Da je pre samo desetak godina neko zamrznuo prosečnog poljoprivrednika i odledio ga krajem oktobra 2024. godine, “naša žrtva” bi sigurno bila začuđena videvši gomilu neposejanih hektara i drugih kolega koji tek podešavaju svoje sejalice. Ono što je nekada za pšenicu bila druga ili treća nedelja oktobra, tačnije od 5. do 25. u mesecu, sada se radi prve nedelje novembra, pa čak i kasnije.
– Poslenjih desetak godina primetan je trend pomeranja optimalnih rokova setve, ali pšenica toleriše i prvu nedelju novembra. Često poljoprivrednici seju u novembru, a ove godine možemo da očekujemo od nekih i u decembru. Uzevši u obzir kakva je godina bila za kukuruz, soju i suncokret, ratari su ranijim skidanjem preduseva imali priliku i za raniju setvu pšenice – rekao nam je rukovodilac Odeljenja za strna žita sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Milan Mirosavljević, podsećajući kako je većini za raniju setvu išlo na ruku i vreme, s obzirom da je septembar bio sa dosta padavina i da je u oktobru bilo lepo vreme.
Ono što može da predstavlja mali problem u pravilnom i ujednačenom nicanju je nedostatak padavina, kao što je u okolini Novog Sada, gde nije bilo ozbiljnije kiše skoro mesec dana. Možda ni setva krajem oktobra, kako naš sagovornik kaže, neće uticati na ranije nicanje u odnosu na setvu u novembru.
Iako se i dalje seje, po procenama sa Instituta, kada se govori o sortama poboljšivačima (najkvalitetnijim sortama pšenice), udeo je između 15 i 20 odsto.
– Sa druge strane značajno se povećao udeo sorti koje su na granici između hlebnih i osnovnih i sada su one dominantne sa 40 do 45 odsto. Ostatak čine hlebne i nešto manji deo su osnovne ili sorte van klase -rekao je naš sagovornik.
Za jednu deceniju se obrnula situacija
Značaj deklarisanog semena je, kako nam je rukovodilac Odeljenja za strna žita naveo, što je proizvedeno u kontrolisanim uslovima, to je seme koje ima upotrebnu vrednost i poznata mu je klijavost. Takođe je poznata masa hiljadu zrna i prošlo je kroz postupak kvalitetne dorade, a još jedna prednost u odnosu na tavansko je što može da se koristi i u nešto manjim količinama.
– Pre deset godina udeo deklarisanog semena je bio 60 odsto, a sada je njegov udeo oko 35 do 40 odsto. Za samo deceniju se bukvalno okrenula situacija, pa sada imamo skoro dve trećine tavanskog semena – rekao je Mirosavljević.
Na čemu ne štedeti?
Pored toga što je cena dizela u Srbiji najviša u poređenju sa cenama zemalja iz regiona (osim Albanije), prethodna loša godina je naterala ratare da dodatno primene mere štednje kada je u pitanju seme ili đubrivo. Ali nekad, ko ne plati na mostu – plati na ćupriji.
– Kod velikog broja opština postoji subvencionisana, plaćena analiza zemljišta, pa je preporuka da se obrati pažnja na pregled osnovnih udela hranljivih materija (azot fosfor, kalijum) kako bi se na osnovu toga primenile odgovarajuće količine đubriva – rekao je Mirosavljević i dodao da je neobavljanje analize pored nekorišćenja sertifikovanog semena, najveća greška koju poljoprivrednici rade.
Tekst: Đorđe Lalić
