ДЕВЕТ ГОДИНА У ШВЕДСКОЈ НЕШЕ КОЈИЋА ИЗ КОЊУХА
Неша Којић један је од оних неуморних људи, неумољивих у жељи да знају више, да раде боље, да стекну знање које ће касније пренети другима. Рођен и одрастао у Коњуху, селу између Крушевца и Трстеника, а већ девет година житељ Шведске, успео је у својој 47. години да положи пријемни и постане бруцош Пољопривредног факултета у Крушевцу. Смер је воћарство и виноградарство и, веровали или не, за шест минута освојио је максималних 60 бодова. Све то ради да би могао стечена знања да примени приликом калемљења и на својим садницама, што у Србији, што у Шведској.
– Први пут сам овде у Шведској имао прилику да се упознам с вишегодишњим садницама, украсним или воћним – каже Којић.
– Наше знање о томе је прилично стереотипно и заснива се на понављању искуства које нам се учинило најбољим у претходном периоду. То се пре свега односи на начин неговања биљке или саднице. Ми генерално немамо много узајамног поверења, зато је и слаба сарадње струке и произвођача. То није само у области технологије гајења садница, већ и у свим другим гранама зелене и пољопривредне производње. У Шведској се ново знање и сазнање стално тестира и проверава. Имамо честе посете расаднику других стручних лица и комуникацију током спровођења појединих огледа. Посебно се то односи на примену нових супстрата за контејнерску производњу различитог биља – прича калемар.
Хемија на кашичицу
За рад у Шведској нашем саговорнику је било довољно знање стечено у Србији, мада је и у новој земљи пребивалишта доста тога научио.
– Знање које сам стекао у Србији – наставља Којић – омогућило ми је да добијем радно место у првом расаднику. Како је то била искључиво контејнерска производња, требало ми је годину дана да уђем у основе новог посла.
Колико се прска и који се узгојни облик прави прочитајте у наставку текста.
