U ŠUMI ZAJČICI NAŠOJ NASUŠNOJ
U našem selu, malom, podno Divčibara, imali smo, a i dan danas postoji mada u manjem obimu, šumu zvana „Zajčica“. Ta je šuma u vreme najveće posleratne gladi bila izvor hrane mnogim porodicama. U gljive se išlo i noću i danju, pre zore. Pričala mi majka, živo se sećam, da su se krili oni, deca, jer se dešavalo da ih stariji presretnu pa im sav ubir oduzmu.
U toj istoj Zajčici, godinama kasnije, opremljene torbama i štapovima, sa babom ajdukom koja se ničega nije plašila, a gljive je odlično poznavala i mi smo ranile, pre zmija, prelazile kilometre dok ne upeče zvezda. Bilo je u toj magičnoj šumi najviše mlečnica, belih kao sneg, i beljih, na gomilama, sitnih, krupnih, mladih tek izbilih ispod lišća i onih starih koje smo odbacivali i ostavljali pticama. Retko, mada ne baš toliko retko, nailazili bismo i na lisičarke ili pjevčiće, kako su ih u našem kraju zvali. One su kod nas dece izazivale dozu neverovatne radosti, koja je prilično kratko trajala.
Ukus koji pamtim
– Lisičarke su, tada a i sada prilično cenjene, bile za otkup u zadruzi. Ostavili bi nam par onih koje nisu bile prva klasa, čisto da probamo, da nas želja mine. A njihov ukus, bačenih samo na plotnu starog smederevca s par zrna soli i pomešan s mirisom zemlje, i danas pamtim. Da je sreće da ih je više bilo.
– Ipak, najjasnije sećanje je na ujnin ekspres lonac koji je zaintala da kupi, jer ga je, eto i Ola imala. Za taj ekspres lonac, hit osamdesetih godina, nabrali smo celu šumu vrganja. I nije muka što smo ih brali, nego dok smo ih isekli na ploške od po pola santimetra, poređali po daskama preko celog (ne baš tako malog) dvorišta i još morali da branimo od kokošiju, raznih tica, mačaka a boga mi i od komšija. Al› vredelo je, bilo je para kad smo ih predali i za eskpres lonac, učešće u kupovini motokultivatora, a i nama za po čokoladu. Nije se na đeci štedelo. Danas su to samo lepe uspomene. Po pečurke obično odem do pijace, ponekad kupim i od onih za koje znam da su gljivari i da se razumeju, jer znate kako se kaže „sve su gljive lekovite, ali nisu sve jestive, neke jedete samo jednom“. To mi je potvrdio i Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.
– Sve su gljive lekovite, nisu sve jestive ali su sve lekovite. Recimo konkretno Amanita caesarea – jajčara ili rujnica je jedna od najukusnijih gljiva iz roda amanite, dok je Amanita muscaria – muhara otrovna. Prilikom većih padavina može se desiti da se one bele tačke operu sa muhare i da postane sličnija jajčari. Mi gljivari ih razlikujemo, jer Amanita caesarea ima žuto meso u sebi kad je prelomite, a Amanita muscaria ima belo meso, ne može da se pogreši – objasnio je Jelenković, naglašavajući da je jajčara vezana za hrastove šume, voli krš i mahovinu.
– Amanita caesarea je vezana za šume koje su hrastove, voli gde ima krša i mahovine, ređe šume. Ima je na teritoriji cele Srbije, nije retka. Kad se pogodi godina da plodonosi, onda je ima skoro svuda. Raste do 750 metara, u retkim slučajevima do 800 metara nadmorske visine, a preko toga nismo nju nalazili – rekao je gljivar, vraćajući se pričom na lekovitost i tinkture koje od gljiva nastaju.
Dupli odvar i vodena ekstrakcija
– Zadnjih par godina se nekoliko desetina milijardi dolara u svetu ulaže u ispitivanje lekovitosti gljiva. Mi kao Savez imamo naučnu komisiju od respekta, gde imamo pet doktora nauka iz oblasti mikologije, jednog iz zaštite i imamo jednog biologa. Pratimo sva naučna dešavanja u svetu, učestvujemo u prikupljanju gljiva za ispitivanje. Zato i znamo koji su to neki postupci – kaže Jelenković, osvrćući se na profesorku dr Jovanu Vunduk koja je je radila u celom svetu, od Kine do Argentine, na ispitivanju tinktura koje se prave.
Njen zaključak je bio da te tinkture sadrže onoga što piše na njima tek negde osam do petnaest posto. Najveći procenat toga što bi trebalo da sadrže je bio u Kini na pijacama oko 50 posto, u Kini u prodavnicama oko 30 posto – koliko god da je procenata tinkture od gljiva , uvek su vrlo lekovite.
– Način koji nam je preporučen od ljudi iz komisije i ono što daje rezultate je da mi radimo dupli odvar. Duplu preradu gljiva. Te drvenaste gljive, kao što je Ganoderma lucidum – hrastova sjajnica, ćuranov rep i brezova guba, lepo isečemo da se suše. Posle nekog vremena uzimamo suvu gljivu sitno isečenu, stavljamo je u alkohol. Ona u alkoholu leži četiri do šest nedelja. Onda se alkohol ocedi iz gljive, a gljiva se stavi u vodu, ali da ne vri. To je neko tiho zujanje, temperatura 60 stepeni i tako se drži celog dana, čak i dva dana. Iz alkohola se izdvaja do 30 posto jednog dela lekovitih svojstava dok drugi deo od 70 posto se izdvaja vodenom estrakcijom. Te dve estrakcije se ujedinjuju i dobijamo duplu estrakciju koju koristimo – otkrio je detalje pripreme predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, navodeći da su i mnoge druge gljive sa naših prostora lekovite.
Ćuranov rep koristiti sam
Ćuranov rep ili Trametes versicolor je česta gljiva iz roda Trametes. Smatra se da njegovi sastojci pomažu T-limfocitima da deluju, čime se povećava otpornost tela čak i prema najtežim bolestima. Dnevna doza za upotrebu ove pečurke je 2-3 grama praha od sušene pečurke tri puta na dan. Iako nisu zabeležene štetne pojave, ne treba je koristiti zajedno sa imunosupresivnim lekovima.
Hrastova sjajnica, ćuranov rep, brezova guba
– Mnoge druge vrste su takođe lekovite, dužom upotrebom se podiže imunitet i fino brusi. Hrastove sjajnice, koja je najlekovitija, ima na panjevima hrastovih šuma. Druga po lekovitosti je ćuranov rep – Trametes versicolor, a onda imamo i brezovu gubu – Piptoporus betulinus, koja je dobra za kancere mekih tkiva, a posebno je uspešna u prevenciji kancera dojki. To je sve u literaturi – rekao je za „Dobro jutro“ Zoran Jelenković, predsednik Miološko-gljivarskog saveza Srbije.
Drvenasta riznica lekovitih sastojaka
Hrastova sjajnica ili Ganoderma lucidum je lekovita gljiva. Previše je drvenasta te zbog toga nije jestiva. Šešir gljive sadrži ugljene hidrate, aminokiseline, malu količinu proteina, neorganskih jona, steroida, triterpena, lipida, alkaloida, zatim glikozide, kumarin glikozid, riboflavin (B2) i askorbinsku kiselinu (C). U dršci su nađeni minerali: Mg, Ca, Zn, Mn, Fe, Cu i Ge. Osim bakra, svi ovi minerali su nađeni i u kožici šešira. U sporama ima holina, betaina, tetrakozanske, stearinske i palmitinske kiseline, ergosterola. Koristi se kod lečenja alergija, astme, kod bakterijskih i virusnih infekcija, kao tonik za jetru i bubrege, kao pomoćno sredstvo u lečenju raznih tumora, za snižavanje holesterola i krvnog pritiska i opšte jačanje imuniteta.
Piše: Zorica Dragojević
