BAŠTAMA POD KROVOM NE TREBA ODMOR
Poslednja dva-tri žarka leta podstakla su baštovane da uz kuću podižu male plastenike koji će im, kada visoke temperature uzmu maha, omogućiti da zasenče useve i da zdravog, svežeg povrća, makar za svoju porodicu, imaju i u takva, za biljke stresna vremena. A, zna se, plastenici, bili mali ili veliki, na istom mestu ostaju više godina. Nema valjanog razloga da se u tom zatvorenom i zaštićenom, iako negrejanom prostoru ne proizvodi povrće i tokom zime. Koje i kako?
S unutrašnje strane, tik uz zid plastenika, poređaju se bale, ili samo naprave tanji „zidovi“ od slame i pričvrste kočićima da se ne bi obrušavali. Tako se stvaraju prijatniji uslovi za povrće. U ovoj zimskoj bašti može uspešno da se gaji povrće kratke vegetacije – luk, rotkvice, salata, spanać, karfiol… Radi sigurnosti, u svaki plastenik treba uneti agrotekstil koji će, u slučaju da se najavi veliki minus, biti pri ruci da povrće zaštitimo od smrzavanja. Veštiji posade i koji koren celera i peršuna lišćara. Sve su to biljke koje će se do pune sezone izvaditi i pobrati i opet prostor osloboditi za neko novo, sezonsko povrće.
Rasad iz tople kuhinje
Za povrtare koji imaju plastenike, celer, posebno lišćar, je izuzetno zahvalno povrće, jer može da se gaji cele godine. Rasad se proizvodi u grejanim plastenicima ili, ako ih na posedu nema, u toploj prostoriji, na primer u kuhinji, na odgovarajućoj prozorskoj dasci.
Seje se u januaru, februaru ili martu u najmanje hranljive kocke ili saksije, a može i u sandučiće, i drži u toplom 20 do 25 dana. Posle tog vremena, biljke se pikiraju u saksije dimenzija 5×5 centimetara, odnose u tunele ili negrejane plastenike, i ušuškaju dvostrukim agrotekstilom. Tokom tmurnih dana u januaru i februaru rasad treba dopunski osvetljavati.
Kada se na biljkama razvije pet do osam listova, rasađuju se u negrejane plastenike na rastojanju između redova 20, a u redu 5 do 20 cm, što zavisi od sorte, namene i plana prolećne proizvodnje u tom objektu. Nega podrazumeva redovno zalivanje 20 do 30 mm svakih desetak dana, uz prihranu i provetravanje plastenika da bi se održala konstantna temperatura od 18 Celzijusovih stepeni i izbegla kondenzacija pare i kapanje vode sa krova. Listovi se mogu skidati postepeno ili odjednom. Obično se sa 10 kvadratnih metara nabere 10 do 15 kilograma.
U januaru počinje i zimska setva karfiola, a cvasti iz ove proizvodnje se beru tokom aprila i maja. Na malom posedu rasad se obično proizvede na policama uz prozor grejane prostorije ili na prozorskim daskama. Seje se u januaru u kontejnere, a rasađuje krajem februara u negrejane plastenike, i obavezno pokriva agrotekstilom. Kada se najavi hladni talas, agrotekstil se duplira. Iz ove proizvodnje ruže dospevaju za seču već u aprilu, a može da se ubere do tri kilograma cvasti po kvadratnom metru.
Karfiol uzgojen u ovom roku ne traži puno nege. Valja ga dva-tri puta okopati i prihraniti tečnim mineralnim đubrivom koje sadrži bor, jer je ovo povrće jako osetljivo na njegov nedostatak. Zaliva se svakih pet do sedam dana s 20 milimetara vode. Zaštita najčešće nije potrebna. Ali, ako je oblačno, a u zemljištu ima dosta vlage, valjalo bi mlade biljke preventivno, jednom ili dva puta, oprskati nekim od fungicida na bazi bakra radi zaštite od bakterija kojima odgovara vlažno i prohladno vreme.
Ako u domaćinstvu ne postoji plastenik, može da se napravi tunel. U zavisnosti od potreba, on može da bude niski, poluvisoki ili visoki da se kroz njega može prolaziti. Najjeftiniji, ali ništa manje korisni, su niski tuneli u kojima se povrće seje, rasađuje i neguje tako što se folija podiže, a nju drže polukružni lukovi – drveni, metalni, plastični. Svi oni su pogodni za proizvodnju ranog povrća, ali i šargarepe, ranog krompira…
Piše: Svetlana Mujanović
