U VINARIJI VESNE I VLADISLAVA ĆURČINA U SREMSKIM KARLOVCIMA
Pouzdano se zna da porodica Vladislava Ćurčina iz Sremskih Karlovaca poseduje vinograd u Čortanovcima, uzgaja grožđe i proizvodi vino još od 19. veka, a postoji verovatnoća da su zasad vinove loze u tom selu imali i ranije. Vinograd se nalazi na 150 metara nadmorske visine, na severozapadnim padinama Fruške gore, u potesu Gornji Karaš, ispod čuvene vile kraljevskog namesnika Radenka Stankovića, s pogledom na Dunav, Karlovce i Novi Sad. Prostire se na 2.000 metara kvadratnih. Vladislav kaže da je nekada bio duplo veći, ali je protokom vremena deo prodat, međutim, uzgoj grožđa i proizvodnja vina nikada nisu prekinuti.
A sudeći po rečima ovog mašinskog inženjera, poreklom iz Vojke, koji se sa suprugom Vesnom, matematičarkom, sinom Đorđem i majkom Mirjanom bavi, kako kaže, hobi vinogradarstvom, i neće.
Proizvodnju sortnih vina počeli prokupcom
-Tradicija vinogradarstva u Čortanovcima datira od 18. veka kada je carica Marija Terezija pokonila graničarima deo vinorodnog Srema – priča nam Vladislav Ćurčin. – Najviše zasada kroz istoriju su imali žitelji Vojke iz ravnog Srema, a među njima i moji preci. Prema podacima koje sam do sada prikupio, ja predstavljam petu generaciju vinara i vinogradara u porodici, s tim što od 1977. godine živimo u Sremskim Karlovcima. Rodonačelnik vinogradarstva u porodici je Ranko Ćurčin (1878-1964), poznat po anegdoti da je jednom prilikom, ne dočekavši voz koji je kasnio ili ostao u kvaru, prevalio od Vojke do Čortanovaca razdaljinu od 40 kilometara pešice kako bi stigao u vinograd da radi. Sledeću generaciju predstavlja moj pradeda Draga (1905-1986), koga nasleđuje deda Đorđe (1925-1987). Nakon dedine smrti vinograd prelazi u ruke moga oca Dragoljuba (1950-2020), a posle mene pripašće našem sinu Đorđu. Moji preci su zaista vozom, od kada je izgrađena pruga, ili konjskom zapregom iz Vojke dolazili u Čortanovce da obrađuju vinograd. Prilikom berbe zapregu su morali vući najsnažniji konji kako bi mogli savladati uspon kod vile Stanković.
Vladislav napominje da je neminovnost bila raditi sa roditeljima u vinogradu od malih nogu, ali kroz taj rad kod njega se stvorila posebna veza sa vinogradom, koja je vremenom dobila drugačije dimenzije.
-Ako su moji preci i živeli od vinograda i vinove loze, kod nas to nije slučaj. Mi smo porodica koja se bavi takozvanim hobi vinogradarstvom. Moram priznati da je moja supruga Vesna uticala na to da podignemo proizvodnju vina ipak na viši nivo, podržavajući me u određenoj vrsti obrazovanja kada je reč o preradi vina. Moji roditelji su proizvodili vino kao i preci, na način koji je bio uobičajen u to vreme. Proizvodilo se vino tipa šiler, u kom su se mešale sve sorte. Grožđe se držalo na komini, maceraciji tri-četiri dana i onda se otakalo. Nisu se pravila sortna vina. Kada sam u jednom trenutku, pohađajući određene kurseve, stekao dosta teorijskog znanja, odlučio sam da krenem u proizvodnju sortnih vina. Prvo sortno vino koje smo proizveli bio je prokupac, a kasnije smo počeli i bela sortna da pravimo. Bilo je to oko 2010. godine. Tada mi je otac dozvolio da proizvodim na taj način i vremenom sam preuzeo proizvodnju vina, ali je on ostao glavni u vinogradu. Rezultati su sada tu – objašnjava Vladislav.
I autohtone, i internacionalne sorte
U Ćurčinovom vinogradu ima 800 čokota vinove loze među kojima je i zasad sorte koju malo ko sada ima na Fruškoj gori, a nekada je, postoje podaci, bilo više. U pitanju je prokupac star oko pola veka.
-Posle smrti deda Đorđa 1987. moj otac je nasledio vinograd u kom je već bio zasad prokupca – priča Vladislav. – Odlučivši da proizvodimo sortna vina, najpre smo to učinili s prokupcem i ispostavilo se da smo dobili dobro vino. Bio je to dokaz da i na Fruškoj gori može ta sorta da da veoma zanimljive rezultate. Čak je i za konzumaciju dobar, iako je vinska sorta. Držeći se donekle i savremenih trendova, kao i većina, poželeli smo da imamo i neke internacionalne sorte, koje svojim potencijalom mogu da daju kvalitetnija vina kao što su šardone i sovinjon blan. Tako sad imamo i mlađe zasade, pored prokupca i župljanke, a to su sovinjon blan, šardone i merlo. Od autohtonih sorti u malim količinama imamo grašca, plemenke i slankamenke. Imamo i izvesnu količinu stonih sorti poput demir kapije, kardinala, muskat hamburga, afusa. Proizvedemo godišnje oko 350 litara belog vina i oko 150 litara crvenog vina.
Proizvodnja vina kod Ćurčinovih je u pravom smislu reči porodična. Svaki član učestvuje u poslovima u vinogradu. Za svoju suprugu Vesnu, Vladislav kaže da je nezamenljiva u berbi grožđa i rezidbi za koju je potrebno najviše vremena. Sin Đorđe uvek bira teže fizičke poslove, kao što su vađenje starih čokota, prenos obranog grožđa i slično, dok im je majka Mirjana podrška u gotovo svim poslovima u vinogradu i bez nje bi s velikim teškoćama na vreme završavali sve što je neophodno. Vladislav obavlja ili učestvuje u svim operacijama bez prava na zamenu.
U vinogradu poseduju i manju kuću sa poluukopanim podrumom ispod nje. Tamo prerađuju deo grožđa i obavljaju neke druge operacije u proizvodnji, a ostatak u Karlovcima, u porodičnoj kući. Nabavili su savremenu opremu, ali istinski ljubitelji vina s istančanim ukusom u svom podrumu imaju i hrastovu barik burad za odležavanje vina.
I ukusi se menjaju
Vesna kaže da je nekada bila ljubitelj „teških“ crnih vina, industrijski proizvedenih, ali da joj sada više odgovaraju bela, lagana, sa manje alkohola i osvežavajuća. Do promene ukusa je došlo vremenom. Prvi susret s domaćim vinima doživela je dolazeći u Karlovce kao devojka s društvom, ne sluteći da će uz supruga u tim istim Karlovcima kasnije i proizvoditi božansko piće.
-Upoznajući druge sorte, shvatila sam da one mogu da daju vrlo lepe arome i ukuse. Oduševila sam se belim vinima i onda smo počeli i da ih prozvodimo – kaže ona.
Vladislav, odgovarajući na pitanje postoje li vina koja više voli kaže da čovek s vremenom što više zna, shvata koliko ne zna, i koliko ima još prostora da uči. Priznaje da je prvenstveno ljubitelj suvih vina, ali voli i neka predikatna kao što su kasna berba traminca ili drugih sorti.
-Poštovalac sam svih kvalitetnih vina, ali mogu da kažem da mi ipak više prijaju bela, sa dobro izbalansiranim kiselinama, blago aromatična kao što je sovinjon blan. Poštujem svako dobro vino s određenim karakterom, da bude, ako je moguće, originalno i kvalitetno proizvedeno – dodaje Vladislav.
Vina koja ovaj par proizvodi nose etiketu s originalnim logom. Njen autor je Vesnin brat arhitekta. Na njoj dominira ćirilično slovo ć koje je početno slovo njihovog prezimena, ali ono predstavlja čoveka-kočopernog Sremca koji u obema rukama drži po grozd, što je, kako napominje, Vladislav i simbol za razmišljanje.
Arhiva za istoriju i degustaciju
Od 2010. godine vina iz svake berbe u određenim količinama boca, u zavisnosti od kvaliteta i potencijala za odležavanje, čuvaju u podrumu porodične kuće, tako da sa prijateljima i vinoljupcima degustiraju vina iz različitih berbi po principu, kako kažu, vertikalne i horizontalne degustacije. Naglašavaju da takva arhiva i degustacija prvenstveno vertikalna omogućava upoznavanje sa filozofijom vinara kroz vremensku prizmu i praćenje razvoja vina tokom godina odležavanja.
Vesna i Vladislav su posetioci bezmalo svake vinske manifestacije u Novom Sadu, Beogradu i drugde. Počeli su da ih posećuju pre petnaestak godina i na prvoj su već osetili korist od toga.
-Pored mogućnosti da probamo vina iz različitih krajeva sveta i od sorti koje nikad nismo sreli, vinske manifestacije pružaju mogućnost da se razgovara sa direktnim proizvođačima – vinarima. Ranije su bile organizovane i stručne, tematske degustacije, što je bila prilika da se probanjem vina stekne mnogo znanja, koja posle mogu da se primene – objašnjava Vladislav.
Kada je reč o planovima u vinskoj proizvodnji, Vladislav napominje da misli da će se zadržati na ovom nivou i da neće širiti zasade. Smatra da se tako može zadržati kvalitet i nastaviti tradicija, što je njima primarno. Ako se pak govori o nekim novim sortama koje bi voleo da se nađu u njegovom vinogradu, napominje da bi to bila sorta morava koja daje zanimljiva, mineralna vina.
Zemlja značajnog napretka i velikog potencijala
Prateći vinsku scenu i kao proizvođač, i kao veliki ljubitelj vina, Vladislav Ćurčin kaže da je Srbija zemlja sa veoma značajnim napretkom u proizvodnji vina i povećanjem zasada. Smatra da polako pristiže u tome okolne regije koje su ranije krenule u proboj.
-Potrebno je još vremena, jer sve zavisi od kupovne moći stanovništva i od izvoza. Sigurno je da postajemo polako zemlja koja će biti prepoznata u svetskoj proizvodnji vina, iako smo i dalje mali i nepoznati, mada možemo da se podičimo istorijom proizvodnje od davnina. Bitan je napredak, a vreme će pokazati i kvalitet. Sve više vina iz Srbije dobija značajne nagrade. To znači da je put dugotrajan i trnovit, ali ako se tako nastavi, pošto imamo nesumnjiv potencijal kada je klima u pitanju i teroar, verujem da ćemo ići samo uzlaznom putanjom – kaže naš sagovornik.
Zlatni breg i Karaš
Dva vina Vladislav i Vesna nazvali su po potesima na Fruškoj gori gde im se nalaze vinogradi. Kupaža Zlatni breg ili „collis aureus“, kako se u rimsko doba nazivao kraj oko vile Stanković, sadrži 60 odsto župljanke, i po 20 odsto šardonea i sovinjon blana. Karaš je kupaža prokupca (80 odsto) i merloa (20 odsto), koji se beru zajedno u oktobru. Vladislav objašnjava da se nakon prerade grožđa fermentacija obavlja sa pokožicom oko 21 dan, uz svakodnevno mešanje komine. Nakon otakanja, vino odležava i sazreva u hrastovom barik buretu 12 do 18 meseci, a posle toga u bocama sa plutanim zatvaračima. Za prokupac Vladislav navodi podatak prvog direktora Zavoda za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima Dragoslava Milisavljevića, da je bio od davnina zastupljen na Fruškoj gori u malim procentima – tri do četiri odsto. S obzirom na to da se vino u prošlosti pravilo kao mešavina raznih sorti, uloga prokupca je bila da pojača boju i pruži punoću.
Piše: Zorica Milosavljević
