Bliži se vreme za setvu i potrebno je pregledati seme. Tokom svake sezone ostane nam izvesna količina semena koju nismo posejali ili kojoj je istekao rok. Takvo seme ne treba baciti pre nego što mu se proveri klijavost. Nije kasno da se to uradi ni kada se utvrdi da je ona niska. Pod klijavim semenom podrazumeva se broj semenki koje su proklijale, a izražava se u procentu u odnosu na ukupan broj posejanih semenki. Da bismo bili sigurni u to kakva je klijavost, najbolje je da se ona proveri dve do pet nedelja pre setve, a za test je potrebno samo deset semenki.
Najlakši i najbrži način utvrđivanja klijavosti jeste da se uzorak semena potopi u slabi rastvor kalijum-permanganata (nabavlja se u humanoj apoteci). Klijavo seme će potonuti na dno, a šturo, „mrtvo“ isplivaće na površinu. Isti učinak će imati i potapanje semena u slabi rastvor soli.
Zdrava zrna tonu, a „mrtva“ plivaju
Prvo se napravi slabi rastvor soli od tri do pet procenata i semenke se spuste u njega, lagano promeša i ostavi 10 do 15 minuta. Seme krastavca potapa se u rastvor 30g soli u jednom litru vode, a seme paprike, paradajza, patlidžana, kupusa u rastvor 50g soli i jednom litru vode. Štura zrna isplivaće na površinu kao i kod kalijum-permanganata. Posle ovog testa potrebno je semenke dobro isprati vodom i što pre posejati. Ukoliko će se sejati kasnije, valja ih dobro osušiti.
Stariji baštovani koriste tradicionalne metode koje im pružaju mogućnost da vide i zdravstveno stanje klice. Sa gomile semenki odvoji se deset, pa se polože na ovlaženu gazu, salvetu ili papirni ubrus i odozgo pokriju drugim navlaženim komadom. Ovako pripremljeno klijalište stavi se u tanjir i prekrije tankom najlonskom folijom ili se stavi u PVC kesu koja bolje čuva vlagu. Drži se na sobnoj temperaturi, najbolje od 18 do 20 stepeni, i pazi da je gaza uvek dovoljno vlažna. U zavisnosti od vrste i sorte, semenke će proklijati posle nekoliko dana. Obaveza baštovana je da izbroji broj klijavih zrna. Prilikom brojanja valja obratiti pažnju i na zrna koja, iako su klijala, pokazuju različite „falinke“, kao što su pojava samo korena ili samo nadzemnog dela, kao i razni drugi deformiteti koji će dovesti do uginuća klijanca. Ovakva zrna računaju se kao mrtva.
Za ispitivanje semena tikvica i tikava može se koristiti trik s elektrostatičkim nabojem plastične flaše. Sto zrna suvog semena položi se u tankom sloju, a plastična flaša protlja, najbolje kroz kosu. Kada nastane statički naboj, pređe se iznad semenki na visini od jednog do dva centimetra. Šture, odnosno prazne semenke, zalepiće se za flašu. Radi sigurnosti ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta.
Ne klijaju sve biljke jednako
Različitim biljkama potreban je i različit broj dana da bi klijale i nikle. Tako seme repe, repice, cvekle, dinje, krastavca, pasulja, kukuruza, graška klija posle pet do sedam dana. Desetog dana po setvi klijaju neke sorte pasulja, tikvica, tikava, kupusa, patlidžana, zelene salate, luka iz semena, paradajza, šargarepe, lubenice. Celer, mirođija, peršun, paštrnak, paprika traže više od dve nedelje da proklijaju i niknu. Semenu špargle potrebno je i preko tri sedmice da proklija i nikne.
Posle pojave klijanaca utvrđuje se koliki je procenat semena s klicama: ako nijedna semenka nije isklijala, znači da je badava čuvano i da je potpuno nepodesno za setvu. Do 20 procenata isklijalih semenki ukazuje na to da je setva opravdana samo u slučaju da je u pitanju vrsta i sorta čije se seme teško nabavlja i koju želimo da očuvamo. Najbolje je da se ovakvo seme poseje u zatvorenom prostoru gde se mogu kontrolisati uslovi. S 50 procenata isklijalih semenki imamo seme srednje moći klijavosti i možemo ga posejati u baštu, ali uz duplu setvenu normu. U slučaju 80-postotne klijavosti imamo semena dobrih karakteristika, dok je 95-postotna klijavost garancija semena odličnog kvaliteta
Dezinfekcija bez hemije
U svim priručnicima za proizvodnju povrća po principima organske poljoprivrede piše da za setvu treba koristiti samo sveže seme, što ne znači i da ono ima visoku klijavost i da je zdravo. Setva zdravog semena posebno je važna u organskom baštovanstvu u kojem nema pomoći hemije. Dakle, nema ni upotrebe hemijskih preparata za dezinfekciju. Kako onda biti siguran da se sa semenom neće posejati i gljive i bakterije? Garancije nema, ali postoji način i da se seme za ovakvu proizvonju dezinfikuje, ne koristeći hemiju.
Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza na temperaturi i do 50 Celzijusovih stepeni, uz stalno mešanje tokom tri časa, omogućuje brže nicanje, ali i smanjuje zarazu. Kada se seme ovako dezinfikuje, počinje se s mnogo nižom temperaturom koja se postepeno povećava.
Seme se može dezinfikovati i nekoliko dana pred setvu, kvašenjem toplom vodom. Prvo se stavi u platnenu vrećicu pa se potapa u toplu vodu, na oko 25 stepeni, uz povremeno vađenje zbog vazduha, dok ne nabubri, a zatim se naklijava. Naklijava se između dva sloja dobro navlažene tkanine i pri temperaturi oko 25 stepeni. Seme se redovno vlaži i povremeno meša, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki, dovoljno je pet procenata, pojave klice. Nakvašeno i naklijalo, seje se samo u vlažno zemljište.
