Još u toku zime baštovani planiraju šta, koliko i gde će sejati naredne godine u svojoj bašti. U plan se redovno „ukalkuliše“ i višak namenjen zimskoj potrošnji. U zavisnosti od količine i vrste, on se čuva u ostavi, šupi, zamrzivaču, a ako je obilniji – priprema se trap. U seoskim domaćinstvima gde se nađu solidni viškovi priprema trapa počinje u oktobru, a u njemu se čuvaju krompir, šargarepa, rotkva, kupus… Za starije baštovane izrada trapa je prešla u rutinu, dok mlađi, bez iskustva, to tek treba da nauče.
U ili na zemlji
Postoje razne vrste trapova, ipak – osnovna podela je na ukopani i nadzemni. Podižu se na terenima na kojima ne prete ni površinske ni podzemne vode. Pored toga što treba da je suvo, dobro je da zemljište bude blago nagnuto da bi se obezbedilo brzo oticanje vode.
Ukopni trap je u stvari kanal napunjen povrćem i prekriven slojem zemlje. Najčešći su oni širine od 50 do 100 i dubine 35 do 100 centimetara i proizvoljne dužine. Pre unošenja povrća valja obezbediti dovoljno čistog peska koji se pre nastiranja malo navlaži. On sprečava širenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća u trapu. Na dno se prvo stavi sloj kukurzovine ili grančica, pa slame, da povrće ne poprimi miris zemlje. Slama se stavlja i oko ivica, pa deluje kao da su obložene i stranice trapa. Ona čini i poslednji red napunjenog trapa, a preko nje se nanosi sloj zemlje kojom se zatvara trap. Debljina zemljišnog sloja zavisi od oštrine najavljene zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem one koja je u zemljištu. Ako ona, dok je trap napunjen, počne da se povećava ili dostigne pet Celzijusovih stepeni, trap se otvara a povrće se mora upotrebiti u što kraćem roku jer ga ne valja ponovo trapiti.
Nadzemni trap je posebna vrsta skladišta u kome je povrće složeno na površini zemlje. U njemu je ono pod većim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, što zahteva bolju zaštitu. Najčešće su 1,2 do 1,5 metara, a mogu biti i više od 2 m širine. Visina je oko 1,2 m, dok se dužina određuje prema potrebi, odnosno količini povrća koje je sakupljeno iz bašte.
Obavezni kanali za odvođenje vode
Trapovi se dužom stranom postavljaju u pravcu nagiba terena, što omogućava oticanje vode. Kada se završe, oko njih se kopa kanal za oticanje suvišne vode. Oni se obično kopaju nekoliko dana pre stavljanja povrća na čuvanje. U njih se unosi zdravo, neoštećeno povrće i slaže rastresito ili u redove, sa ili bez preslojavanja peskom, u obliku kupe. Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza.
Kanal koji se kopa oko trapa najčešće je širok i dubok oko 20 centimetara. On se prekriva rešetkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim sličnim materijalom. Na svaka tri-četiri metra dužine na ovu rešetku postavljaju se vertikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara više od trapa. One obezbeđuju izmenu vazduha u trapu. Kod manjih, postavlja se samo jedna ovakva cev. Bez obzira da li ih ima jedna ili više, sve valja zatvoriti mrežicom da se onemogući miševima da ulaze unutra. Kod nadzemnih trapova širine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se i horizontalno na površini zemljišta. Horizontalna cev treba da je perforirana i služi za dovod svežeg vazduha, a vertikalna za odvođenje vazduha iz trapa.
Tokom čuvanja u trapovima, povrće se mora redovno kontrolisati. U početku, poželjno je svaki dan meriti temperaturu, a kada se ona ustali, meri se jednom nedeljno. Temperatura se meri u sredini trapa, a radi se tako što se termometar priveže na traku i spušta kroz vertikalnu cev do dna. Kada spoljna temperatura padne ispod nula Celzijusovih stepeni, zatvaraju se ventilacioni otvori, a ako dođe do zagrevanja, otvori se otvaraju na jedan sat. Učestalost otvaranja zavisi od spoljne temperature.
Prilikom čuvanja u nadzemnim trapovima temperatura se povećava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do četiri stepena. Viša temperatura ukazuje na mogućnost pojave bolesti ili je povrće počelo da trune, i tada se trap mora otvoriti a povrće izvaditi.
Velike tajne dobrih domaćina
Većina povrtara ima svoj recept kako da ređa povrće u trapu. Najpraktičnije je kada se izmeša više vrsta i slaže bez nekog unapred određenog redosleda. U tom slučaju on se otvara samo na jednom mestu i bez preturanja uzima ono što je neophodno za taj dan.
Postoje i neke „velike tajne“ koje svaki domaćin brižljivo čuva i primenjuje, a koje bi valjalo da znaju i drugi, posebno mlađi baštovani.
Tako se kupus može čuvati u plitkim jamama koje su poduprte štapovima ili daskama i prekrivene slamom. Glavice valja ređati s korenom okrenutim ka dnu jame i malo obloženim zemljom. Oko poređanih glavica se napravi okvir od dasaka ili štapova, pa oko njega nanese zemlja, a odgore se stavi još jedna daska i sve dobro pokrije slamom.
Luk se najbonje sačuva kada se oplete u vence ili se stavi u manje mrežaste vreće i okači na prozračno i suvo mesto.
Ako nije u trapu, krompir jednom nedeljno treba promešati jer se na taj način usporava izbijanje klica.
Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaje sveže.
Cveklu koja će se čuvati do duboko u zimu i trošiti po potrebi valja staviti u kutije s vlažnom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljajući razmak između korena. Da bi što duže ostali zdravi, kutije redovno valja proveravati i odstranjivati korenove koji su počeli da propadaju.
Pasulj se u skladište unosi potpuno suv. Zbog toga ga valja prvo sušiti na suncu, uz redovno mešanje, i skladištiti ga u džakovima u koje je ubačeno nekoliko listova oraha.
Paprike koje nisu mnogo mesnate treba nanizati na deblji konac i u obliku venca ih okačiti na sunčano i promajno mesto da se suše.
Šargarepa u pesku
Šargarepa se čuva u sanducima s mokrim peskom, poređana tako da se plodovi ne dodiruju. Za čuvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa listovima koji su skraćeni do blizu ”glave”. Trap za ovo povrće može da bude i velika limena ili plastična kanta ili bure, koji se ukopaju u zemlju, i napune šargarepom po sistemu red vlažnog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemljom, i ”trap” otvara prema potrebi. Na ovaj način se produžava vreme upotrebe i čičoke i celera.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
