Sve što treba da znate o borovnici: udžbenik

alo je poljoprivrednih grana gde nauka i praksa ostvaruju ovako tesnu povezanost, kao što je to slučaj u voćarstvu. Voćarima su neophodna svestrana znanja iz fiziologije, botanike, ekologije, agrohemije, kako bi imali teoretsku osnovu za uspešnu praktičnu delatnost. Gajenje borovnice je upečatljiv primer koji potvrđuje ovo pravilo. Samo ako su svi faktori koji utiču na proizvodnju borovnice usklađeni s agro- i pomotehničkim merama, može se očekivati maksimalan ili barem optimalan rezultat, odnosno visok prinos i dobra zarada.

Čvrsta povezanost teorije i prakse važna je i kako bi greške u gajenju borovnice bile svedene na najmanju moguću meru. I najmanji propusti u ovoj proizvodnji (loš izbor mesta, loše zemljište, pogrešan izbor sorti, nepravilna rezidba, neblagovremena zaštita, pogrešno đubrenje itd.) teško se otklanjaju, i to obično uz velika materijalna ulaganja. Da bismo to izbegli, moramo posvetiti posebnu pažnju obrazovanju stručnih kadrova. Bitan događaj u tom poslu je pojava naučne monografije „BOROVNICA – tehnologije gajenja, zaštite i prerade“ dvojice naših eminentnih autora: prof. dr Aleksandra Leposavića i dr Darka Jevremovića.

Svetska znanja oplemenjena našim radom

Knjiga je naišla na veliko interesovanje stručne i naučne javnosti i naših voćara. Na dobro posećenoj promociji u Gradskoj biblioteci u Čačku, o njoj su vrlo pohvalno govorili dr Tatjana Vujović, dr Tanja Vasić, dr Branko Popović. I sâm sam čestitao autorima na vrhunskom monografskom ostvarenju, u nadi da će ova monografija uticati na širenje zasada borovnice u Srbiji i time oplemeniti romantične seoske pejzaže i okućnice Srbije.

Podsetio sam na to da je za ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za nove tehnologije, prilagođene klimatskim promenama. Po znanje se išlo u najrazvijenije voćarske regije Evrope i šire, ali se sticalo i na stručnim predavanjima, savetovanjima, oglednim poljima i u voćnjacima širom Srbije. Ipak, veliki doprinos u razvoju voćarstva u Srbiji imala je i stručna literatura. Ima ga i danas, još je i uvećan najnovijim ostvarenjem kolega Leposavića i Jevremovića.

Monografija „BOROVNICA – Tehnologija gajenja, zaštite i prerade“ jedna je od retkih monografija, kazao bih i jedina u Srbiji, a i šire, u kojoj su obrađeni svi aspekti: od proizvodnje, prerade i plasmana. Napisana jednostavno, jasno i razumljivo.

S obzirom na sadržinu i način izlaganja materije, korisno će da posluži i svima koji čine prve korake u proizvodnji ove veoma perspektivne i akumulativne voćne vrste. Monografija je nastala zbog velikog interesovanja proizvođača borovnice, naučne i stručne javnosti, đaka i studenata poljoprivrednih škola i fakulteta.

Standardizovane procedure za vrhunske rezultate

Ovde na jednom mestu nalazimo sve što svet zna o tehnologiji proizvodnje i prerade borovnice. Posebna pažnja poklonjena je najnovijim tehnologijama u mineralnoj ishrani i zaštiti od parazitarnih oboljenja i štetočina, proizvodnji borovnice u zaštićenom prostoru-polutunelima, gajenju borovnice u saksijama, kao i proizvodnji po integralnom i organskom konceptu.

Autori navode da se u proizvodnji sadnog materijala borovnice primenjuje isključivo vegetativno razmnožavanje:

razmnožavanje zrelim reznicama

razmnožavanje zelenim reznicama i kulturom tkiva.

Opisali su detaljno sorte visokožbunaste borovnice, dajući pomološki opis s pozitivnim i negativnim sortnim kompleksom osobina. Posebno su analizirani prirodni-agroekološki uslovi (odnos prema klimi i zemljištu kao o orografski činioci i položaj), kao i ostali uslovi koji su neophodni za za komercijalno i rentabilno gajenje borovnice.

Ističući koliko je, pored tehnologije, veoma važan faktor tržište, iznose ilustraciju: na kvantaškoj pijaci u Beogradu 2018. godine plodovi sorte borovnice Djuk između 4. i 11. juna imali su cenu 6,8 evra, kasnije cena pada, da bi 16. jula bila oko 3,4 evra i kasnije nešto manje raste. Posle Maroka – april mesec, Španije – maj, Portugala, dolazi jun, kada se Srbija pojavljuje na tržištu, dok ne stigne borovnica iz Nemačke i Poljske.

U Monografiji su detaljno opisane sve vrste zasada – amaterski zasadi i proizvodno-komercijalni zasadi. Navedene su sve operacije kod pripreme za podizanje zasada borovnice – izbor zemljišta i položaja za podizanje zasada, organizacija zemljišne površine, priprema zemljišta za sadnju, izbor sistema za gajenje borovnice, izbor sorti i sadnica, izrada plana zasada i sadnja borovnice.

U poglavlju o zaštiti zasada borovnice autori navode najčešće gljivične, bakterijske i virusne bolesti, sa detaljnom preporukom zaštite od ovih bolesti. Pored bolesti, navedene su i ekonomski najznačajnije štetočine borovnice, bez obzira na to da li ih ima u Srbiji ili ne. Na kraju ovog poglavlja naveden je orijentacioni program zaštite borovnice od bolesti i štetočina gde, prema njihovoj preporuci, treba uraditi osam zaštitnih prskanja protiv prouzrokovača bolesti i štetočina. U ovom poglavlju posebno je obrađen segment suzbijanja korova u zasadima visokožbunaste borovnice i navedeni herbicidi za primenu preko zemljišta i primenu na iznikle korove, što ima veliki praktični značaj za voćare.

Prema autorima, za podizanje plantaže od jednog hektara borovnice treba odvojiti oko 44.175 evra. Možda ono što bi trebalo staviti u sledećem izdanju jeste rentabilnost proizvodnje i – kada se vraćaju uložena sredstva. Ovo zanimljivo štivo čini posebnim još jedan detalj: kalendar radova u zasadu borovnice u periodu mirovanja i periodu vegetacije

Izuzetno hranljiva i lekovita

Govoreći o upotrebnoj vrednosti borovnice, autori navode da plodovi borovnice poseduju izuzetno hranljiva i lekovita svojstva. Po svojoj biološkoj vrednosti plod borovnice spada u najkvalitetnije životne namirnice – visok sadržaj ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina, karotenoida i polifenola. Sa zdravstvenog aspekta, naročito je značajan visok sadržaj kalijuma i magnezijuma, koji smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, dok antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i na taj način utiču na suzbijanje kancera.

Interes stranih investitora

– Blizina evropskog tržišta i dobra saobraćajna povezanost kao i prirodne pogodnosti, osnovni su razlozi zašto se, osim domaćih proizvođača i investitora, za ulaganje u ovaj vid agrobiznisa u Srbiji interesuju i strane kompanije i investicioni fondovi – naglašava dr Tatjana Vujović. – Pored stimulativnog uticaja izvoznog tržišta i nedovoljno snabdevenog domaćeg tržišta, na povećano interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice utiče i visoka veleprodajna cena proizvoda. Međutim, podizanje zasada suočeno je sa brojnim nepoznanicama, počevši od odabira lokaliteta, pripreme zemljišta za sadnju, odabira sorti i sadnog materijala, do tehnologije gajenja i naročito zaštite ove vrste voćaka. Upravo ova monografija sistematičnim pristupom daje značajan doprinos u obogaćivanju postojećih i sticanju novih znanja o tome.

DR ALEKSANDAR LEPOSAVIĆ, STRUČNJAK ZA BOROVNICE

Velika zarada samo uz  veliku brigu i ulaganja

Srpski voćari u poslednje vreme sve se više okreću borovnici. Na pitanje koje su oblasti u Srbiji najpogodnije za sadnju borovnice i ko se najčešće odlučuje za sadnju, pošto su ulaganja prilično velika, dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka za ovu vrstu, odgovara da se borovnica lepo gaji svuda sem u nekim delovima Vojvodine, gde ima problema ne samo zbog nepovoljnog sastava zemljišta, već i zbog vode.

– Poseban problem u Vojvodini predstavlja kvalitet vode za zalivanje, pre svega njen sastav u kome pH vrednost i elektroprovodljivost daleko prevazilaze optimalne vrednosti za borovnicu – kaže dr Leposavić. – To umnogome komplikuje proizvodnju i razlog je pojave fizioloških problema kod čitavih zasada. Pored toga, korekcija i dovođenje vode za zalivanje na optimalne vrednosti za biljke višestruko poskupljuje proizvodnju, i to je ono što svi proizvođači, a ne samo borovničari u Vojvodini, moraju znati.

Veći deo naše zemlje pogoduje gajenju visokožbunaste borovnice.Uz uvažavanje ostalih preduslova, proizvođači najveću pažnju treba da posvete obezbeđenju dovoljnih količina kvalitetne vode za zalivanje. Takođe, zemljište, njegova kiselost i sastav i najznačajnije od svega mehaničke karakteristike zemljišta, osnovni su elementi koji određuju i način proizvodnje.

– Početak gajenja borovnice u našoj zemlji nije bio lak. Od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, bilo je više pokušaja uvođenja u proizvodnju, ali su rezultati izostajali zbog više razloga, od kojih su osnovni nepoznavanje bioloških karakteristika i tehnologije gajenja visokožbunaste borovnice. U to vreme, a vrlo često se i danas čuje, smatralo se da je osnovni preduslov za gajenje borovnice kiselo zemljište. A nije tako! Borovnica uspeva na lakim (peskovitim i peskovito-ilovastim zemljištima) koja su dobro drenirana i sa dobrom aeriranošću. Sadržaj praha i gline u zemljištu ne treba da prelazi više od 20%. Teška i glinovita zemljišta sa slabim drenažnim osobinama nisu pogodna za uzgoj borovnice – poručuje naš sagovornik.

Visokožbunasta borovnica se može gajiti u oglednim, amaterskim i proizvodno komercijalnim zasadima, kaže dr Leposavić i dodaje da potencijalni borovničari moraju da znaju da je to je jedna od najskupljih investicija u voćarstvu i da od kvaliteta i sveobuhvatnosti pripreme zavisi u najvećoj meri da li će se isplatiti. Investitori u proizvodnju borovnice su, kaže, najčešće ostvareni ljudi iz drugih delatnosti koji imaju sredstava za prosečnu cenu koštanja zasnivanja modernog zasada ulože od 45 pa i 60 hiljada evra po hektaru. Visina investicije uozbiljuje čitav pristup svemu ovome i zbog toga su potencijalni investitori daleko više informisani u odnosu na investitore u druge vidove proizvodnje.

– Pripreme za podizanje zasada obuhvataju izbor zemljišta i položaja za podizanje zasada, organizaciju zemljišne površine, pripremu zemljišta za sadnju, izbor sistema za gajenje borovnice, izbor sorti i sadnica, izradu plana zasada i sadnju borovnice.Bilo kakav propust ili improvizacija dovode do sušenja pojedinačih biljaka ili propadanja čitavih zasada, a češće izostaje adekvatan prinos, čime se gubi i ekonomska računica proizvođača.

Borovnica se u našoj zemlji najčešće sadi u kanale (rovove) i na lejama (bankovima). Poslednjih godina u svetu i kod nas se ova voćna vrsta sve više gaji u saksijama. Ovaj način gajenja je najviše zastupljen u slučajevima kada vlasnik ili investitor nema dovoljno zemlje ili je zemljište suviše nepovoljnog mehaničkog sastava.

– U našoj naučnoj i stručnoj javnosti vrlo često se za ovaj način gajenja koristi termin hidroponsko gajenje što, imajući u vidu primenjenu tehnologiju, nije ispravno jer se ne kontrolišu svi elementi koji su sastavni deo ovakvog vida proizvodnje. U poređenju s klasičnim načinom gajenja ove voćne vrste, postoji nekoliko prednosti saksijskog gajenja: olakšano je zalivanje i prihrana, omogućeno je postizanje veće gustine sklopa (većeg broja) biljaka, olakšana je zaštita od bolesti, štetočina i korova, olakšana je manipulacija i mogućnost preseljenja biljaka na drugu lokaciju – kaže dr Aleksandar Leposavić. – Nasuprot prednostima, višegodišnja iskustva iz prakse ukazuju da ovaj način proizvodnje ima i brojne nedostatke, od kojih su najznačajniji zaostajanje u razvoju, stagniranje i propadanje biljaka zbog premalih saksija, a time i nedovoljne količine supstrata.Osim toga, uvećava se mogućnost stvaranja uslova za dovođenje biljaka u stanje fiziološkog stresa usled prekomerne ili premale količine vlage, zbog mogućnosti pregrevanja i smrzavanja supstrata i zbog prekomernog dodavanja hraniva i toksičnog dejstva viška hranljivih makro- i mikroelemenata.

Veličinu zasada proizvođači određuju prema mogućnostima, pre svega finansijskim, kaže naš sagovornik. Optimalna veličina zasada i dopunski izvor prihoda za okućničko gajenje iznosi oko 10-ak ari. Sasvim je drugačija situacija sa ljudima koji žele da im proizvodnja borovnice bude osnovno zanimanje, kod kojih veličina plantaže mora biti daleko veća.

Borovnica je domaćin brojnih prouzrokovača bolesti i štetočina koje mogu prouzrokovati manje ili veće ekonomske štete, a ponekad dovesti i do propadanja zasada.

Od gljivičnih bolesti su najprisutnije siva trulež borovnice, monilija, plamenjača izdanaka borovnice, pepelnica, rđa borovnice, pegavost lišća, rak izdanaka borovnice i trulež korena borovnice. Kod borovnice je opisano nekoliko bakterijskih bolesti. Najčešće i ekonomski najznačajnije prouzrokuju Pseudomonassyringae i Agrobacteriumtumefaciens. Američka visokožbunasta borovnica domaćin je brojnih virusa i virusima sličnih organizama. Virusi se prenose putem zaraženog sadnog materijala i različitim vektorima (insekti, gljive i nematode). Od brojnih virusa koji su opisani na borovnici, u Srbiji je potvrđeno prisustvo virusa crvene prstenaste pegavosti borovnice i virusa mozaika borovnice – kaže dr Leposavić i dodaje da su najznačajnije štetočine borovnice biljne vaši, lisna galica borovnice, trešnjina osa, rutava buba, azijska voćna mušica i druge. Takođe, ptice mogu naneti značajne štete u zasadima borovnice. On poručuje da je osnovna mera sprečavanja širenja i kontrole bolesti -proizvodnja i korišćenje zdravog sadnog materijala.U zaštiti od bolesti i štetočina u našoj zemlji dominatan je takozvani integralni koncept, u kome se kontrolisano primenjuju dozvoljena sredstva i preparati.

A pitanje dozvoljenih preparata dovodi nas i do sve traženije organske proizvodnje.

– Tržište borovnice u svetu se zasniva na konvencionalnoj odnosno integralnoj proizvodnji, uz konstantan rast tražnje za organskom. S obzirom na to da i integralna i konvencionalna proizvodnja imaju probleme s adekvatnom zaštitom od bolesti i štetočina, ti problemi su još izraženiji kod organske, uz činjenicu da je zato i prinos u ovoj proizvodnji manji. U svakom slučaju, organska proizvodnja raste kod nas i u svetu, ne samo borovnice i to je ono na čemu treba raditi i radi se na tome¢

Veći izvoz borovnice nego suve šljive

Autori ističu značaj i mesto borovnice u ukupnoj svetskoj proizvodnji voća, kao i značaj u voćarstvu Srbije. Navode da je u poslednjoj deceniji načinjen veliki pomak u pogledu intenziviranja tehnologije proizvodnje. U Srbiji se visokožbunasta borovnica gaji na oko 2.500 hektara, s tendencijom rasta proizvodnje. Proizvodnja je uglavnom koncentrisana u zapadnoj i severozapadnoj Srbiji i delimično u nekim delovima centralne Srbije. Prvi komercijalno značajan zasad visokožbunaste borovnice podignut je je na imanju Ljubiše Milojevića u Stupčevićima kod Arilja. Reč je o proizvodnji uglavnom sorti Djuk, Blukrop, Ozarkblu, Nui i Reka. Velike plantaže borovnice podižu se i u Vojvodini, iako agroekološki uslovi ne odgovaraju za ovu voćnu vrstu. Borovnica se u svetu gaji na 135.338ha, sa godišnjom proizvodnjom od 655.000 tona. Najveći proizvođač je Amerika, koja daje oko 43%, zatim Čile sa 21% i Kanada sa 12% ukupne svetske proizvodnje borovnice. U Evropi najveći proizvođač je Španija sa 5% i Poljska sa 3% svetske proizvodnje.

Iz Srbije 2019. godine izvezeno je oko 1.226,6 tona borovnice, u vrednosti od 7,3 miliona evra, po prosečnoj ceni 5,95 evra. Učešće u izvozu je oko 1,3 odsto. Od izvoza sveže borovnice zarađeno je više nego od izvoza suve šljive (6,7 miliona evra).

Pandemija nije zaustavila prodaju

Izuzev u organizacionom smislu gde su proizvođači imali problem kako i na koji način da organizuju proizvodnju tokom trajanja vanrednog stanja, borovničari tokom pandemije nisu imali problem sa plasmanom. Pored rasta tražnje za plodovima borovnice, svetsko tržište je imalo i nagli skok rasta tražnje i drugih vrsta jagodastog voća, svežeg ili u prerađenom stanju i do danas postoji deficit ovog voća na tržnicama. Rast tražnje i potrošnje plodova borovnice u Srbiji i svetu podstaknuta je i brojnim istraživanjima i dokazima o pozitivnom uticaju korišćenja plodova ove voćne vrste na imuni sistem i zdravlje ljudi, kao i na opšte fizičko stanje korisnika.