Насловна АРХИВА TIKVICE HRANLJIVE I LEKOVITE – Sveže iz sopstvene bašte

TIKVICE HRANLJIVE I LEKOVITE – Sveže iz sopstvene bašte

У исхрани се користе недозрели и зрели плодови, цветови и семенке

900

Leti su bašte pravi rudnici vitamina i minerala. Jedno od tih bogatstava su tikvice. U porodici tikava ima oko 850 vrsta, a kod nas su najčešće povrtarske tikvice. Gaji se mnogo varijeteta, a u okviru svakog više sorti, koji se razlikuju po obliku, boji i nameni.

Najčešće su obična tikvica, cukini, patison, ređe špageta tikvice, dok se ostale nađu u tek po nekoj bašti, posebno kada su u pitanju ukrasne forme.

Izbor zavisi od potreba i ukusa. Obične tikvice su najraširenije, posebno žbunaste forme, jer su praktičnije za berbu i manje bašte. Cilindrični, valjkasti, glatki beli ili svetlozeleni plodovi najčešće se pohuju, pune ili od njih priprema ukusno varivo.

 POHOVANI CVETOVI TIKVICA

Cvetove tikvica ubrati ujutru rano, dok su otvoreni. Pažljivo ih oprati, iznutra i spolja, i ocediti na kuhinjskom papriru. U međuvremenu umutiti nekoliko jaja, dodati brašno, so ili šećer, što zavisi od namene, i napraviti smesu gušću od one za palačinke. Cvetovi se umaču u brašno i prže na vrelom ulju. Izvađene ih valja ocediti na kuhinjskom papiru.

Cukini tikvice rastu takođe u obliku žbuna. Beru se isključivo mladi plodovi – tamnozeleni, svetlozeleni – bez ili sa uzdužnim prugama, valjkasti ili kruškoliki. Kora je glatka, meka, sa slabo izraženim rebrima. Svaki plod može da ima dvostruku namenu. Donji, širi, u kome su semenke, posle čišćenja može da se napuni,bez uklanjanja kore, a gornji da se iseče na tanje kriške i griluje ili pohuje.    

Patison tikvice je lako prepoznati. Izgledaju kao ukrasni tanjiri čipkastih ivica, pa ih u narodu često i nazivaju „tanjirače“. Kuvaju se, prže, pohuju, rendaju, ali i kisele kao krastavac kornišon, ili se dodaju u turšiju. Važno je da se plodovi beru mladi, tri – četiri dana posle zametanja, dok se u njima ne razvije seme.

GRILOVANE PA ZAPEČENE

Dve-tri tikvice oprati, ocediti i bez ljuštenja iseći na tanke šnite, blago posoliti, pobiberiti i ostaviti na kuhinjski papir da se ocede. U meduvremenu pripremiti preliv: tri-četiri čena belog luka, sok od jednog limuna, malo izmrvljenih ili mlevenih semenki komorača, kašičica šećera, malo soli, vezica korijandera, a može i peršuna ili celera, dve kašičice maslinovog ulja i malo vode. Šnite grilovati u malo nauljenom tiganju i ređati u jena činiju. Svaki red prelitigotovom smesom, a poslednji posuti sa 100 grama seckanih pečenih pistaća ili neslanog kikirikija, i staviti u rernu 10-15 minuta da se zapeče.  

Tu je i grupa muskatnih tikava kruškolikih plodova različite veličine. Kora je glatka, mekana, a meso  žuto ili narandžasto, fine strukture, veoma ukusno, slatko, specifične arome koja podseća na dinju. Od svih tikava muskatna je najbolja za pripremu pita, kolača i preradu. Koriste se isključivo zreli, hranljivi plodovi bogati šećerima, skrobom, pektinima (vezuju otrovne materije i izbacuju ih iz organizma), vitaminima A, B, C i E, i mineralima – kalijumom, fosforom i gvožđem. U 100 grama ploda ima 20 miligrama provitamina A, što je duplo više nego kod šargarepe. U semenu ima mnogo fosfora, koji je važan u borbi protiv holesterola.

Jela od ove tikve su veoma raznolika – uštipci, sufle, slatko, kompot, pečene kriške.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.