Na pitanje na čemu počiva dobar rod, proizvođači će reći – na njivi, stručnjaci – na primeni agrotehnike, a kalemari, ljudi pomalo zaboravljenog i zapostavljenog zanimanja, najbolje znaju da sve počinje mnogo ranije, pre nego što se voćka ili loza zasade. Jer, kalemarstvo je temelj i vinogradarstva, i voćarstva.
Kalemari nesumnjivo imaju ogromno iskustvo, veštine i izuzetnu stručnost u poslu koji obavljaju, smatra prof. dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, ali kao i u svakom poslu potrebno je da im budu dostupna nova naučna saznanja. O kolikom poverenju je reč, govori i podatak da ova naučno-istraživačka ustanova tesno sarađuje s kalemarima iz trsteničkog kraja, koji obavljaju tehnički deo posla u kalemljenju sadnica voća, koje institut proizvodi i prodaje.
- Veština kalemljenja u tom kraju prenosi se sa generacije na generaciju i oni su vrsni znalci tog posla. Oni su, takoreći, iskustveni stručnjaci. Primera radi, oni kod nas obavljaju kalemljenje sa zadatim sortama i podlogama. Ali, generalno govoreći o kalemarstvu, smatram da je potrebno da struka, nauka ili nadležno ministarstvo za te ljude organizuju edukacije. Taj segment je potreban, jer brže stižu nove sorte od podloga. A u kalemarstvu jedan od najvažnijih postulata je kompatibilnost sorte i podloge – kaže prof. dr Milan Lukić.
O kalemarstvu se uči u poljoprivrednim školama. Iskustvo se, ipak, stiče tamo gde kalemovi nastaju, a nema poznatijih kalemara od onih iz Velike Drenove na obalama Zapadne Morave. Iz ovog mesta i desetak okolnih sela svake godine krene u svet preko deset miliona loznih kalemova i rodnih sadnica šljiva, krušaka, jabuka, kajsija, dunja. Rastu širom Srbije i bivše Jugoslavije, u skoro svim zemljama nekadašnjeg Sovjetskog saveza, u arapskim zemljama, Moldaviji.
– Da bi se dobio, na primer, jedan lozni kalem, koji će vinogradar posaditi, potrebno je dve godine. Prve godine podloge rastu na njivi, zatim se seku i donose kući. Kalemari ih krate na oko 50 centimetara, skidaju sve pupoljke, a pred samo kalemljenje krate deo do zgloba, gde loza treba da pusti koren i – onda počinje kalemljenje. Kad se loza okalemi, stavlja se u stratifikale. Najčešće je to žuti pesak, koji zbog svojih karakteristika odlično konzervira kalem. Loza tu provede još jednu sezonu u trapu, pre nego što se isporuči kupcima – kaže Saša Čolić iz Velike Drenove, po obrazovanju istoričar, ali i kalemar, u čijoj porodici ta tradicija traje duže od jednog veka.
Za dan može da se nakalemi oko 2.500 podloga. Veštiji i iskusniji mogu i do 5.000 podloga dnevno. A ovaj zanat uči se od malih nogu. Neko u školi, ali većina to nauči od starijih.
– Kao deca išli smo od kuće do kuće i kalemili. Nijedan domaćin ovde u našem kraju ne odbija decu, jer svi žele da ova veština opstane i da se ne zaboravi. Jedino su se plašili da se ne posečemo oštrim kalemarskim alatom – seća se Saša.
U literaturi postoji preko 200 načina kalemljenja, ali samo nekoliko se koristi u praksi. Najčešći su okuliranje, prosto spajanje, kalemljenje „engleskim“ spajanjem, spajanje sa strane, kalemljenje pod koru, kalemljenje na isečak, okuliranje na štit, kalemljenje na most.
Malo je poznato, ali ova veština na obalama Zapadne Morave nastala je zahvaljujući jednoj štetočini. Naime, filoksera, insekt prenet iz Severne Amerike u Evropu, uništila je pitome evropske vinograde od polovine 19. do polovine 20. veka. Filoksera napada koren vinove loze i izaziva njegovo sušenje. Da bi vinogradarstvo u Evropi opstalo, prešlo se na kalemljenje evropske loze na podlogu američke divlje loze koja je razvila otpornost na ovu bolest.
– Tako je velika nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati i kataklizmom, dovela do pojave kalemarstva u kojem je Velika Drenova i čitav kraj oko Trstenika, video svoju šansu. Osnivane su kalemarske zadruge, još 1903. godine je preko njih išao plasman proizvoda. Nekada se bukvalno svaka kuća bavila kalemarstvom i u bivšoj Jugoslaviji skoro da nema vinograda ili voćnjaka koji nije zasađen sadnicama iz ovog kraja – kaže Saša Čolić.
Kalemari kažu da je pre raspada Jugoslavije, u vreme kad su postojale zadruge, bio osiguran plasman i sva proizvodnja je bila subvencionisana. U to vreme je svako domaćinstvo u ovim kalemarskim selima proizvodilo po 200.000 kalemova. Koliko je bila razvijena ova proizvodnja govori i podatak da je šezdesetih godina XX. veka u ovih nekoliko sela proizvedeno oko 50 miliona kalemova i da je, na primer, 1961. godine samo za Rusiju izvezeno 19 miliona sadnica.Danas je u trsteničkom kraju manje kalemara nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva i unapredi.
Dr Milan Lukić podseća na to da je osnov uspešne voćarske proizvodnje pravilan izbor kvalitetnih sadnica i da kalemari i rasadničari imaju veliki uticaj na tu oblast, te je zbog toga potrebna tesna veza između njih i stručnjaka. U poslednje vreme u podizanju zasada, pre svega jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, najviše se koriste takozvane “knip” sadnice. Međutim, domaća proizvodnja ovih sadnica je, kako navodi Lukić, procentualno gotovo jednocifrena u odnosu na uvoz.
– U trsteničkom kraju, koji je najpoznatiji po kalemarstvu u ovom delu Srbije proizvođači, na žalost, nemaju velike površine i ne mogu da ispoštuju preporučeno rastojanje, koje se traži u proizvodnji “knip” sadnica jabuka. S druge strane, proizvodnja ovih sadnica traje godinu dana duže. To poskupljuje proizvodnju za, u tom trenutku, nepoznatnog kupca. Za proizvođača to predstavlja neizvesnost i samim tim teret, kaže Lukić.
Organizacija kurseva i seminara za kalemare trebalo bi da da bude povremena, ali konstantna, smatra Lukić i dodaje da su one neophodne kako bi se kalemljenje obavilo na odgovarajućoj podlozi.
- Za viljamovku, kraljicu krušaka, najbolja je podloga dunje Ba29. Provansalska dunja, klon Ba 29 (BA 29, BAC 29) je vegetativna podloga za krušku koja najbolje podnosi kreč. Nešto je bujnija od dunje MA i osetljivija na mraz. Dakle, struka je došla do takvih saznanja i to bi trebalo da učinimo dostupno kalemarima. Jer, kao i u svakom drugom poslu potrebno je pratiti trendove, kako bismo za savremenu intenzivnu proizvodnju dobili najkvalitetnije sadnice voća – kaže dr Lukić.
Koja je uloga države
I ministar Milan Krkobabić ocenio je da Srbija ima velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala i da može da se vrati na slavnu poziciju velikog izvoznika. Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je sve građane i povratnike da osnivaju poljoprivredna gazdinstva i da se udružuju u kalemarske zadruge, čime bi stekli uslov da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta “500 zadruga u 500 sela“.
- Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je nekada samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih trenutno uvozimo kalemljene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A, njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca – kaže Krkobabić. On naglašava neophodnost da država snažnije podstiče veću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala merama poreske i kreditne politike, koje će biti stimulativnije ako su proizvođači kalemova udruženi. Pre svega, za poljoprivrednike bi bilo korisno smanjiti carinsku stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala.
U budžet Srbije je 2017. godine po prvi put uvedena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica, odnosno kalemarima. Milena Turk, poslanica iz Trstenika bila je inicijator donošenja pravilnika za podsticaj proizvodnje sadnog materijala, kaže da su predviđena sredstva do 500.000 dinara po korisniku.
- – Pre tri godine su po prvi put u budžet Srbije uvrštena podsticajna sredstva za proizvodnju sadnica. Ove godine je za tu namenu izdvojeno skoro 115 miliona dinara. Inicijativa je krenula iz okoline Trstenika jer na tom području postoji veliki broj kalemara, koji čak 95 odsto proizvoda izvezu – dodaje Milena Turk.
B. Nenković, B. Gulan
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
