ i dok je njih, i svih pomenutih, postojaće nada da ćemo se dozvati svesti i bar zaustaviti ovo nestajanje ogromnog genetskog blaga, raznovrsnosti i lepote koje u sebi nosi stara bašta.
I. Radoičić
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
