Tavnik kod Kraljeva je selo s najviše stabala dunja po glavi stanovnika u Evropi. Sa 1.200 stanovnika ima preko 60.000 stabala, ili 50 stabala po Tavničaninu. Zvanična statistika beleži da oko dve trećine dunja u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak još je impozantniji ako se zna da je Srbija, sa 13.000 tona godišnje, drugi najveći proizvođač dunja u Evropi, odmah iza Španije.
Do Tavnika može da se dođe sa dve strane: od Kragujevca preko Gruže, i od Kraljeva. Ali, kada se dođe do table ništa ne ukazuje na to da se dolazi u mesto koje proizvodi najviše dunja. Meštani kažu da im nedostaje pažnje i malo reklame kako bi svi u svetu znali za bogatstvo u njihovom selu. Nije zlato, ali po boji liči.
Preko 300 hektara zemlje u Tavniku pod stablima je dunja, a novi zasadi samo niču. Kažu, nije to samo zbog pogodne klime i sastava zemljišta koje daje dobar rod i najkvalitetnije plodove, već i zbog dobre cene ovog voća u poslednjih nekoliko godina.
Vlado Obradović je jedan od najvećih proizvođača dunja u Tavniku. Ima četiri hektara sa 3.500 stabala, a projektovani prinos je 200 tona. U punom rodu, posle osme godine, on će ubrati od tri do četiri vagona po hektaru, ili oko 70 kilograma sa svakog stabla. Kaže da su padine Kotlenika dušu dale za uzgoj dunje. Razlog je rudnik pod zemljom i vetar nad tlom.
- Celo selo okrenuto je ka Rudniku i celog dana je osunčano. Osim toga, ovde postoji izvrsna ruža vetrova. S Ovčara stalno duva vetar i ukršta se s onim s Kotlenika i Rudnika. Pored toga, u zemljištu ima dosta lignita. Takvi uslovi u Tavniku daju dunji 30 posto suve materije više nego na bilo kom drugom području. Prerađivači znaju koliko je to bitno kod voća, i to tavničku dunju čini najkvalitetnijom – kaže Vlado Obradović.
Zasad dunje je dugovečan. Može da potraje i do sto godina. Ulaganja po hektaru iznose oko 10.000 evra, a najskuplja je priprema zemljišta.
- Potrebno je rigolovanje, đubrenje stajnjakom, pa ponovo oranje, potom priprema za sadnju i na kraju sama sadnja. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona – ističe naš sagovornik.
Obradović dodaje da je gajenje dunje isplativo, ali pod uslovom da domaćin ima veće površine.
- Ako imate tridesetak ari, to su male količine za kalkulaciju, pa vas je baš briga koliko koštaju. Međutim, kada su zasadi veći, praktično ste u svojevrsnom biznisu pod otvorenim nebom. Cena dunje prosečno iznosi 50 dinara po kilogramu. Pretprošla godina je, recimo, bila loša zbog teških vremenskih uslova i bilo je teško sačuvati i stabla i plod. Ova je bila polovična. Ali, ako izuzmemo ćudi neba, cena od 30 evrocenti je ona koja zadovoljava i proizvođača i prerađivača. Ervinija je najveći neprijatelj ove voćke. Iako je dunja otpornija na tu bolest i od jabuke i kruške, teško ju je sačuvati – objašnjava Obradović.
Najveći deo prinosa dunje iz Tavnika odlazi u rakiju, jer nema, kao nekada, otkupa za preradu. Dunja nije preterano zastupljena u svakodnevnoj ishrani, a i sve manje se prave slatka i džemovi. Zbog toga odgajivači sami prave rakiju ili dunje prodaju destilerijama.
- Ipak, nema kuće u Tavniku koja nema voćnjak pod dunjama, a tako je već tri veka. Ima stabala, starih više od sto godina, koja i dalje rađaju. Jasno je da je ovo nepredvidiva i ćudljiva voćka. Kada me neko pita šta je potrebno za uzgoj dunja, kažem mu: da si spreman da spavaš u voćnjaku. Morate stalno da proveravate da li je stablo zahvatila neka bolest. Ipak, ovde u Tavniku verujemo da će dunja tek biti tražena i da će ljudi od ovog voća moći pristojno da žive. Ovo selo ima najviše dunje u Evropi, ali, na žalost, to nijedna vlast bar vek unazad nije znala da prepozna i iskoristi, te da pomogne seljacima da razviju proizvodnju i preradu – kaže Obradović.
Zašto nema subvencija?
- Dunja je za gajenje najteža voćka, jer je podložna ne samo erviniji, već i drugim bolestima. Sadnice nisu tako jeftine. Ako hoćete kvalitetnu sadnicu, ne možete da je kupite ispod dva i po do tri evra – kaže Obradović. Ističe da na tržištu nema dovoljno kvalitetnih sadnica dunje i preporučuje da sadni materijal voćari kupuju od proverenih proizvođača. Problem je i taj što nema državnih subvencija za ovu vrstu voća, tvrdi naš sagovornik, ali ako imate kvalitetno zemljište i ako ste predani radu, gajenje dunje i te kako može da se isplati.
B. Nenković
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
