Učesnici Druge međunarodne konferencije „Savremeno zadrugarstvo u Srbiji“, ovih dana u Kniću, zaključili su da zadrugarstvo u našoj zemlji ide uzlaznom putanjom. Takođe, zaključeno je da se proširila paleta delatnosti oko kojih se proizvođači okupljaju. Moramo još da učimo i da se ugledamo na primere iz Evropske unije, kao i da zaboravimo negativnu konotaciju u kojoj se zadrugarstvo našlo posle Drugog svetskog rata, saglasili su se zadrugari i stručnjaci u Kniću.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, istakao je da je za samo dva prva meseca ove godine osnovano 50 novih zadruga, a prošle godine formirano ih je preko 300.
Podsticaj stočarstvu u Kniću
– Ljudi su prepoznali značaj udruživanja i da kroz zadruge ostvaruju ekonomske interese. Usitnjeni posedi nam nameću neminovnost da se udružujemo. Iskustva s terena govore o tome da zadrugarstvo vodi popravljanju uslova života i rada na selu – rekao je Mihailović.
U različitim delovima Srbije, različita je i delatnost. Tako se u selima opštine Knić uglavnom osnivaju stočarske i zadruge koje se bave preradom voća, najčešće u alkoholna pića.
– Ova konferencija služi nam da iskusni zadrugari prenesu iskustva budućim, a da ekonomisti i pravnici pomognu u regulativi i razumevanju ekonomske isplativosti. Knić ima veći broj grla krupne stoke nego cela Šumadija, te su nam stočarske zadruge veoma važne. Očekujemo pistu za kargo prevoz na aerodromu u Lađevcima, pošto smo u pregovorima s turskim partnerima za izgradnju pogona za preradu ovčijeg, jagnjećeg i junećeg mesa – rekao je na ovom skupu Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić koji je bio domaćin okupljanja.
Profesor dr Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, kaže da će zaključci konferencije o savremenom zadrugarstvu biti predočeni Vladi Srbije i resornim ministarstvima, kako bi se uobličila zakonska i podzakonska akta u ovoj oblasti.
Bugarska: Proizvode za poznatog kupca
– Postoji velika razlika u radu zadruga u Bugarskoj i Srbiji. Prvo, u Bugarskoj posedi nisu usitnjeni kao kod nas. Drugo, poljoprivrednik ima neku garanciju od te zadruge da će prodati ono što proizvede, i to po ugovorenoj ceni pre proizvodnje. Ne dešava se da nešto proizvedu, pa tek onda da jure kupce. Sve ono što je napisano u statutu zadruge se poštuje. Zadruga u Bugarskoj funkcioniše kao svako drugo preduzeće. Treća važna stvar je u tome što se u Bugarskoj mnogo više poštuje struka, koja mora da bude neukaljana. Drugim rečima, samo ime i prezime ne znače ništa, već se poštuju isključivo rad, rezultati i dostignuća jednog stručnjaka u praksi – ističe Zorka Jugović s Instituta za pšenicu i suncokret „General Toševo“ u Bugarskoj.
Trend u razvijenom svetu
– Danas je savremeno zadrugarstvo trend u razvijenim zemljama i već sada znamo da to može svima da bude od koristi u ukupnoj ekonomiji jedne zemlje. Da bi nešto bilo brend, mora da ima kvantitet, kvalitet i kontinuitet, a savremeno zadrugarstvo to može da obezbedi – rekao je dr Veselinović.
Praksa iz Mađarske, Poljske, Češke i Nemačke mogla bi da bude uzor domaćem zadrugarstvu.
– Od ovih zemalja Evropske unije prednjači Mađarska, koja je napravila otklon od ranijeg perioda, kada je zadrugarstvo imalo negativnu konotaciju. Zadrugarstvo se danas u Evropi smatra pravom tržišnom kategorijom i partnerstvom u tržišnoj utakmici poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Princip zadrugarstva koristan je, ne samo u klasičnoj poljoprivredi, već i u prehrambenoj industriji. Važno je reći da se takozvani asortiman zadruga proširio u poslednje tri godine i danas, pored stočarskih, imamo dosta voćarskih, pčelarskih, vinogradarskih zadruga, pa i onih koji se bave samo plasmanom proizvoda – kaže prof. dr Veselinović.
Primer iz sela Kusovac
Kao primer dobrog zadrugarstva učesnici su naveli Zadrugu za proizvodnju kiselog kupusa iz sela Kusovac kod Knića, koja je prošle godine ostvarila izvoz od preko milion evra. Prema rezultatima Regionalne privredne komore iz Kragujevca, u Šumadiji je kroz programe Vlade Srbije od 2017. godine finansirano 10 zadruga, među kojima je i ova iz Kusovca.
– Ovaj podatak je značajan ako se ima u vidu da zadruge sada imaju značajan udeo u spoljnotrgovinskoj razmeni regiona Šumadije i Pomoravlja. Privreda u Šumadiji prošle godine ostvarila je suficit od 272 miliona evra. To je najveći regionalni suficit u Srbiji. Značajan udeo od svih opština imala je, recimo, opština Knić, sa suficitom od devet miliona evra – rekao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore.
Zadrugari pre svega ističu pomoć države u osnivanju zadruga. Dragan Todorović iz Pčelarske zadruge ,,Pro farming grup“, kaže da su ove godine konkurisali kod Ministarstva za regionalni razvoj.
Srpski džemperi od islandske vune
U okviru pratećeg programa, organizovan je Sajam proizvoda iz gružanskog kraja. I baš na tom mestu otkriven je, sasvim slučajno, još jedan primer uspešnog zadrugarstva iz inostranstva, koji bi mogao da se „preslika“ u Šumadiji. Naime, Verica Torsteinson iz Guberevca kod Knića prodaje džempere od islandske vune. Dugo je radila i živela u toj ostrvskoj zemlji, pa kada je penzionisana, vratila se u rodni kraj i počela da plete džempere.
– Islanđani ne bacaju vunu. Sve što imaju pretvaraju u pređu, u desetinama vunovlačarskih zadruga, koje odlično posluju. Upravo na tim mestima kupujem već obojenu pređu, donosim u Gružu, pletem džempere, koje u turističkoj sezoni prodajem na uličnim pijacama na Islandu. Ručni rad je tamo na ceni. Cena jednog džempera je oko 150 evra, a kilogram vune plaćam oko 8.000 dinara. Može se reći da mi je njihovo zadrugarstvo omogućilo dodatnu zaradu. Sada pokušavam u Gruži da organizujem žene sa sela da pletemo zajedno. I to bi mogao da bude vid zadrugarstva – kaže Verica.
Turizam kao – izvoz
– Napravili smo biznis plan i dobili 7, 3 miliona dinara. Ta sredstva uložili smo u proširivanje naše proizvodnje i kapaciteta broja košnica. Dvesta košnica dodatno smo nabavili, kao i potrebnu opremu za pčelarenje, odnosno za ceđenje meda, kao i mašine koje nam pomažu da ga pakujemo – kaže Todorović.
Na dvodnevnoj konferenciji bilo je reči i o zadrugama u regionu i njihovom doprinosu obnovi i razvoju sela. Predavači su bili univerzitetski profesori iz Kragujevca, Čačka, Beograda, Novog Pazara, Novog Sada, ali i iz susednih zemalja. Dr Dragan Vojinović, profesor Ekonomskog fakulteta na Palama, izjavio je da je teško govoriti o zadrugarstvu u planinskom kraju, iz koga dolazi, u kome je stočarstvo primarna delatnost.
– Međutim, bitno je da postoji šansa za saradnju i razvoj. Da li ćemo to uraditi kroz zadruge ili kroz klastere po ekonomskom i teritorijalnom principu, ostaje da se vidi. Naša specifičnost je u tome što je turizam u usponu. To je šansa za direktan plasman svih proizvoda, jer se za turizam kaže da je jedini izvoz na domaćem terenu – rekao je profesor Vojinović.
B. Nenković
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
