KAKO DA UVEK IMAMO U BAŠTI SVEŽE TIKVICE
Retke su seoske bašte u kojima se ne gaji po koja kućica tikvica. Iako svim ukućanima nisu najomiljenije, za domaćice su tikvice veoma praktične. Od njih se može pripremati raznovrstan ručak za sve dane u nedelji – varivo, čorba, pohovane, grilovane, punjene… Kod nas se mogu nabaviti različite sorte tikvica. Neke imaju kratku vegetaciju, druge dužu, ima ih ranostasnih i kasnih koje za berbu prispevaju tek u pozno leto, a za domaćice bi valjalo da mogu da ih beru tokom čitave vegetacije. To nije neizvodljivo samo treba znati „naštimovati“ vreme setve i odabir sorti.
Znamo da su tikvice najranije povrće koje obilno rađa od ranog leta do kasne jeseni. Većina sorti raste u formi grma i pogodne su za uzgajanje na manjim površinama i u posudama. Gaje se iz rasada, ili iz direktne setve na otvoreno polje, krajem aprila ili početkom maja. Mogu biti rane, srednje rane i kasne sorte ili hibridi. Kako bi osigurali berbu kroz celu sezonu, možemo posejati sorte različite grupe zrenja ili jednu sortu u razmaku od 10 do 15 dana. Ne valja da se gaje pored drugih tikava, ali ni uzastopno na istom mestu. Dobro će uspevati posle korenastog povrća (luka, šargarepe, cvekle, krompira) i kupusnjača.
Seju se kada temperatura dostigne od 15 do 18 Celzijusovih stepeni. Kada se seju ranije, mora se obezbediti agrotekstil za zaštitu od poznih mrazeva. Kada se gaje preko rasada, ranije pristižu za berbu, a proizvode se kao i svako drugo povrće preko rasada. Kada je u prostoriji temperatura 18 do 25 stepeni, a uz dovoljno vlage, niču za sedam dana. Posle 25 do 30 dana mlade biljke su dovoljno razvijene da se mogu presaditi na otvoreno. Prilikom sadnje paziti da im se ne ošteti koren, jer su na to veoma osetljive.
Prijaju im sunčani položaji na kojima je zemljište plodno, rastresito i propusno za vodu. Tikvice ne vole kisela zemljišta s visokim nivoom podzemne vode. Najbolje uspevaju na pH neutralnom koje je bogato hranljivim materijama kao što su kompostne hrpe.
Pre setve na otvorenom seme se može potopiti u odstajalu vodu na 24 sata što će ubrzati klijanje i nicanje. Voda treba da odstoji kako bi se oslobodila hlora, jer ga ova vrsta ne podnosi. Treba izbegavati i đubriva koja sadrže hlor. Seju se ili sade na razmak od 50 do 70 cm na dubinu od tri-četiri cm. U baštama se obično seju u kućice ili roviće u kojima se poseju dve do tri semenke. Prilikom pripreme setvenih kućica potrebno je dodati kompost, stajsko ili neko drugo organsko đubrivo.
Preporučuje se da se u njihovom komšiluku gaje borač, mirođija, kadifica, korijander, nana, jer će one zaštititi tikvice od štetočina i sprečiti razvoj parazita, prouzrokovača bolesti, a borač će privući više oprašivača. Istu ulogu ima i neven.
Na početku rasta tikvicama se dodaje đubrivo bogato azotom koji podstiče rast, u periodu plodonošenja odgovara im prihrana bogata fosforom i kalijumom. Za prihranu mogu se upotrebiti prirodna sredstva. Tokom vegetacije se pokazalo dobrim tretiranje rastvorom mleka i sode bikarbone. Osim što će biljke biti zaštićene od prouzrokovača oboljenja, mleko će folijarno dodati i hraniva.
Sredstvo od trave možemo napraviti kada kantu ili bure napunimo do polovine ili tri četvrtine pokošenom travom, prelijemo vodom, pokrijemo najlonom i ostavimo na osunčanom mestu sledećih sedam do deset dana. Priprema se skoro isto kao đubrivo od koprive ili drugih biljaka. Dobijeni rastvor se razredi vodom u donosu 1:10 i njime se zaliva zemljište oko biljaka.
Piše: Svetlana Mujanović
