JOŠ GORE KREČANE U MALOM KRČIMIRU
Kuće male krečene u belo… vraćaju nas u vremena kada je kreč bio na ceni i kada bez njega nije mogao da se zamisli nijedan građevinski objekat. I dan danas je to nezamenljiv materijal kada je u pitanju “zdrava” gradnja, ali je vredan i u voćarstvu, i stočarstvu.
Hemičari ga opisuju kao kalcijum oksid, jer se sastoji od dva elementa, kalcijuma i kiseonika, ali ono što inače precizne hemijske formule nikada neće moći da opišu je trud koji krečari sa Suve planine ulažu da bismo ga dobili. Tajna kamena sa Suve planine davno je otkrivena, a zahvaljujući vrednim žiteljima sela Mali Krčimir, drevni zanat još uvek živi.
Unuci nastavljaju tradiciju
Put do Malog Krčimira je živopisan, jer nas prati venac Suve planine, a samo selo smešteno je na plodnoj visoravni. Ono se svake godine sve više prazni. To je proces koji traje desetinama godina unazad, ali još uvek nekako optimistično deluje prizor na kome se smenjuju uzorane njive, uređeni voćnjaci i pašnjaci. Napuštene zemlje skoro da nema. Vidi se da u selu žive vredni domaćini koji su od rođenja svesni da život podno planine zahteva kamenu volju i snagu da se istraje.
Kada je tačno u selu počeo da se peče kreč, to niko pouzdano ne zna, a naši domaćini Cvetanovići i Manojlovići to rade od daleke 1914. godine. U čast pradede Manojla, koji je porodici “dao hleba”, Vladan je očevo prezime Cvetanović promenio u Manojlović. Naravno, Miomir Cvetanović je sinu dao blagoslov da to učini, jer je ponosan što je nastavio porodičnu tradiciju. Još je ponosniji na unuke Nikolu i Stefana koji su stasali u prave majstore za kreč. Sve se u ovoj porodici radi uz dogovor i slogu i zato se vidi napredak.
– Težak zanat, muški. Ne znam kada sam počeo da se bavim njime, ali neću pogrešiti ako kažem da to radim ceo život, a evo me u devetoj deceniji – veli Miomir, glava porodice.
On ne odustaje. Pomaže oko slaganja kamena u specijalnim, ručno rađenim pećima, furunama.
– Da bi se ispekao kamen i dobio kreč, potrebno je 1.500 stepeni Celzijusa, a to znači da treba da održavamo vatru 4 dana i 4 noći. Koristimo otpadno drvo. Potrebno je znanje i strpljenje, jer može da se desi da se porani i onda samo možete da bacite vagon kreča, koliko inače stane u jednu furunu – znalački nas upućuje Miomir. On je i glavni majstor za zidanje furuna koje su u prečniku 2,5 metara.
Furune kao pre sto godina
Kako nam je objasnio, zidaju se od cigle, onda ide red blata, a celu konstrukciju drži upleteno pruće, tako da debljina zida furune bude pola metra. Na isti način su se pravile i pre više od 100 godina.
Nekada se kamen pekao u planini, u zemlji bismo iskopali rupu i to su bile valoge. Sada niko tako ne peče kamen već ga dovozimo u selo – dodaje Vladan koji ima i registrovanu firmu za negašeni, ali i za gašeni kreč.
Tržište im je jug Srbije, gde svaki domaćin koji drži do svog doma ne može da zamisli zidanje ili malterisanje bez kreča.
– Postoje novi, savremeni materijali, ali ništa ne može da zameni kreč i to ljudi znaju. Nažalost, cena kreča je premala da je pitanje rentabilnosti onoga što radimo ako se uzme u obzir naš trud. Na veliko ga prodajemo po 22 dinara tako da je potrebno 4 kilograma kreča da bi se kupio litar mineralne vode – priča nam Vladan koji se podseća da je nekada odnos cena bio drugačiji. – Kilogram kreča je vredio koliko paklica cigareta ili vekna hleba.
Zbog ovakvih prilika, bave se i stočarstvom i na svojoj farmi broje 60 krava i obrađuju 20 hektara zemlje. Potrebno je pripremiti tone i tone hrane tokom zime, a leti su na ispaši na Suvoj planini.
– Ne bismo mogli da živimo samo od kreča, niti samo od stočarstva i zato moramo da se bavimo i jednim i drugim. Ali, ne žalimo se. To je naš život oduvek i najsrećniji sam kada sve funkcioniše kako treba. Sinove sam naučio da rade, a što je još važnije da budu pošteni i da se njihova reč ceni. Mislim da je to najvredniji imetak za njihovu budućnost – veli Vladan.
Veliki Krčimir
Kolevka zanata je susedno selo Veliki Krčimir jer su tu prvi počeli da peku kreč. I, nisu bili sebični već su znanje prenosili i komšijama. Sada se u Velikom Krčimiru niko ne bavi ovim zanatom dok se u Malom Krčimiru očuvao u još dvadesetak domova. U selu Smeče postoje samo dve furune.
Lidija
Pečenje kreča je muški posao i tu za ženu nema mesta. Ali, žene su ovim gorštacima više nego potrebne, jer one drže dom na okupu. Bez Lidije, koja brine o domaćinstvu i potrebama oko ishrane i higijene, ne bi bilo napretka. Ne može se zamisliti obrok bez njenog domaćeg hleba i ukusnih đakonija koje sprema. Stigne da napravi i slatkiše, a svaki gost se po starinski dočekuje sa slatkim od kupina uz domaću rakiju i kafu. Snaja Teodora pomaže koliko joj obaveze oko dvogodišnje Nine dozvole.
– Učimo unuku da voli životinje i ona je glavna kuma. Svakom teletu ona sada daje ime. Nije važno šta će biti u životu, ali je važno ono što će iz kuće da ponese – kažu naši domaćini.
Turšija i slatko od šljiva
Ugašenim krečom se kreče stabla voćaka, a kao dezinfekciono sredstvo koristi se i u stočarstvu. Vredne domaćice koriste kao pomoć kod spremanja zimnice pa tako papriku za turšiju prvo potope u rastvoreni kreč, isperu i kisele. Na isti način se koristi i kod slatka od šljiva, jer voćke tako sačuvaju boju i ne raspadnu se tokom kuvanja u ušpinovanom šećeru.
Piše: Daliborka Alihodžić
