Piše: Željko Dulanović
Tikve sudovnjače, a najpoznatije su natega i vrg, danas retko ko gaji u Srbiji mada su nekada imala široku upotrebu u domaćinstvu. Domaćini su uz pomoć njihovih osušenih plodova izvlačili rakiju iz buradi, ili su u njima nosili vodu kada krenu u polje na rad. Strastveni ljubitelji duvana od ovih tikava su pravili lule, a jednu takvu, neobičnog oblika, koristio je i filmski Šerlok Holms.
Danas se tikve sudovnjače uglavnom mogu videti u baštama hobista i ljubitelja starih zaboravljenih sorti. I to ne više od par biljaka, posađenih u gomilicu stajnjaka ili uz ogradu, jer ovim biljkama prilikom rasta treba oslonac, kako bi plodovi bili pravilnog oblika. Drugi narodi ih puno više cene, pa se u pojedinim delovima Azije, Amerike, Afrike i zapadne Evrope od njih spremaju ukusna slana jela i slatkiši, a zbog lekovitih svojstava se koriste i u narodnoj medicini.
Ukusnije od tikvica, otporne na mraz i bolesti
Tikve sudovnjače (Lagenaria siceraria) ili suve tikve, srodnici su krastavaca i ostalih tikava i bundeva, a zbog otpornosti na niske temperature i razne bolesti često se koriste i kao podloga za kalemljenje lubenice i dinje. Mada su njihovi mladi plodovi ukusniji od plodova tikvice, kod nas se retko koriste u ishrani, već se beru tek kada su potpuno zreli, radi izrade predmeta za svakodnevnu upotrebu. Veoma često ih koriste i likovni umetnici koji se bave dekupaž tehnikom, jer se plodovi mogu oslikavati i ukrašavati. Čak i neoslikane, ove tikve imaju zanimljivu i dekorativnu formu, pa se ponekad gaje i kao ukrasno bilje u dvorištima.
Natega i vrg su dve forme ove tikve koje se i danas koriste u domaćinstvima na selu, ali sve ređe. Natega ima donji prošireni deo i gornji koji je izdužen i tanak i koji može biti dug i preko dva metra. Vrg je manji, ima dva proširenja koja su povezana u celinu. Vrg se koristio za zahvat i prenos vode, ali i kao muzički istrument, jer osušene semenke prave karakterističan zvuk unutar ploda. Natega se koristi za izvlačenje rakije iz bureta, ili se sekla tako da dobije formu kutlače za supu i razne čorbe, kao i za vino, rakiju i vodu – objašnjava dr Ivana Petrović, biolog po struci, koordinatorka lokalne banke semena pri Ekološkom pokretu „Okvir života“ u Mionici.
A upravo seme natege i vrga bilo je prvo seme koje su članovi ovog ekološkog pokreta deponovali u svoj banci semena pre tri godine. Danas su kod korisnika usluga ove banke veoma popularni, pa je prošlog leta zainteresovanima podeljeno preko 100 kesica semenki. Tikve sudovnjače gaje samo istinski zaljubljenici i, koliko se zna, u Srbiji ih niko ne uzgaja na većim površinama. Osušeni plodovi koriste se i kao ukras, a od njih se mogu izrađivati i čaše, činije, saksije, lusteri, lampe, kućice za ptice…
– Prvo seme za našu banku uzeli smo iz plodova natege i vrga koji su decenijama bili okačeni ispod strehe jednog domaćinstva u Paštriću kod Mionice. Iskreno, bilo nam je žao što smo morali da otvaramo dekorativne plodove, jer nismo bili sigurni da će semena dobro klijati posle toliko godina stajanja. Na sreću, naše se sumnje nisu ostvarile, pa danas imamo veliku količinu semena – kaže dr Petrović.
Plodovima neophodan oslonac
Sudovnjače se gaje kao i ostale tikvenjače. Kako njihovo seme ima jak omotač, poželjno ga je pre setve potopiti na pola sata u mlaku vodu, pa zatim prebaciti u vlažnu piljevinu ili krpum gde klija tokom dva do tri dana. Seje se na dubini od oko 2,5 centimetara, a od setve do nicanja može proći i mesec dana, ukoliko nema dovoljno vlage. Vegetacioni period traje od 90 do 120 dana, tokom kojih im je potrebno obezbediti dosta vode. Osim vlage, vole toplotu i svetlost, zbog čega prilikom sadnje treba izbegavati senovita i mesta gde duvaju hladni vetrovi. Najbolje uspevaju na zemljištima koja su bogata humusom. Biljka formira vrežu dužine i preko 15 metara, zbog čega se obično seje tamo gde neće smetati drugim povrtarskim kulturama. Povrtari preporučuju da se glavna vreža prekrati kada dostigne 10 metara, jer se na taj način podstiče formiranje bočnih grana i zametanje plodova. Koren im je dobro razvijen i prodire u dubinu preko 80 centimetara, dok se bočno širi i do tri metra. Listovi su okruglasti i veliki, a cvetovi krupni, bele boje. Biljka cveta obilno tokom jula i avgusta i razlikuju se ženski i muški cvetovi, koji su na velikim drškama.
Plodovi su, svakako najinteresantniji deo i ove vrste tikve. Tokom rasta bi trebali da vise na nekom osloncu jer, ukoliko leže na zemlji, dobijaju deformisan oblik, postaju flekavi i podložni su propadanju. Samom plodu ne smetaju hladni jesenji dani, pa ne treba žuriti s njihovim branjem, osim ukoliko ne planirate da ostavite semenke za novu setvu. U tom slučaju treba voditi računa, jer semenke propadaju na mrazu i niskim temperaturama.
– Plodovi sudovnjača beru se tek kada su potpuno zreli, a peteljka suva. Nakon branja zreli plod se opere mlakom vodom, prebriše i tek potom stavi da se suši. Kače se na tamnom i promajnom mestu, gde stoje od tri do 12 meseci, u zavisnosti od veličine ploda. Tek nakon što se osuše spremni su za dalju obradu, a potpunosti su suvi ako se čuje zveckanje semenki u unutrašnjosti kada se protrese plod – prenosi iskustva Radovan Glavonjić, povrtar iz Bistrice u limskoj dolini.
Tikve sudovnjače, okačene ispod nastešice ili na tavanu, nekada su krasile gotovo svaku seosku kuću. U potkrovlju svog porodičnog doma u brdima iznad magistrale ka moru, Radovan Glavonjić ih ima desetak. Okačio ih je da se suše pre tri godine, kada ih je poslednji put sejao.
– Osušeni se mogu čuvati godinama, bez straha da će da propadnu. Nateg koji sam poslednji sejao, ko zna koliko će još ostati na tavanu. Ja ga koristim povremeno, jer izvući uz pomoć natege rakiju iz bureta nije ni malo lako i za to trebaju „dobra“ pluća. Nudio sam osušene plodove i drugima, ali malo je zainteresovanih – kaže Glavonjić.
Dodatak mnogim jelima
Tikva sudovnjača ili suva tikva, poznata je još i kao tikva zmijača, kineska tikva, vijetnamska tikva i indijski krastavac. Meso plodova ove tikve sadrži 85 do 95 posto vode, niske je kalorijske vrednosti i blagotvorno deluje na poboljšanje metabolizma. Pored vode sadrži i ugljene hidrate, belančevine, vitamine A, B i C i minerale kalcijum, magnezijum i gvožđe.
Mladi plodovi su ukusni za jelo pa se u kineskoj kuhinji često koriste kao sastojak supa ili se jedu prženi. U Japanu se najčešće prodaju u obliku suvih, mariniranih komada, koji su jedan od sastojaka za pravljenje rolovanog sušija, a često se koriste i u italijanskoj kuhinji. Arapi kuvaju mlade plodove kao letnje bundevice, dok se u Vjetnamu, kuvani ili prženi, koriste kao dodatak mnogim jelima. U Tanzaniji semenke sudovnjača se kuvaju sa šećerom, zatim se boje različitim prehrambenim bojama i od njih se pravi tradicionalni slatkiš.
Mladi izdanci, hvataljke i lišće mogu se koristiti u ishrani kao zeleniš.
Služe i kao termosi
Tikve sudovnjače imaju karakteristike savremenog termosa. U posudama izrađenim od njih voda ostaje duže sveža, a produžava se i trajnost kiselog mleka. Ljudi su, po svemu sudeći, to rano uvideli, pa su sudovnjače jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu.
Nije poznato odakle su ove vrste tikava poreklom, mada postoje naznake da potiču iz Azije ili Afrike. U Evropi su se sudovnjače gajile pre otkrića Amerike iz koje potiče većina ostalih tikava i bundeva, pa se pretpostavlja da je tikva generalno kultivisana nezavisno na više kontinenata. U prošlosti, ljudi su je gajili uglavnom iz praktičnih potreba, a manje zbog ishrane.
