Srpski zapis iz XVI veka, u kojem se Sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, svedoči ο dugom trajanju ove tradicije.
– I naša porodica od davnina slavi Svetog Trifuna kao svog zaštitnika. Orežemo simbolično pokoju lozu i vinom zalijemo poneki čokot. Time želimo da vinograd, posle duge zime, povrati malaksalu snagu. Uvek svečano obeležavamo najznačajniji vinarsko-vinogradarski dan u godini. Nakon jutarnje rezidbe i sečenja slavskog kolača dočekujemo goste i prijatelje naše kuće, kako bismo se zajedno pomolili da godina bude rodna i blagorodna – kaže Božidar Aleksandrović, vinogradar i vinar iz sela Vinča kod Topole.
Aleksandrović dodaje da je proizvodnja u vinogradu fabrika pod vedrim nebom, u kojoj je potrebno mnogo znanja, umeća i veštine, ali da na kraju priroda uvek godini da svoj pečat.
– Neko je rekao da je majka vina vinova loza, otac mu je zemlja, a nebo sudbina. Dakle, sve zavisi od neba te godine, a na to niko od nas ne može da utiče. Možemo samo da se molimo našem svecu, da pomogne kako bi rod u našim vinogradima bio što bolji. Zato svim vinarima, vinogradarima i ljubiteljima te plemenite tečnosti želim srećan praznik, Svetog Trifuna. On je zaštitnik svih nas jer nam je, da bismo uživali u darovima svog podneblja, potrebno lepo vreme, dobra godina i mnogo sunca – kaže Aleksandrović.
Pogled u nebo
U nekim krajevima u vinogradima se priređuje i ručak, na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Veruje se da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplava, da je čuvar i svih drugih useva i zaštitnik poljskih radova.
Postoje i druga verovanja u narodu. Veruje se, recimo, da Sveti Trifun tog dana pobode u zemlju ugarak. Tada se sneg topi i počinje proleće. Oni koji žive od zemlje i za zemlju osluškuju nebo tog dana, veruju da će, ako na Svetog Trifuna pada sneg ili kiša, godina biti rodna i kišna, a ako je vedro – godina će biti sušna i nerodna. Takođe, u nekim našim krajevima veruju da će, ako na Svetog Trifuna pada kiša, bogato roditi šljiva.
Kad padne sneg na Svetog Trifuna, govori se “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo” (Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja, čiji je dan 26. februara) jer se veruje da je sneg koji tad padne blagotvoran za lozu i da je još rano za otapanje da lozu ne smrzne mraz. Na Svetog Trifuna po starom kalendaru počinje februar, a stari slovenski nazivi za mesece zadržali su se u nekim našim krajevima. Tako na Kosovu i u Metohiji februar zovu sečko (sečanj). Seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“, plašeći se da će u prva tri meseca godine hladnoća oštetiti buduće plodove, pa i grožđe.
Prvi rez
Svaki vinograd ima svoje specifičnosti, zbog kojih vinogradar osluškuje i prati stanje svojih čokota. Na osnovu toga odlučiće da li će s rezidbom početi krajem decembra i početkom januara ili će sačekati Svetog Trifuna, kada već stotinama godina unazad tradicionalno počinje rezidba.
Orezivanje je najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, s većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda rezidbom se formiraju mlada stabla. Kod već formiranih rezidbom se održavaju kvalitetni čokoti. Tako se reguliše sve što će osigurati dobar rod – broj željenih rodnih okaca, lastara, kao i planiran broj grozdova na čokotu. Vinogradari tako kontrolišu rodnost i utiču na kvalitet grožđa i vina.
Zimska rezidba ili rezidba na zrelo, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. Treba je završiti pre nego što krene vegetacija u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, misli se na istu, zato što vreme rezidbe bira svaki vinogradar ponaosob, u zavisnosti od stanja u svom vinogradu. Dake, vinogradar uvek odlučuje kada će početi s ovim velikim poslom, a na Svetog Trifuna može samo obredno i simbolično da je započne. U nekim godinama, kada nebo tako diktira, rezidba počinje i pre proslave sveca zaštitnika.
Svetac će, kažu vinogradari, pomoći koliko može, ali mnogo toga je i na samim domaćinima. Vinovu lozu obavezno treba rezati oštrim i dezinfikovanim makazama, pod pravilnim uglom, pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu. Za ovaj važan posao potrebno je obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, nadati se sunčanom letu i padavinama ispod proseka. To će obezbediti dobru berbu, u kojoj će se sav uloženi trud i rad isplatiti.
Sto sela, sto običaja
U selima oko Negotina na Trifundan odlazi se u vinograd i zareže se loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca, kojeg u ovim krajevima još zovu Orezač ili Zarozoj. U Timočkom kraju nekada je bio običaj da trudnice obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot, da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Negde se vinogradarska slava zajedno proslavlja, svake godine kod drugog podrumara. Domaćin gozbe ili podrumar, koji se svake godine menja, sprema kolač i diže slavu sveca. Kolač je obavezno ukrašen motivima iz vinogradarskog života, a domaćin lomi kolač sa budućim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.
U selu Botunji u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom. Pojedina šumadijska sela Svetog Trifuna slave i kao zavetni dan, jer se smatra da štiti od nepogoda. U Popovom Polju tog dana niko ne radi teže poslove. Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica. Postoji izreka „Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro žito.“ Od Trifundana počinje i sejanje duvana i kupusa.
Carski iscelitelj i dobrotvor sirotinje
Sveti Trifun rođen je u trećem veku, u selu Kampsadi u Frigiji. Kao dete živeo je u veoma siromašnoj, pobožnoj porodici, koja je gajila guske. Legenda kaže da je još tada imao dar od Boga da isceljuje bolesne ljude i životinje, ali i da proteruje zle duhove. U vreme kada je živeo, vladao je rimski car Gordijan Treći, koji je imao obolelu ćerku Gordu. Kada lekari nisu uspeli da joj pomognu, car je čuvo da samo Trifun može da mu pomogne. Tada je car naredio da mu se na dvor u Rim dovede svaki Trifun iz carstva, sve dok „po Božjem promislu“ na dvor nije stigao skromni guščar Trifun iz maloazijske Frigije. Trifun je izlečio Gordu i za to ga je car bogato nagradio, ali je on, vraćajući se kući, sve carove darove podelio siromasima.
Vest o Trifunovim isceliteljskim moćima raširila se Rimskim carstvom, i donela Trifunu brojne neprijatelje. Kada je na vlast došao veliki protivnik hrišćanstva car Decije Trajan, Trifun podvrgnut je mučenju jer nije hteo da se odrekne Hrista. Vojnici su ga vezali za konja i bosog vukli preko trnja i kamenja. Nakon što je Trifun izdržao sva mučenja, car naredi da ga poseku mačem.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
