Šuljkovac kod Jagodine bio je poznat po jagodama, jer je ovo podneblje pogodno za uzgoj voća, pre svega zbog plodne zemlje, ruže vetrova i vode koje ima na samo nekoliko desetina metara dubine. Jagode su se nekada u selu Šuljkovcu uzgajale na osam hektara, dok je sada preostalo samo dva hektara zasada. U susednom selu Kovačevac bilo je desetak hektara, danas više nema nijednog.
Šef mesne kancelarije u Šuljkovcu Aleksandar Milivojević jedan je od tri preostala proizvođača ovog voća. On kaže da je proizvodnja drastično smanjena, pre svega zbog nedostatka radne snage prilikom branja, zbog mraza koji ih poslednjih godina uništi pre branja, kao i zbog niske otkupne cene koja padne i na 150 dinara po kilogramu.
Aleksandar na manje ari sadi rane sorte
– Pod plasteničkom proizvodnjom jagoda sada imam 15 ari. Nekada sam na otvorenom imao oko 80 ari, ali sam smanjio zbog nedostatka radne snage. Svoje proizvode plasiram na jagodinskom i kragujevačkom tržištu. Uglavnom uzimaju piljare i otkupljivači na veliko – kaže Aleksandar.
Za dobre prinose jagoda važno je ispoštovati period rasađivanja. Ako se zakasni, prinosi su manji, kaže naš sagovornik.
– Frigo sadnice, koje se uvoze iz Italije i Holandije, sade se početkom jula, a kontejnerske sadnice, koje ja koristim, sade se u avgustu. Svake godine sadim jagode, jer se najbolji rezultati postižu s jednogodišnjom biljkom, pošto u prvoj godini daje najveći rod, dok je u drugoj za 50 odsto plod sitniji i rod manji. Sadim nekoliko ranih sorti jagoda – kleri, alba i roksana – objašnjava Aleksandar.
Prošle godine posadio je 7.200 komada. Sa berbom je krenuo sredinom aprila i trajaće do kraja maja.
Lubenica ipak najekonomičnija
– Prosečan prinos po živiću je oko pola kilograma. Plastenike sam uradio po uzoru na italijanske veroneze plastenike, sa bočnim provetravanjem, pa ne dolazi do ožegotina plodova i lista. U plasteniku mora da bude konstantna temperatura od 20-ak stepeni – kaže naš sagovornik.
Prošlogodišnja cena jagoda je bila dobra.
– Cena jagode iz plastenika bila je 300 dinara i 400 dinara na veliko, ali čim stignu one na otvorenom, cena pada na 200 dinara i ubrzo na 150 dinara po kilogramu, koliko košta poslednjih deset godina – napominje Milivojević.
Aleksandrova porodica bavi se i ratarstvom. Na oko 20 hektara zemlje seju kukuruz, pšenicu i suncokret. Dobru zaradu donosi i uzgoj lubenica koju svake godine sade na oko jedan hektar. One su, kaže Aleksandar Milivojević, najekonomičniji proizvod, jer ne zahtevaju ambalažu za pakovanje, a mogu da se prodaju na veliko i na malo.
Nenad Matejić iz Šuljkovca jagodu uzgaja na otvorenom. Ranije je imao jagode na jednom hektaru, ali je poslednjih godina prepolovio tu površinu.
– Prinosi i zarada su svake godine različiti, nekada su dobri, a nekad loši. Dok se radio otkup za Rusiju imali smo dobru zaradu, jer je to bilo najveće tržište. Ako bude pun rod, a nema izvoza, jagoda će sigurno biti jeftina – smatra Matejić.
On je najveći proizvođač lubenica u selu. Ove godine posadio je lubenice na tri hektara.
– Lubenice su isplativije za uzgoj jer se manje ulaže, manje ima posla oko njih, manji je rizik i sve prodamo na našem tržištu – kaže Matejić.
Zašto je odustao Marko Đorđević
Marko Đorđević iz Šuljkovca je intenzivno proizvodio jagode 12 godina, a prestao je pre tri godine. Na 70 ari na otvorenom sadio je po 25.000 sadnica na foliji, imao je sistem za navodnjavanje, a svake godine je podizao nove zasade.
– Poslednjih nekoliko godina bili su čudni vremenski uslovi. Ranije krene vegetacija, pa mraz u aprilu izmrzne biljke. To je bila prekretnica za nas. Razmišljao sam da li da krenem s plasteničkom proizvodnjom, ali su mi trebala velika ulaganja. Samo plastenik koštao je oko četiri hiljade evra, ne računajući sadnice i grejanje. Zato sam 2019. godine prestao sa uzgojem jagoda – kaže Đorđević.
Seća se da se ranije mnogo mladih ljudi bavilo uzgojem jagoda koje su stizale veoma rano, krajem aprila ili početkom maja, a otkupljivači su dolazili šleperima u selo. Međutim, sve se promenilo: od vremenskih prilika, preko toga da hladnjačari drastično obore cenu jagoda pa se proizvođačima ne isplati, a sada je u selima sve manje mladih ljudi koji bi se bavili poljoprivredom
Rat sužava tržište
Milivojević kaže da je situacija s ratom u Ukrajini poremetila tržište, nema izvoza pa može da dođe do prezasićenja domaćeg tržišta.
– Tako nemamo računice da platimo berače, a kamoli da imamo zaradu. Kada je išao izvoz u Rusiju, imali smo dobru zaradu. Zadnjih nekoliko godina januar i februar su bili topli, a u aprilu smo imali mrazeve, tako da sam imao problem sa deformitetom plodova u plasteniku – požalio nam se.
Izvor lekovite vode u centru Šuljkovca
Šuljkovac, koji je udaljen devet kilometara od Jagodine, kompletno leži na vodi, što dokazuju i podaci velikog broja ispitivanja. U centru sela, kod fudbalskog igrališta, postoji izvor lekovite vode. Ova voda je analizirana na Geološkom institutu u Beogradu, gde je ustanovljeno da je bogata selenom i sumporom. Po svom sastavu najsličnija je prolom vodi, meka je i nema kamenca. Koriste je meštani i ljudi iz okoline.
Piše: Jelena Lukić
